Речи Дмитра „Лајфсела“ долазе без драме, панике или подсмеха. Али на прагу онога што би могла бити једна од најодлучнијих летњих кампања у једном од најважнијих сектора линије фронта у украјинском далекоисточном региону Донбаса, тон који је увек био злослутан, преноси Кијев индепендент.

Шетајући кроз сиви, магловити пејзаж пролећног јутра у брдима источно од Славјанска, 44-годишњи шеф артиљеријског извиђања украјинске 10. брдско-јуришне бригаде обилази новопремештене артиљеријске положаје своје јединице.

Током протекле две ноћи, огромне металне ратне звери, неке старе преко пола века, преселиле су се у ова брда, скривајући се у црној земљи и камуфлирајући се мрежама и гранама. У подрумима и земуницама раштрканим по том подручју, украјински војници из његове јединице пију кафу и одмарају се након непроспаваних ноћи мењајући положај под ватром.

– Увек имате осећај да се овде нешто може десити – рекао је артиљерац Семен Сега, одмарајући се након напетог ноћног премештања њихове хаубице.

– Када смо први пут стигли овде, још је било у реду. Али тамо где смо били пре, где смо синоћ отишли, било је заиста лоше. Нисмо могли ни у тоалет да одемо сат времена, јер је дрон само висио тамо –

Још од кулминације крваве битке код Бахмута пре више од три године, 10. бригада је држала линију овде, чувајући прилаз најсевернијем од сада познатих „тврђавских појаса“ градова Донбаса у Украјини, Славјанску.