Pročitaj mi članakU Srbiji je od početka ove godine sa tržišta povučeno nešto više od 70 neispravnih proizvoda, a organizacije potrošača upozoravaju da nema pouzdanih podataka da li je neki proizvod, koji je povučen sa tržišta iz bilo kog razloga, uništen i ako nije, šta se sa njim desilo, piše Biznis i finansije.
Неки од тих производа су капе за дечаке за које је утврђено да ситни делови могу да се одвоје, па постоји ризик од гушења, балони у којима је прекорачен дозвољени садржај канцерогеног хемијског једињења у материјалу, аутомобили у којима су фабрички уграђене неисправне млазнице за хлађење уља, што може довести до оштећења мотора и пожара.
Компанија Пепцо је повукла шест различитих производа из продаје – од балона који светле у мраку, преко дечије играчке у облику печата, па све до бодића за девојчице и капе за дечаке. Сви су повучени на основу процене ризика коју ова компанија ради у складу са регулативом Европске уније.
„Процедура повлачења производа укључује његово тренутно уклањање из продавница, након чега следи јавно обавештење путем званичних канала, као што је наша веб-страница. Купци се информишу о повлачењу и позивају да производ врате у најближу продавницу, уз могућност повраћаја новца у целости, без обзира на поседовање фискалног рачуна. Иако су основни принципи безбедности и транспарентности исти у свим земљама, сам процес се може незнатно разликовати у зависности од локалних прописа и сарадње са националним телима за заштиту потрошача“, рекли су у компанији Пепцо за Бизнис и финансије.
Према њиховој процедури, када се неки производ повуче из продаје, он се или безбедно збрињава или враћа добављачу. „Повучени производи се не враћају поново на тржиште, осим ако не прођу детаљну поновну процену и не добију сертификат о безбедности од стране нашег тима за контролу квалитета. На тај начин осигуравамо потпуну безбедност потрошача. Сви наши производи пролазе строгу контролу квалитета током производње и увоза, али у ретким случајевима, неки могу одступати од наших безбедносних стандарда. Када се такви случајеви открију, брзо реагујемо тако што спроводимо истрагу, уклањамо производ и уводимо потребна побољшања, како би смо спречили да се то понови“, тврде у компанији Пепцо.
У компанији Икеа наводе да сви њихови производи пролазе процену ризика и тестирања о подобности за свакодневну употребу, као и да испуњавају све важеће захтеве и прописе на свим тржиштима на којима Икеа послује.
„С обзиром на обим нашег пословања, као и због великог броја продатих комада сваке године, али и специфичности појединих производа може доћи до одређених неправилности. Са тржишта се повлаче производи о којима добијемо информације о могућем безбедносном проблему. Након тога, одмах се приступа темељном истраживању и предузимају се брзе корективне мере уколико је потребно“, рекли су у компанији Икеа.
Према њиховим речима са производима које повлаче поступа се у складу са важећим локалним процедурама и законима, да одлуку о повлачењу не доносе олако, али и да се труде да пронађу најодрживије решење за производе које су повукли.
Процес повлачења производа у Икеи ради се према утврђеним процедурама и тиме координира наменски и специјализовани тим.
Међутим, праксе у компанијама су једно, а стварност у Србији је нешто другачија. Како је за Бизнис и финансије објаснио Марко Драгић, правник у Националној организацији потрошача Србије, када је реч о увозној роби, ту углавном нема контроле квалитета на граници, већ се проверава само документација. Ако је она у реду, производ улази у земљу.
„Произвођач први врши контролу, затим је ради увозник, да се види да ли се производ слаже са нашом домаћом регулативом, и на крају, евентуално по потреби дистрибутер. Али, нерегистроване трговце апсолутно нико не контролише, већ се све продаје на црном тржишту и нема никакве одговорности нити санкције за таква лица“, тврди Драгић.
Он је истакао да потрошачи, у пракси, не могу са сигурношћу да знају да ли је неки производ, који је повучен са тржишта из било ког разлога, уништен и ако није, шта се са њим десило. Све је остављено на „вољу“ и „савест“ трговаца.
На основу Закона о тржишном надзору, надзор над контролом играчака додељен је Министарству здравља, док текстил, односно гардеробу контролише Министарство унутрашње и спољне трговине, а производе биљног порекла Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Из Министарства за спољну и унутрашњу трговину објашњавају да су произвођачи и дистрибутери дужни да повуку робу са тржишта, ако сматрају да за тим има потребе. „Производи који су повучени са тржишта се уништавају, враћају произвођачу или добављачу из иностранства, или се, уколико је то могуће, на њима отклања недостатак који може да угрози здравље и безбедност потрошача и других корисника.
Органи тржишног надзора су овлашћени да за опасне производе који су стављени на тржиште наложе или организују његово хитно повлачење, упозоре потрошаче на ризике које производ има, наложе стављање на тржиште производа претходним испуњењем додатних услова како би се тај производ учинио безбедним, организују опозив производа од потрошача, и на крају уништење производа“, рекли су у Министарству трговине. Пеимере из праксе су да ако неисправност која је утврђена код играчака носи хемијски ризик, оне се уништавају.
Али, у случају гардеробе, када је у питању гајтан или нека врпца, који нису причвршћени за производ или им је дужина већа од прописаних стандардом, тај недостатак се може отклонити, и производ затим вратити на тржиште.
Међутим, када су у питању производи биљног порекла који су у надлежности пољопривредне инспекције, сви морају да испуњавају безбедносне стандарде да би ушли на тржиште. Уколико се утврди да производ није у складу са прописима, из било ког разлога, од присуства остатака пестицида или нечег другог, инспектор најчешће доноси решење о забрани промета, или повлачењу производа са тржишта.
„За спровођење ових мера одговоран је сам субјекат у пословању са храном, док инспекција прати реализацију налога и њихову динамику. Небезбедна роба мора бити уништена на безбедан и законом прописан начин, уз поштовање пре свега еколошких стандарда.
У пракси се то најчешће реализује као комисијско уништавање код овлашћеног субјекта, у складу са прописима о заштити животне средине“, објашнили су у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде за Бизнис и финансије. Према Закону о општој безбедности производа, сви привредни субјекти који у промет ставе било какав неисправан, небезбедан или обмањујући производ могу бити кажњени износом од 500.000 до три милиона динара.
