Zašto mi ne pravimo istorijske filmove kad je već istina na našoj strani? Država Srbija za domaći film izdvaja najmanje milijardu i sto miliona dinara godišnje i niko ne zna u šta se ulažu te pare. Već godinama ne postoji ozbiljan domaći film, a umesto toga se izmišljaju nekakvi „međunarodni uspesi“ koji se ili nisu dogodili, ili su polu-uspesi.
Овако теоретичар филма и филмски критичар Божидар Зечевић коментарише одсуство адекватног филмског одговора на континуиране фалсификате са Запада који српски народ и његову историју представљају у најгорем могућем светлу.
Најновији антисрпски кинематографски пројекат причаће светској публици своју искривљену верзију догађаја на Косову и Метохији за време рата, а у центру фалсификата налазиће се измишљени масакр у Рачку. Међу главним улогама, како тврде албански извори, наћи ће се и један од најславнијих америчких глумаца, Роберт де Ниро, а снимање би требало да почне крајем следеће године.
Свака част непријатељу
Док се на Западу деценијама на највишем могућем продукцијском нивоу фабрикују ноторне лажи о Србима, ми немамо ниједан филм о Рачку или Маркалама који би трагичне догађаје с краја прошлог века представили у истинитом светлу. Југословенска кинематографија је имала и Орсона Велса и Ричарда Бартона, јер је и Јосип Броз знао колико је пресудно представити се другима у позитивном светлу.
Главно питање овде је „зашто“? То сам се и сам често питао. Зашто ми то не радимо, када је на нашој страни истина, која никако да допре до света? Пре свега, та истина никада неће ни допрети до већине људи, јер су власници мејнстрим медија на страни неистине коју заступа дубока држава. Сам Холивуд је један од најлегитимнијих инструмената те дубоке државе. Он сам јесте дубока држава, а она се кроз њега реализује, рекао је Зечевић за Спутњик.
Он додаје и то да откад постоји, Холивуд оперише лажима и манипулацијама и да његова суштина никада није била у „срећној слици света“, већ управо у насиљу, лажима и манипулацијама. Тако је било, тако ће и убудуће бити.
Истина није довољна
Примера ради, сценарио и готов предрачун за филм о Кошарама постоји већ деценијама, објашњава наш саговорник, малтене од како су се битке на Кошарама и Паштрику догодиле. Упркос томе, ништа се не снима. Новца, дакле, има, али проблем не лежи у финансијским средствима.
Сведочили смо томе да је снимање филма о Кошарама била готова ствар у тренутку када су се умешале нечисте силе и снимање је једноставно обустављено, иако је држава већ била издвојила новац за то. Зашто? Зато што дубока држава и код нас има своје пипке и она неће дозволити да се преко њене овдашње агенције за филм тако нешто сними.
Истина сама по себи није довољна, тврди Зечевић, већ је неопходно да се далеко више ангажујемо. За њега је несхватљиво да се нико овде није позабавио, како он каже, најважнијем догађају у модерној историји нашег народа – бици на Кошарама, српским Термопилима.

Кошаре се слободно могу сматрати најважнијим догађајем у модерној историји нашег народа. Није грешка назвати их српским ,,Термопилом“.
© Фото : Снимак екрана/Јутјуб/RTS Merila vremena – Zvanični kanal / Припадници 72. специјалне бригаде Зоран Филиповић, Мирослав Маринков, Томислав Костић и Зоран Милојевић погинули на Кошарама.
То је нешто што се претворило у национални мит. Кошаре већ сада припадају срцу и души нашег народа и тај догађај садржи такву епску и хомеровску драматику да не може бити промашај у филмском смислу. По мом мишљењу, дубока држава спречава снимање оваквих филмова, иако они свакако неће стићи до великих светских фестивала, јер српска истина једноставно не постоји у мејнстрим наративу.
Људи беже од филмова као што је „Енклава“ Горана Радовановића, или „Мрак“ Душана Милића. Ти филмови су успели да уђу на поједине светске фестивале, чак су и награђивани, али се нико о филмовима са том тематиком „не отима“. Са друге стране, Албанци су врло утицајни у Америци, има их у свим друштвеним порама и они тамо ревносно гурају своју агенду.
Албанска мафија делује свуда у Америци, па и у Холивуду. Због тога ме не би ме зачудило да неки надобудни албански редитељ, мада не знам ни за једног, режира неку „велику светску продукцију“ или блокбастер. У то да је овакав пројекат изашао из „албанске кухиње“, нема сумње. Иза тога наравно стоји текућа дубока држава која од почетка штити Косово, а чија је идеја независна косовска држава и угњетавање српског народа на територији наше јужне покрајине. У то нема никакве сумње.
Ко још верује у Холивуд
Можда Де Ниро није са њом упознат, али истина о Рачку одавно се зна. Позната је чак и Хашком суду који је избегао да о њој говори када је било јасно да нема доказа ни о каквом масакру, подсећа наш саговорник. Потврђено је да се радило о измишљотини Вилијама Вокера који је притиском натерао финског патолога Хелену Ранту да потпише извештај који је она касније демантовала. Међутим, истина не продаје биоскопске карте.
Многи ће поверовати у овакву глупост као што је најављени филм о Рачку јер је светско јавно мњење, ако тако нешто уопште и постоји, припремано од стране мејнстрим медија и они верују да је све што раде Срби – злочин. Они верују и даље да су Срби злочиначка нација која једноставно треба да престане да постоји и то мишљење преовлађује код деведесет одсто обичног света на Западу. Истина је да ми не можемо никаквим филмовима, никаквим телевизијским прилозима, серијама или другим средствима да изменимо такво опште мишљење. Треба схватити да су људи у принципу глупи, а да на Западу влада тотална, апсолутна цензура.
Зечевић сматра да нема ни поенте говорити о низу филмова са сличном тематиком које је Холивуд већ направио и који је, одговарајући на мејнстрим србофобно мишљење, произвео трагикомичне лажи. Чак и када понекад дође до реализације нашег пројекта који приказује истините догађаје, одмах војска плаћених пера у самом Холивуду реагује исто онако како су реаговали и на филм „Дара из Јасеновца“ – моментално би било произведено на стотине фалсификата и кривотворења. Поента није правити филмове за њих, истиче наш саговорник, већ за нас саме.
Овакве филмове треба правити за нашу омладину и потомке. Ми морамо правити овакве филмове. Имамо новац, имамо људе, имамо технику која је светска. Имамо све предуслове да то урадимо, једино нам фали политичке воље, закључује Зечевић.






