Прочитај ми чланакКаста режимских милијардера влада једним од најсиромашнијих народа у Европи. Више од 24% грађана Србије живи у ризику од сиромаштва и социјалне искључености. Више од милион пензионера добија пензију мању од 35.000 динара, на колико је одређен праг апсолутног сиромаштва. Вучић у њујоршком ресторану „La Bernardin“ наручује кавијар „Осетра Супреме“ по цени од 812 долара за 16 грама, а десетине хиљада грађана Србије се храни на казанима Народне кухиње. Док се Вучић, чланови његове породице и дворске свите лече у иностранству, нормални људи немају адекватну здравствену заштиту. Око 70.000 људи на операције чека по неколико година, а држава дугује више од 35 милијарди динара апотекарским установама за лекове и медицинска средства. Услед проблема са набавком енергената, ускоро ће доћи до потпуног слома привреде, новог таласа инфлације, беде и глади.
У партизанској митологији истичу се стихови Владимира Назора: „Онај сам који сједи у сваком дворишту, на сваком огњишту, у свакој штали; и руку тура у сваку торбу; и зовем се Глад“. У актуелној српској реалности, Глад се зове Александар Вучић; он гура руку у свачији џеп, отима из сваке куће, у сиромаштво, беду и глад тера сваку породицу.
Откад је доведен на власт, Вучић је створио касту милијардера и милионера.
Он, чланови његове породице, његови кумови и политичко-пословни ортаци из напредњачког картела изградили су своје империје отимајући јавне ресурсе и туђу приватну имовину. Поделили су Србију на два дела, на групу богаташа – скоројевића, који владају огромном већином опљачканог народа, који балансира на ивици егзистенције. За разлику од владајуће касте, која је најбогатија у Европи, српско друштво је међу три најсиромашнија.
Србија има 48 милијардера и 1,5 милиона грађана који се налазе у апсолутном сиромаштву или у ризику од сиромаштва и социјалне искључености. Подаци Републичког завода за статистику показују да се 2024. године у ризику од сиромаштва налазило 19,7 одсто становништва.
У првој половини 2025. тај проценат се попео на 24,3 одсто. Праг сиромаштва за појединца износи 35.606 динара. За домаћинство са двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година праг је 64.091 динар, а 74.773 динара за четворочлану породицу са двоје одраслих и двоје малолетне деце. Чак 34,7 одсто породица са троје или више деце преживљава у сталном ризику од пада у тоталну беду. Око 590.000 пензионера прима пензију до 35.000 динара.
Још око 500.000 добија толико, пошто су им номинално веће пензије умањене услед извршних решења због разних дуговања. На ивици егзистенције балансира и 22,7 одсто грађана који имају између 55 и 64 године. Наравно, у најугроженијој групи налазе се пунолетни грађани без запослења, 50,9 одсто њих се налази у ризику од сиромаштва.
Колико је друштво опљачкано и осиромашено најбоље илуструју подаци о задуживању грађана. Без довољно новца за нормалан живот, грађани су принуђени да узимају прескупе готовинске кредите. У 2012. години, укупно задужење је износило 1,9 милијарди евра, а 2025. чак 7,6 милијарди евра. Грађани кеш кредитима покушавају да премосте рупе у породичном буџету, па позајмицама по највишим каматама плаћају лекове, школске књиге, поправке аутомобила, летовање и све остало, што само у Србији представља луксуз.
Александар Вучић ужива у кулинарским специјалитетима луксузног словеначког ресторана „Гостилна при Лојзету – Дворец Земоно“. Кувар Томаж Кавчич авионом Владе Републике Србије долази у Београд, да спрема јела за гозбе које организује Вучић. Осим на домаћем терену, Вучић се бахати и на најскупљим светским дестинацијама. Пре месец дана, приликом последње вишедневне посете Њујорку, наводно поводом седнице Генералне скупштине УН-а, Вучић се проводио у ресторану „Ле Бернардин“ у Midtown Manhattan-у. Осим у понуди из дегустационог менија, која кошта 350 долара по особи (пиће се посебно наплаћује), Гаргантуа Вучић је уживао и у специјалитетима славног кувара Ерика Риперта. За луx-додатак уз порцију, није наручио паризер, који нуди грађанима Србије, већ „Osetra Supreme“ кавијар, по цени од 812 долара за 16 грама.
По угледу на свог шефа, и остали припадници дворске свите не штеде новац, који су отели од грађана. Један од њих недавно се похвалио рачуном од 65.000 евра, којим је платио вечеру на Канарским острвима. И Дамир Хандановић, музикант са функцијом члана Главног обора СНС-а и статусом мужа министарке Дубравке Ђедовић, похвалио се рачуном од 30.000 евра, који је платио у београдском клубу у коме је прославио рођење детета.
Док Вучићева „елита“, одрасла на празилуку, ужива у најскупљим специјалитетима, њене жртве се свакодневно постројавају пред казанима Народне кухиње. Програм Црвеног крста Србије спроводи се у 77 градова и општина, међу којима је и свих 17 београдских општина, где се, на 53 пункта, дели више од 7.000 оброка.
Према званичним подацима, услуге Народне кухиње користи 32.935 људи у Србији. У стварности, троструко више грађана се, редовно или повремено, храни на такав начин. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања пре два месеца је издвојило око 197,5 милиона динара за набавку хране и осталих потрепштина за кухиње Црвеног крста.
Као што сиротиња не може да обезбеди услове за нормалну прехрану, тако и болесни не добијају адекватну лекарску помоћ. На листама чекања за здравствене услуге се сваке године налази између 64.000 и 69.000 људи.
Према доступним подацима, на магнетну резонанцу и разне хируршке интервенције у октобру ове године чекало је око 35.000 људи, на уградњу ендопротезе колена око 17.300, а на уградњу кука око 11.500 особа. Рок чекања на ортопедске операције се смањио на око три године, али на неке компликованије захвате и даље се чека и до седам година.
У Србији се чека и на лекове. Чекају пацијенти, лекари, фармацеути, добављачи и произвођачи. Напредњачки картел је успео да уништи цео здравствени систем. Влада Србије дугује више од 35 милијарди динара за набавку лекова и медицинске опреме.
Државне апотекарске установе су опустошене, приватне прете прекидом издавања лекова на рецепт, а добављачи су већ укинули испоруку одређених лекова. Владајућу касту то не занима, она се ионако лечи у иностранству, у најскупљим болницама, где операције и терапије плаћају новцем опљачканим од домаће сиротиње, гладне и болесне.
Вучића и његов картел здравствени систем занима само као средство за извлачење новца. На изградњу три ковид-болнице (у Батајници, Крушевцу и Новом Саду) из буџета је потрошено око 130 милиона евра. Изградња објеката је коштала 87,9 милиона евра, а набавка опреме 42,3 милиона евра. Те болнице већ скоро пет година не раде, не зна се њихова намена, као ни висина провизија које су узели појединци из врха власти.
Напредњачка каста милијардера је настала на разним тешким кривичним делима, од производње и шверца наркотика до кријумчарења оружја, али и на уграђивању у инфраструктурне пројекте. Пљачкашки систем је употребљаван приликом изградња болница, ауто-путева, мостова, фудбалских стадиона, тргова и тротоара, свега…
Према уговорима из 2014. године, укупна цена за Моравски и Фрушкогорски коридор износила је 642 милиона евра. Данас Моравски коридор кошта 2,2 милијарде евра, а Фрушкогорски 606 милиона евра. Као што министар Лончар тврди да су „блокадери криви што су листе чекања у болницама дуге, јер су спречавали рад лекара“, тако и његов колега Братислав Гашић пласира бесмислене лажи, којима оправдава повећање цене изградње аутопута. „Цена Моравског коридора је повећана за две милијарде евра зато што су извођачи радова морали да вуку камен са 100 километара удаљеног каменолома, јер су други каменоломи били блокирани„, каже Гашић.
У истом стилу, њихов шеф Вучић тражи алиби за мегаломанске пљачкашке упаде у буџет. Посебним законом, тзв. Леx специалис-ом, суспендовао је законе који спречавају намештање тендера и који контролишу квалитет радова. Осим тога, сви Вучићеви мегаломански пројекти су бескорисни, намењени само за исисавање новца из државне касе. „Да постоје судије економске оправданости, никад не бисмо ништа изградили“, признао је Вучић да његови инфраструктурни пројекти уопште нису потребни. Истовремено, признао је и извршење кривичног дела, пошто студије економске оправданости представљају законску обавезу.
Размере напредњачке пљачке виде се компарацијом са резултатима грађевинског сектора у Азербејџану. Од 2018. до 2023. године, у Азербејџану је изграђено 4.000 километара аутопута, 447 тунела, 150 мостова и 16 вијадукта, а све то за око пет милијарди долара. Вучићев режим пет милијарди долара потроши само на изградњу Моравског коридора, Националног стадиона и делфинаријума у Сурчину.
Тај пљачкашки модел је створио напредњачку класу супер-богаташа и милионску сиротињу. Да несрећа буде већа, Србија ће се ускоро суочити са најтежим последицама владавине Вучићевог картела. Америчке санкције НИС-у и најављени прекид испоруке руског гаса изазваће општи колапс у Србији. Губитак енергената уништиће остатке српске привреде и покренути нови талас инфлације. Притом, Вучић решење тражи у „повезивању Србије са енергетским тржиштем Европске уније“. Иза те пароле крију се подаци, који прете драматичним скоком цена свих производа. Мегават-сат електричне енергије, произведене у ЕПС-у, кошта 106 евра, а иста количина струје из европских електрана кошта 440 евра.
Без нафте и гаса, са троструко скупљом струјом, чак и да нема осталих пљачкашких и коруптивних упада напредњака у буџет, Вучић ће нанети додатну штету грађанима Србије. Као у Назоровој песми, његова рука ће наставити да улази у сваку кућу, сваку торбу, свачији џеп. Беда и глад су логичне последице Вучићеве владавине. Такође, логично је и да он, после ослобођења Србије, буде суочен са адекватном казном за све злочине које је извршио над државом и народом.
