Прочитај ми чланакУ Србији је у прошлој години петина домаћинстава са највећим дохотком имала 5,5 пута већа примања од петине са најмањим дохотком. Претходне две године тај однос је био 5,6 пута.
У прошлој години стопа ризика од сиромаштва износила је 19,6 одсто, а стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила је 23,2 одсто. У односу на претходну годину, ризик од сиромаштва је тек нешто смањен, за 0,1 процентних поена, док је напредак код ризика сиромаштва или социјалне искључености већи и ова стопа је пала за 1,1 процентни поен у односу на претходну годину, показују подаци из извештаја Републичког завода за статистику „Сиромаштво и социјална неједнакост у 2025“. Истовремено, праг ризика од сиромаштва је повећан на 45.674 динара за једночлано домаћинство. Ово је повећање прага за 1.068 динара у односу на претходну 2024. години, преноси Бизнис.рс.
Оних који су у анкети РЗС на питање „Како састављају крај с крајем“, одговорили са „веома тешко“ у прошлој години било је 10,3 одсто. Претходне године било их 11,4, а године пре тога 31,1 одсто. У односу на 2018. када се тако изјаснило 23,5 одсто испитаних, ово је драматичан пад.
Скоро 21 одсто становника се изјаснило да „тешко“ саставља крај с крајем и то је такође мање него претходних година. Зато је повећан број оних који „са извесним тешкоћама“ састављају крај с крајем. Таквих је више од половине становништва – 54,4 одсто. Укупно, оних који истичу тешкоће у преживљавању има више од 85 одсто грађана Србије. С друге стране, 11,3 одсто их каже да „прилично лако“ састављају крај с крајем, 2,6 одсто,“лако“, а свега 0,5 одсто „веома лако“ саставља крај с крајем. Трошкови становања финансијски оптерећују скоро све становнике у Србији. У 43,5 одсто случајева оптерећују их знатно, а 50,8 одсто у извесној мери. Тек 5,7 одсто становника не оптерећују трошкови становања уопште.
Према званичној статистици смањује се и стопа материјалне ускраћености. Износила је 14,6 одсто прошле године, док је годину раније била 17,6 одсто, а 2023. године 21,7 одсто. Гледано по регионима примећује се огромно раслојавање на Београдски регион и остатак Србије. Стопа ризика од сиромаштва у Београдском региону износила је у 2025. години 8,4 одсто. У Војводини је стопа знатно више и износи 21 одсто, у Шумадији и Западној Србији 22,8 одсто, а у Јужној и Источној Србији чак 27,7 одсто. Док је у Београду сваки 12. становник у ризику од сиромаштва, у Јужној и Источној Србији је скоро сваки четврти у овом ризику.
Ипак, и даље 36,3 одсто грађана себи не може да приушти недељу дана одмора ван куће. Скоро исти проценат не може да подмири неочекивани трошак који би требало да се плати из буџета домаћинства. Више од 14 одсто не може да приушти месо или рибу сваког другог дана. На крају, 9,3 одсто особа не може да приушти адекватно загревање стана.
