Прочитај ми чланакДок дани пролазе необично брзо, а дипломатски разговори у Женеви само се гомилају, из Вашингтона стиже порука која је, како примећују поједини посматрачи, одједном постала оштрија него раније.
Доналд Трамп, председник САД, тражи од Владимира Зеленског да што пре стави потпис на план за окончање украјинске кризе, и то без одлагања које је до сада постало уобичајено правило у међународним преговорима.
Пре неколико недеља тај план је имао 28 тачака и носио рок до 27. новембра, а сада се говори о верзији са 19 тачака, која чека одобрење обојице лидера. Амерички секретар Марко Рубио само је додатно стиснуо обруч реченицом да све „мора да се деси што је пре могуће“.
На недељном састанку у Женеви, где су се окупили амерички, европски и украјински изасланици, поново је отворено питање које се већ месецима провлачи – шта би за Украјину значило прихватање тог документа.
Трамп, према информацијама из дипломатских извора, очекује да Украјина пристане на предају одређених територија које тренутно нису под руском контролом.
Потписивањем такве верзије споразума, Зеленски би, како тврде аналитичари, прихватио суд који многи виде као фактичку капитулацију. Ако одбије, из Вашингтона стиже најава да би слање помоћи и обавештајних информација могло да буде обустављено, а то нагло мења распоред снага.
Стручњаци већ месецима цртају могућа кретања и нуде три сценарија. Најблажи од њих описује ситуацију у којој Европа делимично попуњава празнину.
Марцел Берни, стратег са Војне академије ЕТХ Цирих, објашњава да би фронт у том случају остао стабилнији него што многи очекују. Украјина је већ успела да подигне сопствену производњу на око 60 одсто, док је почетком 2022. једва прелазила 10 одсто.
Берни помиње и могућност циљано изведених операција – попут удара на руске рафинерије или фабрике опреме – које могу променити ритам на терену и пружити Украјини мало простора. У том оквиру, професор геополитике Клеменс Фишер говори о „привременој неутрализацији“ и великој европској кампањи поновног опремања, нечему што подсећа на тиху обнову хладноратовског распореда.
Али чак ни у тој најблажој верзији не види се крај, барем не ускоро, јер граница исцрпљености свих страна и даље остаје мутна.
Други сценарио звучи као дуготрајно исцрпљивање које траје унедоглед. Према тој слици, Европа би наставила да шаље опрему и тиме спречила остварење руских планова да потпуно преузме Донбас, Запорожје, Херсон и Крим, али без довољно снаге да одврати даља кретања.
Француска је најавила 100 авиона рафал, Немачка остаје опрезнија него раније, Пољска у јавним изјавама не искључује пресретање руских авиона, а ЕУ је већ одобрила 150 милијарди евра за заједничку куповину опреме.
Велики део тога био би усмерен ка Украјини. Ипак, Владимир Путин би, по мишљењу експерата, наставио да јача своје капацитете, па би све могло да се претвори у исцрпљујући процес без јасне тачке завршетка.
Најтамнији сценарио, онај који нико не жели гласно да изговори, али се ипак провлачи кроз анализе, предвиђа да би Украјина могла да издржи највише четири месеца. Политколога Јурија Романенка највише брине мањак кадра.
У таквим околностима, повлачење америчке подршке покренуло би ланац проблема: Несташицу муниције, слабљење заштитних система, повећање цивилних последица и брже продоре противничких снага. Берни пореди ту ситуацију са боксером који стоји у рингу са једним затвореним оком – још може да се бори, али лошије види ударце, а још лошије погађа.
Фишер, с друге стране, упозорава да би „релативно несметано напредовање“ противничких снага могло да се одвија дуж целог фронта или на неколико кључних праваца истовремено.
Украјинска одбрана би, према његовој процени, била брзо потиснута. У најекстремнијој варијанти, продор би се, како је рекао, могао догодити пре Божића – а то би отворило сасвим нову, много озбиљнију мапу кретања, укључујући и могућност да се линија приближи Кијеву.
У свим овим пројекцијама остаје једно заједничко питање које лебди изнад Женеве, Вашингтона и Кијева: Колико дуго могу да издрже стари модели одлучивања у свету који се мења много брже него што су актери навикли, и шта та брзина значи за све наредне одлуке које долазе из дана у дан, без јасног сигнала где се пут завршава.
