Данас је петак, 3. април 2026. године.
Када бисмо знали шта пријатељи о нама причају исто онако како ми причамо о њима, не бисмо имали ни једног пријатеља. Нити би они имали нас. То што опраштамо или нам је опроштено – пријатељства чува. Бити некада глуп или преварен се исплати, макар међу онима до којих нам је стало.

Синоћ је један партизановац честитао звездашу јер је његов клуб победио, као што је пре месец дана један делија честитао гробару што су црвено-бели тријумфовали над црно-белима. Тако је то код нас Срба – најомиљенији нам је спорт не само да комшији запржимо чорбу, већ и да му, ако може, забиберимо тако да му очи испадну. Зато и не чуди што имамо обичај да победник пораженом честита његов пораз. Другим речима, идемо на туђим сахранама да бисмо себи честитали што смо још живи.

Иначе, у Београду сваки дерби је велики швалерски празник. Тих два до три сата мужеви и љубавници њихових жена су потпуно сигурни – обојица тачно знају где се једни и други налазе и да нема шансе да се тада сретну. Свако може да у тим тренуцима ужива и да се испразни до миле воље. То је још један национални спорт који као народ обожавамо – да заборављамо и праштамо баш онима који нас стално понижавају и газе.