Прочитај ми чланакИсторичари и историчари уметности кажу да намера Археолошког музеја у Пећи да средњошколцима представи Пећку патријаршију као „албанску и византијску“ представља покушај ревизије историје и присвајања српске духовне и културе баштине на Косову, а да су тврдње албанских историчара засноване на „методолошки неисправној и терминолошки манипулативној употреби појмова“, пише РТС.
Историчар уметности и управник Галерије фресака Народног музеја Србије Бојан Поповић указао је да је „наука отпорна на разноразне пројекције“, али да је „велика невоља“ уплив политике.
„Оно што је опасно јесте то што су у питању колеге из музеја у Пећи. Поздрављам их из Народног музеја Србије и заиста је непрофесионално да се ради на такав начин. Да је то била нека неформална група људи, можда не би било толико важно. Ово указује на општу тенденцију тог друштва да се потисне српско име и његово трајање“, рекао је Поповић за РТС.
Додаје да није спорно да постоје црквени објекти подигнути на старијим темељима, попут Латинске цркве у Прокупљу или цркве Стара Павлица, али да Пећка патријаршија није такав пример.
„Пећка патријаршија је један од оних примера који сведоче да је ту можда некада постојало култно место, али да су такви остаци потпуно незнатни. Суштина је да је све оно што је Свети Сава започео, а Арсеније унапредио кроз векове, заправо суштински центар српске цркве“, наглашава Поповић.
Он оцењује да су тврдње албанских историчара „веома злонамерне“.
„Могли бисмо да апелујемо и на посетиоце Пећке патријаршије да покажу поштовање према ономе што заиста виде, али и да би било добро да постоји неко ко би са наше стране то тумачио“, каже Поповић.
Историчар уметности и доцент на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу др Јасмина С. Ћирић оценила је да су тврдње албанских историчара засноване на „методолошки неисправној и терминолошки манипулативној употреби појмова“.
„Термин ‘прероманика’ означава архитектуру раног средњег века, пре свега у западноевропском и источнојадранском културном кругу, и не може се довести у везу са Пећком патријаршијом, чији настанак припада јасно дефинисаном историјском контексту 13. века и институционалном успону Српске архиепископије“, наглашава Ћирић.
Она објашњава да теза о „систематској трансформацији“ почива на погрешном тумачењу археолошких слојева.
„Присуство остатака старијих грађевина, укључујући могуће ранохришћанске базилике, није изузетак, већ уобичајен феномен у српској средњовековној градитељској пракси. Међутим, архитектонски идентитет се у науци не утврђује на основу фрагментарних остатака, већ на основу целовите просторне концепције, времена изградње и функције објекта“, наводи Ћирић.
Истиче да је кључна чињеница да је Цркву Светих апостола у трећој деценији 13. века подигао архиепископ Арсеније Први као седиште Српске архиепископије, а да је осликана око 1260. године.
„Касније доградње нису резултат ‘трансформације’ неког претходног сакралног идентитета, већ органског развоја комплекса унутар исте црквене и културне матрице. Архиепископ Никодим између 1321. и 1324. подиже уз северну страну Храм Светог Димитрија, док архиепископ Данило Други од 1324. до 1337. гради јужни ансамбл са црквом Богородице Одигитрије и параклисом Светог Николе, као и монументалну припрату на западној страни“, наводи она.
Додаје да историјски извори не пружају основ за тврдње о постојању „друге“ цркве која би касније била трансформисана.
„Употреба термина ‘прероманика’ и тезе о ‘трансформацији’ не може се сматрати научном грешком, већ свесним конструисањем наратива са циљем измене историјског контекста и значења Пећке патријаршије“, закључује Ћирић.
Историчар из Грачанице Александар Гуџић оцењује да је реч о историјском ревизионизму који представља део „институционалне стратегије“ власти на Косову.
„Проблем на Косову је што је историјски ревизионизам део институционалне и државне стратегије. Није довољно само протерати Србе, већ је потребно ревидирати историју и доказати да су Албанци овде хиљадама година, док су Срби приказани као окупатори“, каже Гуџић.
Он тврди да такав наратив служи оправдавању догађаја из деведесетих година, укључујући протеривање више од 250.000 Срба, уништавање више од 150 цркава и манастира, као и мартовски погром 2004. године, али и једнострано проглашење независности Косова 2008. године.
Гуџић наводи да се историјски ревизионизам заснива на „четири стуба“: римокатоличком идентитету, православном идентитету Албанаца, наративу о „албанској жртви“ и илирско-дарданском пореклу.
„Заједничко свим тим тезама јесте покушај да се прикаже континуитет албанског присуства хиљадама година, што, према званичној науци, није утемељено“, истиче Гуџић.
Ученици Средње техничке школе „Рифат Ђота” су у уторак у организацији Археолошког музеја у Пећи посетили Пећку патријаршију, која је представљена као „комплекс првобитних предроманичких и византијских цркава које су систематски трансформисане у рашко-српске православне цркве“.
Министарство културе Србије осудило је овај поступак Археолошкој музеја, наводећи да је реч о најновијем примеру покушаја присвајања српске културне баштине фалсификовањем историје на најбизарнији начин.
