Афера Епстајн и сви ти фајлови изашли на светлост дана у САД указују на погубност, штетност, отрованост и изопаченост текућег светског политичког естаблишмента и откривају право лице западних моћника, наводи новинар Слободан Рељић.

Некадашњи главни уредник НИН-а каже да после свих докумената који су објављени обичан човек може само да стане и запита се “каква је та елита?”, “коме смо као грађани дали у руке своје животе?”, “ко одлучује о судбини и будућности човечанства?” итд.

Према његовим речима, без икакве сумње све то није могло проћи без израелске обавештајне службе, Мосада, чији је Епстајн по свему судећи био “играч”.

“По овоме се јасно види да је Мосад заправо мозак америчке ЦИА. То што их је Џефри Епстајн држао на окупу, свакако нечему служи. А служи да би их се држало у шаци. То је повезано са глобалним утицајем новца и медија на данашњи свет, иза чега стоји део јеврејског народа. Њихова највећа држава су САД где их је два одсто, отприлике колико и у Израелу, значи шест-седам милиона, али је сва концентрација моћи у рукама оних у Америци. Преко те шеме иде владање светом, а видимо и да је њихова контрола америчке државе достигла такве неслућене размере да данас постаје јавна тема у Америци”, истакао је Рељић за медијску продукцију и Јутјуб канал “Славија инфо”.

Како додаје, ради се о групацији људи који стоје иза банкарског система – Система федералних резерви, америчког ФЕД-а, а они су практично власници светских медија.

Ти људи, каже Рељић, долазе у неку врсту сукоба са читавим светом “јер видимо да ни после Газе не умеју да стану”…

Коментаришући српску друштвено-политичку збиљу, оцењује да Србијом влада “суманута и безочна власт, која поништава здрав разум”, а да су највидљивије и најдоминантније категорије “криминал, корупција и естрада”.

“Власт је бестидна. Криминал поприма страшне оквире. Држава је упетљана у послове са дрогом и немогуће је да је било шта могло проћи без државе тј. власти.”

Према његовом мишљењу, јавним простором под контролом власти влада изокренутост, инверзија и “тобоже се прави од Хрвата највећи, архинепријатељ, док се истовремено у Скупштини избегава по трећи пут усвајање резолуције о геноциду у Јасеновцу”.

“Теби смета европарламентарац (Тонино) Пицула и да ли ће проћи поред изложбе о Јасеновцу у парламенту, а не смета ти неусвајање резолуције о Јасеновцу, где се десио неспоран геноцид, и три пута (преко својих посланика) не дозвољаваш да прође дневни ред?; продржавни медији се хистерично баве певачем Томпсоном и дочеком хрватских рукометаша у Загребу, како се нон-стоп певају усташке песме итд.; што би то данима нама била најважнија вест? Тиме му се даје још већи значај него што то јесте. Али ми немамо нормалне медије, јер да имамо, констатовали бисмо то као чињеницу која говори доста о савременој Хрватској и то је то”, сматра Рељић.

У Србији је, наводи он, веома близу ситуација сценарија где је с једне стране владар, с друге побуњена маса, а земља бива “трајно онеспособљена да се супротстави негативним утицајима од споља”.

“Наш властодржац је у том оквиру спреман све да да.”

Као посебно проблематично види гушење побуне на универзитетима од стране власти, како каже, “аутентичних места побуне против овако ужасног стања у земљи. Млади људи инстинктивно реагују јер је наше друштво у распадању, поцепано, изнурено. 500.000 младих је отишло из земље за последњих 13-14 година. То најбоље одсликава стање у држави”.

Рељић каже да ако постоји нешто што би актуелном режиму требало бити уписано у кривицу као највећи прекршај, то је без даљег третман Косова и Метохије, најважнијег државног и националног питања “који су предати у потпуности и на тацни не само у смислу суверенитета него је безосећајно и брутално доле издан српски народ”.

Извор: simptom.rs

Ознаке: Џефри Епстајн, Мосад, Слободан Рељић