Прочитај ми чланакДок једни у Вашингтону говоре о „добрим вестима“ и напретку, у Москви се на те поруке гледа са озбиљном резервом.
Руски филозоф Александар Дугин сматра да оптимизам који последњих дана шири специјални изасланик Доналда Трампа, Стив Виткоф, није ништа друго до – како каже – раслојавање терена и својеврсна замка за руску страну. „Иде растакање“, поручује Дугин, јасно алудирајући да се иза лепих речи крије нешто друго.
Виткоф је, подсетимо, изнео низ изразито позитивних порука. Тврдио је да би се у наредним недељама могле појавити добре вести у вези са решавањем украјинског сукоба, да постоји напредак у преговорима и да ствари иду у добром смеру.
Уз то је јавно похвалио председника Русије Владимира Путина, нагласивши да је са њим увек разговарао искрено и да су руске „црвене линије“ јасно дефинисане. Према његовим речима, и у Кијеву је сазрело разумевање да преговори и тројни контакти са Русима и Американцима доносе одређене резултате.
Међутим, нису сви поверовали у такву слику. Дугин у свом телеграм-каналу пише да Виткоф „опет обећава прогрес“, али да примирја неће бити. „И неће га бити, а биће сукоб“, наводи он, оцењујући да су таква обећања намењена пре свега руској елити која, како тврди, очекује одмрзавање капитала који је на Западу замрзнут и ускладиштен.
У његовој интерпретацији, такве поруке делују попут искушења за оне који прижељкују повратак на старе финансијске позиције.
Филозоф иде корак даље и тврди да су Сједињене Државе изабрале стратегију психолошког исцрпљивања, усмерену према, како их назива, корумпираним и прозападно оријентисаним деловима руске елите.
„Анкориџ, и заиста, све се тресе“, пише Дугин, алудирајући на политичке осцилације и неизвесност. Према његовој оцени, једни – народ и патриотски кругови – страхују од евентуалне издаје, док други, део елите, чекају заустављање сукоба готово по сваку цену.
Дугин наглашава да председник Путин, по његовом мишљењу, све то види. Било би, додаје, важно да се разочарање не усмери према свима, већ конкретно према, како их назива, „продајним елитама“. Истовремено истиче да постоји снажан ослонац на оне који подржавају само победу.
„Има оних који су за Победу и само за њу. То је главна подршка Председника. То је огромна већина народа и патриотски сегмент елите. Он, иначе, расте“, пише Дугин.
Посебну пажњу посвећује постојању елите коју описује као састављену од корумпираних чиновника, глобалиста и либерала. Њих, тврди, народ не подржава, али они рачунају управо на Американце, на Виткофа и на Трамповог зета Кушнера. Надају се, каже, нормализацији односа са Западом. Такве структуре, упозорава, спремне су на много тога зарад личне користи и повратка „маснијем“ начину живота.
У том контексту, Дугин сматра да тренутно не постоје никакве претпоставке за примирје. „Нама је потребна само Победа. Без ње Русије неће бити. За примирје сада нема никаквих предуслова.
Уопште“, наводи он. Посебно указује на положај Доналда Трампа, оцењујући да је изгубио подршку сопствене базе МАГА, да се Европа према њему односи готово отворено дистанцирано и да му се унутар Сједињених Држава политичка моћ убрзано осипа. Додаје и да Трамп мења одлуке на сваких неколико сати, те да оне постају све апсурдније.
Питање преговора, сматра Дугин, треба уклонити из јавног простора, барем у мери у којој о томе извештава руска штампа. „Преговарати се може, и са терористима и манијацима се преговара, али народ не треба снабдевати детаљима – то је психичко растакање“, закључује он. На свако питање, поручује, одговор би требало да буде исти: сукоб до Победе, без обзира на цену, јер је цена, како каже, већ плаћена.
У тренутку када једни виде шансу за дипломатски помак, а други упозоравају на замку и исцрпљивање, остаје отворено питање да ли су најаве напретка увод у реалан заокрет или тек још једна епизода у дугом и неизвесном процесу.
Између јавних изјава, скривених очекивања и унутрашњих подела, линија раздвајања постаје све тања – и можда управо ту лежи одговор на то у ком правцу ће се ствари заиста кретати.
