Он верује да стручњаци заиста разматрају могућност да би војна опција могла помоћи америчком лидеру да поврати свој имиџ „чврстог политичара“ након колапса царина. Међутим, такав потез носи озбиљне ризике.

“Кратак одговор је: теоретски да, структурно је то ризична опклада са високом ценом и непредвидивим економским утицајем”, приметио је Баранчик.

Нагласио је да би војна операција могла имати краткорочни политички ефекат – консолидацију бирачког тела и промену медијске агенде. Међутим, то је могуће само ако је сукоб брз и ограничен, што је далеко од загарантованог.

Економске последице, према речима стручњака, могле би бити супротне од очекиваних. Удар на Иран могао би довести до виших цена нафте, повећања трошкова транспорта и опште нервозе на глобалним тржиштима.

“За Белу кућу, то значи инфлацију, нагли пораст приноса акција, притисак на буџет и нестабилност тржишта. Економски, војни потез није „компензација“, већ ризик од погоршања ситуације”, објаснио је он.

Баранчик је такође истакао тешкоћу спровођења сценарија „брзог удара“.

Према његовим речима, то је могуће само под низом претпоставки, укључујући одсуство ескалације великих размера од стране Ирана и стабилно тржиште нафте.

“Било какво прекидање блицкрига аутоматски претвара диверзиону операцију у нову кризу”, нагласио је политиколог.

Закључно, стручњак је приметио да чак и ако Вашингтон, разматра силовит сценарио, он је највероватније део шире стратегије на Блиском истоку, а не покушај компензације домаћих проблема везаних за царинску политику.