Редовни професор Универзитета у Београду др Мило Ломпар, гостујући у емисији Србин.инфо, у разговору са главним и одговорним уредником Дејаном Петром Златановићем, изнео је опсежну анализу српске политичке стварности, почев од култа вође и историјских образаца власти, преко титоистичког наслеђа и улоге полицијских структура, па све до питања како се може створити политичка снага способна да смени режим Александра Вучића.
YоуТубе цхаптерс
00:00 – Увод: Дејан Петар Златановић представља госта, проф. др Мила Ломпара
00:58 – Улога вође у српској политици и поређење са Мађарском
02:00 – Мађарска национална политика и континуитет државног мишљења
03:10 – Краљ Петар И као пример демократског и грађанског владара
04:20 – Странке, јаки лидери и српска политичка традиција
05:10 – Тито, култ вође и глума непосредности
06:00 – Власт без обезбеђења: пример Војислава Коштунице
07:05 – Зашто Србија нема стратешко мишљење
08:33 – Да ли је Вучић ближи кнезу Милошу или Шћепану Малом?
10:00 – Кнез Милош, корупција и државна аутономија
12:15 – Шћепан Мали и разлика између лажног цара и данашњег режима
14:10 – Вучић као наследник комунистичког снисходљивог модела
16:54 – Каста, титоистичко наслеђе и наследници комунистичке елите
19:30 – Грађанска класа, титоизам и пример Борислава Пекића
20:45 – Потомци комунистичких функционера и питање историјске студије
23:50 – Непотизам у владајућем сектору, службама, војсци и институцијама
24:42 – Цинцари у српској историји: Ломпар против етничких генерализација
30:35 – Полиција, криминал и случај који је оголио систем
32:20 – Ломпар: Ово је био разлог да падне влада
33:37 – Опозиција као „резервоар промашаја”
35:49 – Утицај Европске уније на опозицију и подршка режиму
38:20 – ЕУ агенда: Косово, литијум, образовање и слабљење Србије
39:45 – Бриселски споразум и предаја Срба на Косову и Метохији
42:15 – Студентски меморандум о Косову и Метохији
44:24 – Напади на српско родољубиво осећање и жигосање студената
46:40 – „Евробољшевици” и разлика између либерализма и идеолошке присиле
48:20 – Урушавање јавног простора и медијски простаклук
50:40 – Зашто Србија нема аутентичну левицу
53:00 – Сима Марковић, Димитрије Туцовић и заборављени извори левице
55:46 – Национална оријентација, режим и разбијање деснице
01:00:30 – Студентски протест и промашај националне деснице
01:02:51 – Службе, полиција и питање: ко је стварна опозиција?
01:06:08 – Шта после великог скупа на Славији?
01:07:00 – Зашто власт различито реагује на различите протесте
01:08:20 – Студенти као незаобилазан политички фактор
01:09:20 – Равнотежа националног и грађанског на будућој листи
01:10:30 – Српске заставе, одсуство ЕУ и НАТО симбола и порука народа
01:11:20 – Да ли листу треба да чине само студенти и професори?
01:12:29 – Једна, две или више колона: шта је најбоље решење
01:13:54 – Референдумска атмосфера и „цунами ефекат” против режима
01:15:00 – Завршна порука: највећа опасност за странке је „само они, нико други”
01:15:25 – Одјава емисије и порука гледаоцима
Посебно оштро Др Ломпар је говорио о поређењима Александра Вучића са историјским личностима. На опаску да би га неко могао поредити са кнезом Милошем или Шћепаном Малим, професор је оценио да је и такво поређење превише повољно за актуелног председника Србије. Кнез Милош је, како је рекао, имао врло негативне особине и у српску политичку традицију увео модел власти као богаћења, али је имао и личну храброст и способност да изгради државну аутономију. Србија данас, по Ломпару, такву аутономију нема.
„Каква црна аутономија?”, упитао је Ломпар, наводећи да у Србији, по његовој оцени, странци имају утицај у војним, медијским и политичким структурама. Зато, како је рекао, не може да се прави озбиљно поређење између Милоша, који је изборио аутономију за српску државу, и садашњег режима, који је ту аутономију суштински изгубио. За Шћепана Малог је, пак, казао да јесте био лажни цар, али да је у Црној Гори имао и један благотворан ефекат – смиривао је крвне освете и племенске сукобе. Насупрот томе, како је оценио, Вучићева власт ради на сталном завађању друштва.
| Историјски модел | Шта Ломпар издваја | Порука за данашњу Србију |
|---|---|---|
| Краљ Петар И | Уставност, скромност, грађански однос према народу | Владар може бити државни службеник, а не недодирљиви вођа |
| Кнез Милош | Корупција, али и државотворна способност | Данашњи режим нема Милошеву државну аутономију |
| Комунистички функционери после 1974. | Снисходљивост према јачима, осионост према слабима | Вучићев модел је наставак тог менталитета, али уз много већу корупцију |
Према Ломпару, ако се већ тражи историјски модел за актуелну власт, онда га не треба тражити у кнезу Милошу или Шћепану Малом, већ у комунистичким функционерима Србије после Устава из 1974. године. Он је навео да је то био тип људи који су били снисходљиви према врху, према Титу и јачима од себе, а осиони према слабима. Ипак, у једној ствари, по Ломпару, постоји важна разлика: комунистички функционери, ма колико били национално неосетљиви и политички послушни, нису били корумпирани у данашњим размерама.
Ломпар је зато актуелног председника описао као политички „мутациони” производ комунистичког и посткомунистичког модела: осион према слабима, снисходљив према јачима, а уједно смештен у систем огромне корупције, криминалних токова и приватизоване државе. По његовим речима, некадашња полицијска држава имала је своје репресивне механизме, али није производила количине новца какве данас пролазе кроз криминалне токове, од дроге до шверца и других послова.
Извор: Србин.инфо






























