Прочитај ми чланакМетеоролози све забринутије прате кретања у атмосфери, упозоравајући да лето које долази може бити још екстремније и непредвидивије од претходних година. Након низа рекордно топлих сезона, научни подаци указују да се свет убрзано приближава критичној тачки када су климатске промене у питању, а 2026. година не доноси разлоге за оптимизам.
У последњих једанаест година забележене су највише глобалне температуре од када постоје мерења. На врху листе налази се 2024. година, одмах иза ње 2023, док је 2025. заузела треће место, показују подаци европског програма Copernicus и истраживачке организације Berkeley Earth. Управо 2025. остала је упамћена по дуготрајним и до сада незабележеним таласима екстремне врућине, што додатно појачава страх да ће слични, па и тежи сценарији бити све учесталији.
Подаци показују да је 2025. била само незнатно хладнија од 2023. године, са разликом од свега 0,01 степен, што указује на континуитет раста температура. Британски Met Office потврђује да је реч о трећој најтоплијој години од почетка систематских мерења 1850. године. Још забрињавајуће је то што су глобалне температуре три године заредом премашиле праг од 1,5 степени у односу на прединдустријски период, што научници сматрају критичном границом за избегавање најтежих последица климатских промена.
Научна заједница упозорава да је убрзање загревања у периоду од 2023. до 2025. било изузетно нагло, што указује да климатске промене улазе у нову, интензивнију фазу. Париски климатски споразум из 2015. године поставио је циљ да се глобално загревање задржи испод два степена, уз настојање да не пређе 1,5 степени, али све више стручњака сматра да је та граница већ практично достижна у наредним годинама.
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш упозорио је да је прекорачење тог прага вероватно неминовно, али да још постоји простор да се последице ублаже, уколико се емисије гасова са ефектом стаклене баште хитно и значајно смање. Према проценама, та критична граница могла би бити достигнута већ до краја ове деценије, што је знатно раније него што се раније предвиђало.
Истовремено, политички фактори додатно компликују борбу против климатских промена. Одлуке о смањењу или одлагању климатских обавеза, као и раст емисија у појединим деловима света, успоравају глобалне напоре. У 2025. години просечна температура била је 1,47 степени виша него у прединдустријском периоду, док је чак 770 милиона људи живело у условима рекордне врућине. Истовремено, ниједан део света није забележио рекордно хладну годину, док су Арктик и Антарктик достигли историјски високе температуре.
Последице су већ видљиве широм планете. Годину су обележили снажни топлотни таласи, циклони и олује у Европи, Азији и Северној Америци, као и разорни шумски пожари у Шпанији, Канади и Калифорнији. Стручњаци упозоравају да глобално загревање не само да повећава учесталост ових појава, већ и њихову разорну снагу.
Према најновијим проценама, 2026. година могла би бити још једна у низу рекордно топлих. Директор програма Copernicus Карло Буонтемпо упозорава да би појава феномена Ел Нињо могла додатно подићи температуре и погоршати већ постојеће трендове. Истраживачи из Berkeley Earth-а такође указују да постоји велика вероватноћа да се ова година сврста међу најтоплије у историји мерења.
Додатни проблем представља и стагнација у смањењу емисија. У појединим земљама, укључујући Сједињене Државе, емисије поново расту услед повећане потрошње енергије и развоја нових технологија, док се у Европи бележи успоравање енергетске транзиције. Стручњаци указују и на неочекиване факторе, попут промена у саставу бродског горива, које су смањиле емисију честица које рефлектују сунчеву светлост, чиме је умањен природни ефекат хлађења атмосфере.
Уколико се тренд настави и температуре остану изнад прага од 1,5 степени током дужег периода, последице ће бити све озбиљније. Очекују се дужи и интензивнији топлотни таласи, снажније олује и све чешће поплаве. Већ сада, климатске промене појачавају природне катастрофе широм света, од разорних урагана до поплава са великим бројем жртава.
Све указује на један закључак: свет улази у еру у којој екстремни временски услови више нису изузетак, већ нова реалност.
