Прочитај ми чланакСерија експлозивног вансудског поравнања међу напредњачким клановима почела је спаљивањем BMW-а у власништву маме Реље Огњеновића средином децембра 2025. Уследило је уништавање још двадесетак аутомобила и, недавно, бацањем бомби на ресторане „Бабарога“ и „Јеррy“, чији власници и менаџери се доводе у везу са Гораном Весићем и његовим ортацима Новаком и Немањом Стајићем, као и Слађаном Врејићем. У том унутарстраначком и унутармафијашком рату засад нема цивилних жртава.
Горе аутомобили, кафићи и ресторани припадника картела око Српске напредне странке. Бомбама и другим експлозивним направама почело је вансудско поравнање дугова тзв. контроверзних бизнисмена из окружења Александра Вучића.
Сезона ватрених обрачуна је почела 15. децембра 2025. године, кад је на Вождовцу запаљен луксузни БМW X7 у власништву Верице Огњењеновић, мајке Реље Огњеновића, директора ПИО фонда. Полиција је обавештена да је непознати мушкарац полио БМW неком течношћу и запалио је, што је изазвало експлозију. Министарство унутрашњих послова, сви режимски медији, па и породица Огњеновић нису се огласили тим поводом.
Не чуди ћутање Реље Огњеновића, који је у СНС-у познат по надимку Зет, што је алузија на његове блиске односе са Данилом Вучићем. Он не може да објасни ни откуд њему имовина којом располаже, а камоли порекло новца (више од 120.000 евра) којим је његова мама купила БМW X7. Међутим, индикативно је Вучићево игнорисање овог случаја. Вучић је преко својих медија оптуживао студенте за насиље и тероризам и кад су јајима гађани функционери СНС-а, а ову диверзију експлозивом није поменуо ниједном. Није, јер зна да је у питању обрачун сукобљених фракција у његовом картелу.
Интензитет сукоба се појачао после новогодишњих и божићних празника. У пожарима је уништено двадесетак скупих аутомобила, да би потом почеле да падају бомбе у ресторане чији су власници повезани са Гораном Весићем. На мети су се нашли познати угоститељски објекти „Бабарога“ и „Јеррy“, који су повезани са Весићевим пословним ортацима, браћом Немањом и Новаком Стајићем, као и Слађан Врејић.
У време док је Весић управљао Београдом, Немања Стајић је био шеф градског Секретаријата за легализацију. По налогу Вишег јавног тужилаштва, због сумње да је омогућио легализацију великог броја нелегално изграђених објеката, полиција је, у фебруару 2025, ухапсила прво Немању, а потом и његовог брата Новака Стајића, као и неколико тзв. инвеститора, који су били повезани са њима. Браћа Стајић су се и сами бавили грађевинарством.
У насељу Миријево подигли су комплекс вишеспратница, чија вредност на тржишту се процењује на више од 20 милиона евра. Зграде су подигли без грађевинских дозвола и друге документације. Фирма Новака Стајића је градила објекте, а градски секретар Немања Стајић их је легализовао.
Кад је Весић прешао у Владу Србије, на место министра грађевинарства, није са собом повео Стајиће, али они су наставили да шире пословне комбинације. Између осталог, укључили су се у угоститељски бизнис. Под њиховом контролом се налази неколико луксузних ресторана, међу којима и „Бабарога“ на Звездари.
Као и у сваком послу у који су укључени напредњаци, и око „Бабароге“ је направљена компликована шема, са циљем да се прикрију прави власници или „партнери из сенке“. Званични власник „Бабароге“ је извесни Марко Милосављевић. У последњем финансијском извештају наводи се да фирма, у чијем саставу се налази тај ресторан, послује са великим губицима.
Полиција је, крајем јануара ове године, у „Бабароги“ направила сачекушу за шесторицу момака, који су осумњичени за рекетирање овог и других угоститељских објеката. Ухапшени су Александар А. и петорица малолетника, за које су режимски медији објавили да припадају „врачарском клану, који је огранак кавачког клана“, чијим члановима се суди за три убиства, па и за паљење аутомобила и локала.
Само три и по сата након што су ухапшени ови „врачарци“, на ресторан „Бабарога“ бачена је експлозивна направа. На најконкретнији начин је послата порука да полиција не може да заштити имовину Милосављевића, Стајића, Весића или ко год још стајао иза тог ресторана.
Неколико дана касније, 5. фебруара, бачена је бомба на познати новобеоградски кафић „Јеррy“, чији власник је фирма Јеррy Цатеринг Сервице д.о.о Београд. Званични власник те фирме је извесни Петар Ајбартер, али његово име се не помиње ни у једном извештају полиције или медија. Идентитет власника „Јеррy-а“ скривен је и у ранијим саопштењима, као што је онај из новембра 2023, у коме се наводи да је „у акцији полиције ухапшен и власник познатог ресторана“. Са сајтова напредњачких гласила Српски телеграф, Ало, Тањуг, Блиц и осталих, обрисани су делови текстова у којима се помиње власник „Јеррy-а“, а остављене изјаве Нинослава Цмолића, тадашњег шефа УКП-а.
– Ухапшено је 13 припадника криминалне групе које су функционисали као Балкански картел. Србија је успела да мапира њихове активности широм света. У акцији која је спроведена у више градова ухваћени су организатори М.С. и М.Л. Ради се о пет тона кокаина заплењеног на Аруби, 1,2 тоне у Белгији, 740 килограма у Холандији. Пронађена је већа количина новца и оружја на 20 претресених локација. За успех ове акције била је кључна апликација Скy – рекао је Цмолић на конференцији за медије поводом кације „Еасy“, која је спроведена по налогу и уз супервизију Еуропола.
Ни у актуелним вестима о баченој бомби, као и о хапшењу осумњиченог за тај напад, не помиње се име власника ресторана „Јеррy“. Иначе, познато је да се у његовом власништву налазе и ресторани „Бела река“ у Земуну и ресторан „Дедиње“. Менаџер у Арбајтеровој фирми „Јеррy Цатеринг Сервице“ је Слађан Врејић, који је пажњу јавности привукао 2023, када је купио два плаца у новобеоградском Блоку 63, у Улици Јурија Гагарина, где је намеравао да подигне стамбени комплекс. Врејић је цео пројекат организовао на своје име, као приватно лице. Када су грађани покренули протесте због изградње десетоспране зграде на зеленој површини, фирма „Јеррy“ је објавила да нема везе с тим послом, да то Врејић ради сам, на своју руку. Добро обавештени извори су истицали да Врејић не подиже зграде сам, него уз помоћ Горана Весића.
Бомбашки процеси се, засад, воде у кругу напредњачке фамилије. Нису познати конкретни поводи за обрачуне, али сигурно није у питању класично рекетирање власника ресторана. То доказује и случај спаљивања БМW X7 Реље Огњеновића. Мотив за тај злочин није рекетирање. Са позиције директора ПИО, с обзиром на количину новца који користи за политичке сврхе, и нарочито на његов статус припадника Вучићеве дворске свите, Огњеновић замерио многима из врха картела.
На том списку злочина, налази се и случај Здравка Чолића, на чију кућу на Дедињу је бачена ручна бомба. Нападачи су ухапшени, али још није расветљено да ли је њихова мета заиста био легендарни певач или неки комшија са напредњачким педигреом.
За нормалне грађане, који нису укључени у криминалну мрежу Александра Вучића, није битно што напредњаци воде унутармафијашки рат. После смене режима, ослобођено тужилаштво лакше ће да спроведе истраге у којима се разоткрити спрегу између представника извршне власти, бизниса и подземља. То ће олакшати и убрзати процес чишћења Србије од остатака напредњачког картела.
