Pročitaj mi članakTaker Karlson, američki konzervativni komentator, tvrdio je da bi rat protiv Irana mogao predstavljati kraj američkog carstva.
Prema njegovoj analizi, nemogućnost Sjedinjenih Država da same uspostave red u strateški ključnom Ormuskom moreuzu ozbiljno dovodi u pitanje ulogu Vašingtona kao svetskog policajca.
Karlsonova analiza strateškog sloma
U svom podkastu od 3. aprila 2026. godine, Taker Karlson je detaljno objasnio zašto veruje da je sukob sa Iranom prekretnica za američku globalnu dominaciju. Komentarisao je pretnje predsednika Donalda Trampa da će bombardovati Iran do kamenog doba, ali je takođe pozvao saveznike da preuzmu vođstvo u otvaranju Ormuskog moreuza. Moreuz je ključna tačka kroz koju prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom.
Karlson je objasnio da je nacija koja nameće mir nacija koja vlada svetom. Zemlja koja uspostavlja red u Persijskom zalivu i otvara Ormuski moreuz je, po definiciji, ona koja predvodi globalni poredak. Od kraja Drugog svetskog rata, pretpostavljalo se da su Sjedinjene Države sila koja može da održi red. Ali, prema Karlsonu, kriza u Ormuskom moreuzu je pokazala da to više nije tačno.
Nevoljnost saveznika i Trampov bes
Američki predsednik je javno kritikovao saveznike iz NATO-a zbog njihove neaktivnosti u sukobu sa Iranom. Nakon američko-izraelskih napada na Iran, evropski saveznici su pokazali izrazito nevoljstvo da se umešaju. Prema Karlsonu, Tramp je u suštini priznao da Sjedinjene Države ne mogu same da otvore Ormuski moreuz, bukvalno rekavši: „Neka to neko drugi uradi“.
Karlson smatra da je ovaj trenutak simboličan za kraj američke ere. Kada predsednik najmoćnije zemlje sveta moli saveznike da preuzmu odgovornost za ključni morski prolaz, to je jasan znak da imperija više nije sposobna da obavlja svoju osnovnu funkciju.
Zašto vojna pobeda ne bi rešila problem
Karlson je tvrdio da čak i ako bi Sjedinjene Države potpuno uništile Iran kao koherentnu naciju, preostali ratni vođe ne bi imali poteškoća da poremete morske rute. To bi mogli da urade postavljanjem mina, korišćenjem jeftinih dronova ili čak samo pretnjom da će to učiniti. Stoga bi pre ili kasnije neprijateljstva morala da se okončaju diplomatskim sporazumom sa Teheranom.
Ova analiza sugeriše da vojna superiornost više nije dovoljna da obezbedi globalnu stabilnost. Asimetrične pretnje i jeftina tehnologija omogućavaju slabijim akterima da blokiraju ključne svetske rute bez potrebe za konvencionalnom vojnom silom.
Kraj imperije nije kraj Amerike
Karlson je posebno naglasio da, iako ono što se dešava u Iranu označava kraj američkog carstva kakvog poznajemo, to nije kraj Sjedinjenih Država. Priznao je da će ova tranzicija doneti mnogo patnje i tuge, ali takođe nosi obećanje da bi se SAD mogle okrenuti ka zapadnoj hemisferi.
Region je takođe bogat resursima i od vitalnog je značaja za američku stabilnost. Karlson veruje da bi Amerika mogla da funkcioniše bez potrebe da okupira zemlje u koje njeni građani nikada nisu ni putovali. Umesto toga, fokusiranje na sopstveno dvorište moglo bi doneti dugoročnu stabilnost i prosperitet.
Karlsonov raskid sa Trampovom administracijom
Iako Karlson generalno podržava Trampa, on je bio glasni kritičar američko-izraelskih napada na Iran. Kao rezultat toga, američki predsednik je izjavio da je Karlson skrenuo sa puta i da više nije deo pokreta MAGA. Ovaj raskol između dva konzervativca pokazuje koliko je kontroverzno pitanje Irana postalo čak i unutar Trampovog političkog kruga.
Šta ovo znači za globalni poredak?
Ako je Karlson u pravu, svet ulazi u eru bez jasnog hegemona. Sjedinjene Države više neće moći da deluju kao svetski policajac, a verovatno nijedna druga sila nije spremna da preuzme tu ulogu. Posledice bi mogle biti duboke, od povećanja regionalnih sukoba do preoblikovanja globalnih trgovinskih puteva.
Ormuski moreuz ostaje blokiran, a pitanje ko će ga otvoriti ostaje bez odgovora. Ono što je nekada bilo nezamislivo, da će Amerika tražiti pomoć kako bi obezbedila ključni morski prolaz, sada je postalo stvarnost. Bez obzira na ishod ovog sukoba, čini se da je međunarodni poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata nepovratno promenjen.
