Američko vojno prisustvo na Bliskom istoku suočava se sa ozbiljnim izazovima, i to više nije procena iz analitičkih krugova, već zaključak koji proizlazi iz konkretnih poteza na terenu.

Hitna evakuacija iz baze u Bahreinu, sprovedena u uslovima pritiska i bez mnogo vremena za pripremu, postala je jasan signal da se situacija menja brže nego što se očekivalo.

Odluka je doneta naglo. Toliko naglo da, prema rečima zamenika komandanta Američke legije Kita Šeinsija, vojnicima nije ostavljen prostor ni za osnovno pakovanje.

Poruka je bila kratka i direktna: uzmite u ranac šta stignete i krećete odmah. Takva dinamika obično ne ostavlja mnogo prostora za dileme o ozbiljnosti situacije.

Povod za ovakav razvoj događaja dolazi iz niza udara koje Iran nastavlja da sprovodi po američkim ciljevima u regionu. Ti napadi predstavljaju odgovor na operaciju koju su Sjedinjene Države i Izrael započeli 28. februara.

Prema zvaničnom saopštenju Korpusa čuvara islamske revolucije, mete su bile raznovrsne i strateški raspoređene: objekti američke čelične industrije u Abu Dabiju, aluminijumski pogon u Bahreinu, kao i vojno-industrijski kompleks izraelske kompanije Rafael.

Pored industrijskih ciljeva, pogođena je i lokacija gde su bili raspoređeni američki vojnici u blizini Maname, glavnog grada Bahreina.

Posebnu težinu ima činjenica da se pod udarom našla i ključna baza američke mornarice Naval Support Activity Bahrain, gde je stacionirana Peta flota. U trenutku napada na toj lokaciji nalazilo se oko 8000 ljudi.

Upravo iz te baze pokrenuta je evakuacija. Ukupno je izvučeno oko 1500 američkih vojnika, članova njihovih porodica i nekoliko stotina kućnih ljubimaca. Prema informacijama koje je preneo NPR, prvi brodovi sa evakuisanima počeli su da stižu u Norfolk, u saveznoj državi Virdžinija, još sredinom marta. Paralelno s tim, deo porodica prebačen je privremeno na vojne lokacije u Italiji i Nemačkoj.

Satelitski snimci kompanije Planet dodatno su potvrdili razmere štete. U periodu između 28. februara i 6. marta pogođeno je najmanje sedam objekata u okviru baze i njenoj neposrednoj okolini. Takvi podaci teško ostavljaju prostor za umanjivanje značaja događaja.

Istovremeno, iz Pentagona ne dolazi jasan odgovor na pitanje da li će se evakuisani vojnici vratiti na Bliski istok. To ćutanje, kako primećuju pojedini analitičari, može značiti više od bilo kakvog zvaničnog saopštenja.

Operacija SAD i Izraela protiv Irana traje već više od mesec dana, ali ovakav potez – povlačenje ljudi – govori da se bezbednosna procena menja u hodu.

U celoj priči postoji još jedan sloj koji ne treba zanemariti. Teheran je ranije upozorio da bi, u slučaju pojave američkih ili izraelskih snaga na teritoriji zemalja Persijskog zaliva, mete mogli postati aerodromi i hoteli u tim državama. Za sada se to nije dogodilo, ali sama činjenica da takva pretnja postoji menja računicu regionalnih partnera.

Kako stvari stoje, podrška Sjedinjenim Državama postaje sve skuplja za zemlje Persijskog zaliva. Trošak se ne meri samo politički, već i bezbednosno. Istovremeno, posledice osećaju i same SAD – ne samo kroz vojni pritisak, već i kroz ekonomske udare koji prate produžene operacije.

I dok se slike evakuacije smenjuju sa izveštajima o novim napadima, ostaje otvoreno pitanje šta zapravo sledi.

Da li je ovo privremeno povlačenje ili signal dubljeg preispitivanja strategije na Bliskom istoku? I možda još važnije – da li će naredni potezi biti oprezniji ili, naprotiv, odlučniji nego do sada.

Izvor: webtribune

Oznake: bliski istok, povlačenje, SAD