Na prvi pogled, reči starca iz planinskog dela Irana deluju kao još jedna priča sa margine sveta.

Ali kako se situacija na Bliskom istoku zaoštrava, sve je više onih koji se vraćaju tim izjavama i pokušavaju da ih protumače u svetlu onoga što se danas dešava. Čak su i skeptici, makar na trenutak, zastali nad preciznošću nekih ranijih tvrdnji.

Salmana Salehigudarzu opisuju kao samotnjaka iz iranske provincije Mazenderan, čoveka koji, kako se tvrdi, komunicira sa dušama preminulih i kroz to „vidi“ sudbine država i pojedinaca.

Njegove reči su još 2019. godine ukazivale na dolazeće sukobe i prirodne poremećaje, a već naredne godine govorio je o buđenju vulkana — što su mnogi povezali sa erupcijom Taal na Filipinima.

On sam je tada tvrdio da ono što se dešava na planeti nije posledica više sile, već reakcija Zemlje na postupke ljudi. Govorio je jednostavno: sami sebi nanosimo štetu.

U tom kontekstu, posebno zanimljivo zvuči ono što je govorio o globalnim političkim figurama. Donalda Trampa je opisivao kao nepredvidivog i ambicioznog čoveka koji teži širenju uticaja, pre svega teritorijalno.

Dugo su te reči delovale kao opšta ocena političkog karaktera, ali 28. februara 2026. godine, kada je Tramp potvrdio učešće SAD u operaciji protiv Irana i nazvao je „preventivnim udarom“ sa ciljem uklanjanja pretnje po Ameriku i svet, mnogi su u tome videli potvrdu tog opisa. Kao da su se delovi slagalice, makar privremeno, uklopili.

Priča o Rusiji kod ovog proroka ide u potpuno drugačijem smeru. Još 2020. govorio je o periodu nestabilnosti koji će prethoditi jačanju zemlje, ali je tvrdio da će se nakon toga izdvojiti kao najjača sila na svetu.

Posebno je naglašavao duhovni uspon i status koji će Rusija imati među drugim državama, do te mere da će, kako je rekao, mnogima biti čast da sa njom sarađuju.

Istovremeno, za Evropu nije imao tako optimistične prognoze. Govorio je o talasima izbeglica, koje povezuje sa potezima SAD, i kritikovao pojedine lidere. Za Emanuela Makrona, recimo, tvrdio je da donosi odluke vođen emocijama, bez sigurnosti u sopstvene poteze, uz ambiciju koja, po njegovim rečima, neće doneti konkretne rezultate.

Najteže reči, međutim, odnosile su se na Iran i širi region. Salehigudarza je upozoravao na ozbiljne izazove — spoljne pritiske i unutrašnje potrese. Još tada je govorio o svetu koji ulazi u ciklus u kojem će posledice ljudskih postupaka biti sve vidljivije: kroz sukobe, glad i prirodne katastrofe.

Ljude je opisivao kao sve agresivnije, vođene sujetom, spremne da pokreću sukobe zbog ličnih interesa. Njegove formulacije bile su sumorne, gotovo opominjuće, kao da pokušava da zaustavi tok događaja koji se već nazirao.

Sedam godina kasnije, slike sa terena deluju kao gruba potvrda tih upozorenja. Izrael i Sjedinjene Države izveli su udare na Iran, pri čemu je poginulo više od 200 ljudi, uključujući vrhovnog lidera Alija Hameneija.

Odgovor Teherana stigao je brzo — raketni napadi na Izrael i američke baze, kao i akcije usmerene ka državama Persijskog zaliva. Spirala događaja nastavila je da se širi, bez jasnog znaka gde bi mogla da se zaustavi.

U tom svetlu, reči iranskog proroka danas se ponovo izvlače iz zaborava. Ne kao definitivna istina, već kao okvir za razmišljanje. Da li je reč o slučajnim poklapanjima, ili o nečemu dubljem, teško je reći.

Ali jedno ostaje otvoreno: ako se tok događaja zaista oblikuje ljudskim odlukama, onda pitanje nije šta će se desiti, već koliko je još prostora ostalo da se nešto promeni pre nego što posledice postanu nepovratne.

Izvor: webtribune

Oznake: Iran, prorok