Pročitaj mi članakProblem sa Bab el-Mandebom je što ga kontrolišu jemenski Huti, saveznici Irana. Huti ne moraju da blokiraju moreuz, kao što je to učinio Iran u Ormuzu. Dovoljno je da samo periodično napadaju zapadne tankere
Uopšte nije jasno zašto su SAD pokrenule rat protiv Irana. Ako je cilj bio da čitav Bliski istok dignu u vazduh, uspele su. Američke operacija nosi naziv „Epski bes“. Možda bi prikladniji naziv bio „Epski očaj“.
Čitav Bliski istok danas ključa. Ali, vri i u Vašingtonu i u Pentagonu, o čemu svedoči nedavna smena 20-ak generala, uključujući i viceamdirala Freda Kačera, koji je smenjen sa pozicije načelnika Združenog štaba. Inače, pomenuti Kačer je tu funkciju preuzeo u decembru.
Onaj ko je očekivao deeskalaciju, ili brzu kapitulaciju Teherana, prevario se. Stvari se samo komplikuju. Ono što je trebalo da bude kratka i efikasna vojna operacija protiv Irana, pretvara se u nešto sasvim drugačije.
Iran poseduje mrežu „posredničkih snaga“ – „Osovinu otpora“. Hezbolah u Libanu, milicije u Iraku i, što je najvidljivije, pokret Huti u Jemenu, svi oni su izrazili podršku Iranu i spremnost da otvore nove frontove.
Dvostruka tačka zagušenja
Iran je na američku agresiju odgovorio baražnom vatrom dronova i raketa, usmerenih na izraelsku teritoriju i na američku baze i imovinu u Jordanu, Iraku i zemljama Persijskog zaliva. Iran je zatvorio je tesnac Ormuz i time poremetio energetska tržišta na Zapadu.
Tramp je na to odgovorio novim pretnjama i ultimatumima. Svojim evropskim saveznicima je poručio: „Ako trebate naftu, dođite i uzmite ju.“ Sami.
Ako Vašington nastavi da povlači „glupe poteze“ za rešavanje problema Ormuza, on rizikuje da svojim problemima doda još jedan moreuz, piše ekspert za Bliski istok Vanesa Sevidova za sajt „Nju istern autluk“.
Reč je o moreuzu Bab el-Mandeb, što na arapskom znači „Kapija suza“ – tesnac između Crvenog mora i Adenskog zaliva, kojim prolazi približno 10 odsto globalne trgovine naftom ka Sueckom kanalu.
Problem sa Bab el-Mandebom je što ga kontrolišu jemenski Huti, saveznici Irana. Huti ne moraju da blokiraju moreuz, kao što je to učinio Iran u Ormuzu. Dovoljno je da samo periodično napadaju zapadne tankere.
Velike naftne kompanije su ozbiljno zabrinute. Svaki trajni poremećaj samo pogoršava krizu. To znači da će se tankeri okrenuti ruti oko Rta Dobre Nade. A to je još 3.500 do 6.000 nautičkih milja.
Premije osiguranja bi u tom slučaju ponovo skočile, cene prevoza bi porasle, a cene nafte, koje su već prešle 110 dolara po barelu, mogle bi dostići nivoe kakvi nisu viđeni decenijama.
Analitičari ukazuju da će konvergencija ove dve strateške tačke zagušenja, Ormuza i Bab el-Mandeba“, imati ogromne posledice po inflaciju, lance snabdevanja i energetsku bezbednost, pre svega na Zapadu.
Pompezne laži
Huti su 28. marta 2026. godine lansirali balističke rakete prema Izraelu, što je njihov prvi napad od početka američko-izraelske kampanje protiv Irana. Zvaničnici Huta su ovaj potez nazvali podrškom Teheranu i Hezbolahu, i kao deo „šire moralne i strateške posvećenosti palestinskoj stvari“ – „Osi džihada i otpora“.
Muhamed Mansur, zamenik ministra informisanja Huta, izjavio je 29. marta za televiziju „Al Arabi“ da će Crveno more, Adenski zaliv i moreuz Bab el-Mandeb „biti među opcijama“ za povećanje pritiska na Izrael i SAD. I dodao da će svaka opcija biti pažljivo proračunata, u zavisnosti od eskalacije između SAD i Irana. Nova glavobolja za predsednika SAD Donalda Trampa.
Da li će se Amerikanci odvažiti na kopnenu intervenciju protiv Irana i deblokadu Ormuza? Pa, teško. Lako je zaposesti ostrva u Ormuskom tesnacu. Teško je održati i snabdevati trupe pod baražnom vatrom iranskih trupa. Ali, u ovom ratu je sve, izgleda, moguće. Potezi se povlače ishitreno, nepromišljeno, lakomisleno.
Tramp u svom poslednjem govoru, kaže italijanski pisac Andrea Marćiljano, nije rekao ništa novo; pretio je da će vratiti Iran u kameno doba, izjavio je da će se Ormuz ponovo otvoriti za trgovinu kada se neprijateljstva završe, itd. Sve to u veoma pompeznom tonu.
I, naravno, dodaje Marćiljano: lagao je.
Značaj Bab el Mandeba se ne može preceniti
„Imamo veliko iskustvo u pomorskim i kopnenim operacijama“, podsetio je Muhamed Mansur, imajući u vidu raniju kampanju Huta u Crvenom moru u znak podrške Gazi.
Neimenovani visoki zvaničnik Huta je u izjavi za Rojters 26. marta otišao jedan korak dalje: „Potpuno smo vojno spremni za sve opcije. Što se tiče ostalih detalja, koji se tiču određivanja nultog časa, oni su prepušteni rukovodstvu, a mi pratimo razvoj događaja i znaćemo kada je pogodno vreme za akciju.“ Delovaćemo onda, dodao je, kada Iranu budemo najpotrebniji.
Inače, između novembra 2023. i oktobra 2025. godine, Huti su izvršili više od 100 napada na komercijalne brodove, pri čemu su potopili dva broda i primorali glavne prevoznike da preusmere plovidbu oko Afrike.
Brodske kompanije su tada reagovale na izjave pokreta Huta. „Mersk“ i drugi su obustavili tranzit preko Crvenog mora. Američka pomorska administracija je nedavno ponovila da Huti „predstavljaju pretnju“ za brodove u koridoru Bab el-Mandeb, uprkos zatišju od oktobra 2025. godine.
Huti poseduju arsenal dronova, protivbrodskih raketa i malih čamaca i kontrolišu zapadnu obalu Jemena i glavni grad Sanu, severno od moreuza. Oni su već dokazali sposobnost da napadnu brodove do saudijske luke Janbu.
Farea El Muslimi iz Čatam Hausa opisao je ulazak Huta u širi sukob kao „ozbiljnu i duboko zabrinjavajuću eskalaciju“ i upozorio da se uticaj na ove komercijalne rute „ne može preceniti“. Ahmed Nagi iz Međunarodne krizne grupe izjavio je da bi obnovljeni napadi „podigli cene nafte i destabilizovali celokupnu pomorsku bezbednost.“
U najmanju ruku, Huti mogu da ovaj moreuz učine izuzetno opasnim. Da li će to biti potpuna blokada, zavisiće, pre svega, od načina na koji će se razvijati rat na Bliskom istoku.
Rame uz rame sa Iranom: Irak ustaje
Najverovatniji scenario je, predviđa Vanesa Sevidova, kalibrisano ometanje saobraćaja kroz Bab El-Mandeb. Huti će verovatno vršiti selektivne napade na tankere i ponoviti taktiku iz 2003. do 2005. Ali, to je sasvim dovoljno.
Bab el-Mandeb postaje još jedno poprište u ratu na više frontova, koji se proteže od Persijskog zaliva do Mediterana. Globalna energetska tržišta ulaze na nepoznatu teritoriju, sa naftom čije cene skaču i široko rasprostranjenom paralizom lanca snabdevanja.
Bilo kako bilo: moreuz Bab el-Mandeb više nije periferna briga i postaje važna tačka pritiska.
Naredni dani, tvrdi Sevidova, biće odlučujući. Kako je izjavio jedan neimenovani lider Huta: „Sve će biti poznato kad nastupi pogodno vreme“.
