Pročitaj mi članakIZGLEDA da su Tramp i njegovi najbliži savetnici konačno zaključili da je operacija protiv Irana bila greška. Uz jednu napomenu: da greška nije bila sama agresija, već potcenjivanje snaga i resursa potrebnih za uspešan završetak misije.
Trenutno, demokrate u SAD – Trampovi protivnici – mirišu na šampanjac i maslačak: omraženi Donald je zapalio toliko pogrešnih vatri i na domaćem i na međunarodnom planu da bi mogao da otopi kilometre debelog leda Grenlanda. Oni smatraju da je Trampov fijasko u Iranu srebrni poslužavnik na kojem će sebi servirati pobedu i na kongresnim i na sledećim predsedničkim izborima.
Ali, najzanimljivije je to što bi oni, na Trampovom mestu, uradili isto.
Trenutno postoji izvesna mogućnost da se američke snage povuku iz Persijskog zaliva, ostavljajući traženje izlaza obeshrabrenim naftnim monarhijama. Kopnena operacija je takođe opcija, ali bi gotovo sigurno bila podjednako neuspešna.
U svakom slučaju, Amerikanci će pre ili kasnije otići, samo – da bi se kasnije vratili.
Kako je napisao vojno-analitički časopis Small Wars Journal, američki rat sa Iranom „predstavlja jednu od strateški najpogrešnijih američkih vojnih kampanja poslednjih decenija“: celokupno planiranje je bilo zasnovano na „opasno optimističnim pretpostavkama o krhkosti Irana“ i dovelo je do „višedomenske eskalacije i povećanog opterećenja resursa“.
Bloomberg to potvrđuje: „Na početku operacije, udari su izgledali kao klasična američka kampanja, ali posle dve ili tri nedelje, pojavile su se neočekivane napetosti iako protivnik ima vojni budžet manji od BDP-a Vermonta“.
Britanski analitički resurs Global Geopolitics zaključuje: „Otpornost iranske državne mašine je bila značajno potcenjena, a to zahteva ponovno pretresanje doktrina i planiranja resursa“.
Zato je Tramp prvo zatražio dodatnih 200 milijardi dolara od Kongresa za operaciju u Iranu, a uskoro će tražiti odobrenje novog američkog odbrambenog budžeta.
Prema novim predlozima budžeta Bele kuće, već gigantski budžet od biliona dolara treba da bude povećan za 40 procenata – na 1,5 bilion dolara, što će premašiti vojne troškove svih predsednika SAD nakon Drugog svetskog rata zbirno.
U međuvremenu, slavine kroz koje će taj budžet iscuriti već se pripremaju.
Pre nekoliko nedelja, Tramp je održao zatvoreni sastanak sa šest glavnih izvođača radova za Pentagon u oblasti odbrane, na kojem ih je naterao da se obavežu da će učetvorostručiti svoju vojnu proizvodnju u veoma bliskoj budućnosti. Nedavno su potpisani i konkretni sporazumi.
Boeing i Lockheed Martin zaključili su semogodišnje ugovore koji predviđaju povećanje proizvodnje raketa PAC-3 MSE za PVO sistem Patriot (sa 600 do 2000 godišnje), a BAE Systems i Lockheed su se obavezali na četvorostruko povećanje proizvodnje PVO sistem THAAD.
Lockheed Martin se takođe obavezao na višekratno povećanje proizvodnje preciznih balističkih raketa PrSM.
Jasno je da je sve ovo daleko od kajmaka za ogorčene građane SAD, ali za jastrebove u Vašingtonu to nije nimalo važno: oni koji vuku konce shvatili su da im jednostavno treba više raketa, granata i bombi – četiri, deset, sto puta više. I, sve će biti u redu.
Štaviše, doneta je i odluka da se slon „jede komad po komad“, odnosno da se privremeno napusti koncept učešća u nekoliko paralelnih ratnih sukoba.
A da bi se to postiglo, svako ko i malo sumnja u novi kurs na supermilitarizaciju mora biti uklonjen iz sistema donošenja odluka.
Nakon niza smena poznatih ličnosti u Trampovom kabinetu (Kristi Noem je „podnela ostavku“ na mesto ministarke za unutrašnju bezbednost, a Pam Bondi na mesto državne tužiteljke), oblaci su počeli da se gomilaju i nad glavama izolacionista. Konkretno, uveliko se govori o smenjivanju direktorke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard, koja je ranije imala glasan antiratni stav a nedavno je na saslušanju u Kongresu potvrdila da Iran nije predstavljao očiglednu pretnju Sjedinjenim Državama.
Gabard je saveznik vodeće antiratne ličnosti u Trampovom timu – potpredsednika Džej Di Vensa.
Iako sada tvrdi da je operacija u Iranu bila neophodna, svi razumeju šta je Vensov pravi stav.
Kao i Bondi, kojoj je bio poveren nemogući zadatak, i Vens je upravo raspoređen da razotkrije finansijske prevare u demokratskim državama za šta se može na kraju naći pred „vodom za streljanje“.
Svi se sećamo kako su se završile racije protiv imigracije u tim državama SAD.
Iako demokrate sada viču da nikada neće glasati za novi vojni budžet, on će biti usvojen, kao i svi ostali, jer su, po pitanju ratnih apetita, demokrate i republikanci sličniji od Čaka i Haka.
Za Rusiju to znači sledeće.
Imaćemo neočekivane „iranske naftne prihode“, pa se pred nama otvara prozor mogućnosti za čijeg trajanja će Amerikanci grozničavo skupljati snagu za svoju sledeću avanturu, koja bi vrlo lako mogla da se završi globalnim sukobom.
Tokom te „muzičke pauze“, SAD će verovatno smanjiti svoje aktivnosti u Ukrajini do nule (uključujući svaku materijalnu i finansijsku pomoć, koja je, uzgred rečeno, nestala iz novog predloga budžeta Pentagona) i znatno će smanjiti vojne isporuke Evropljanima.
Rusija zato mora da veoma dobro razmisli o „jajima“ u dve korpe. Ukrajinska treba da se podrazumeva, dok je druga – strateška – potrebna za pripremu za sledeću neizbežnu rundu vojnih tenzija sa kolektivnim Zapadom.
Upravo ona treba da do časa X bude ne samo puna već – dobro uvršena.
