Подешавања / Settings

У селу Гораждевцу је до 4. јула 1999. убијено јос 20 Срба:

Орић је то рекао пошто је објављено да је одељење Интерпола у Београду расписало међународну потреницу за њим због сумње да је починио ратни злочин над Србима у Подрињу 1992. године.

Када се помене кољачки нагон Хрвата, сви ће одмах да помисле на усташе и НДХ, али мало ће њих да зна како је тај злочиначки менталитет много старији од усташа.

Потресно 18-минутно остварење у продукцији Радио телевизије Београд које је недавно постављено на Јутјуб мучно је сведочанство о злочинима које је муслиманска војска починила у ноћи између 5. и 6. новембра 1992. године у селу Каменица.

До инцидента је дошло у провинцији Хелманд због, како је речено, лоших временских услова. „Ветар је носио песак, војници су помислили да је пред њима непријатељ и отворили ватру“, рекао је представник авганистанских власти.

На овој фотографији види се руља белих расиста како јавно на ломачи спаљује линчовано тело црне жртве, што је било и пракса одреда Насера Орића када су нападали оближња српска села из енклаве Сребреница. На слици која следи приказан је линч црних грађана САД, Томаса Шипа и Абрама Смита у граду Мерион, држава Индијана 1928. године:

Годинама су за застрашујуће злочине, силовања и геноцид током Другог светског рата кривљени припадници Шуцштафела (СС) и блиски сарадници нацистичког лидера Адолфа Хитлера. Сада, по први пут, тајни снимци британских обавештајаца из тог времена откривају зверства која су спроводили и обични немачки војници, пише “Дејли мејл”.

Тела су била унакажена, нека чак и раскомадана, језиве сцене. Свуда су се чули само плач и јецаји жена, мајки и деце. Шулца је брат једва препознао, и то из петог покушаја, а и то је учинио захваљујући тетоважи на руци

Овај догађај је провокација. С обзиром на околности и терор над Србима на КиМ овакве изложбе треба да се услове организовањем изложби о страдању нашег народа – каже за „Новости“ историчар Милош Ковић. – Треба предствити страдања од 1999. до данас, да не кажем од 1878, или из 1912, или изложбе о прогону Срба са Косова у Југославији. Такав догађај требало би организовати не само у Приштини, него и у Тирани која је данас центар Албанаца са Косова. Нисам сигуран да је то могуће.

Он је навео и један бизаран детаљ овог злочина – жртва је задављена „давилицом”, сајлом која се стеже око врата, а коју су припадници ОВК добили од америчких маринаца стационираних на подручју Гњилана, са којима су у то време размењивали опрему.

За организовање предавања и трибине која би била посвећена комунистичким злочинима у Србији 1944—1953. године постојало је више разлога. Прво, желели смо да потенцијалним читаоцима представимо нову књигу историчара доктора Срђана Цветковића

Како ништа није случајно, потез Шимунића дешава се на годишњицу ослобађања хрватских генерала и бојовника а који се одиграо прошле године у новембру месецу…

Познате ратне фотографије на којима муџахедини играју фудбал са одсеченим српским главама у Босни и Херцеговини снимили су припадници бригаде „Ел муџахид“, у којој су били и лидери банде из француског Рубеа, који су деведесетих година прешли на ислам.

2013. Ниш слави 1700. од Едикта о слободи православне вере који је проглашен у Милану. 2013. Ниш не прославља 100 година од устоличења свог јединог епископа који је уврштен у светитеље – светог Доситеја. На ову годишњицу Ниш је заборавио.

Да ли ће Србија следити пример Хрватске и процесуирати злочине комуниста. У Србији је после рата убијено најмање 53.000 људи из идеолошких разлога, а нико није одговарао

Наиме, у другостепеном поступку правна копља ломе се око тога да ли су радње које су оптужени починили после 20. јуна 1999. године могле или не да се квалификују као ратни злочин, због тога што су оружане снаге СРЈ тога датума напустиле окупиране територије. Тужилаштво за ратне злочине покренуло је иницијативу пред Врховним касационим судом да се ово спорно правно питање реши, тврдећи да се оружани сукоб наставио и после 20. јуна 1999. године. Кривично одељење Врховног касационог суда, у мају ове године донело је правни закључак који гласи: „Немеђународни оружани сукоб између оружаних снага СРЈ и организоване наоружане групе косовских Албанаца такозване ОВК, вођен од фебруара 1998. године, окончан је тек разоружањем припадника ОВК крајем 1999.године.”

Став тужилаштва је да је ОВК, са којом није склопљен никакав мировни споразум, наставила са нападима на цивилно становништво пре свега српске националности на окупираним територијама све до краја 1999. године, док ОВК није расформирана. То потврђују извештаји Службе за откривање ратних злочина МУП-а Србије према којима је на подручју окупираних територија од 1. јануара 1998. до 20. јуна 1999. године убијено 465 цивила, а после тог датума далеко више, јер је тада смртно страдало 600 цивила, чији су посмртни остаци идентификовани и 401 особа чији остаци до данас нису нађени.

Питање оружаног сукоба кључна је ствар за квалификацију

Колико су Срби послушали добронамерне критике Арчибалда Рајса, најбоље говори податак да би овај племенити човек и данас Србији упутио потпуно исте замерке.

Партизанских злочина било је три пута више него усташких, за јасеновачке жртве криви су партизани, а у Хрватској се редовно организују антифашистичко-четничке прославе на рачун пореских обвезника.

Пријатељ ми је позајмио књигу “ Сатурнови прстенови “ , аутор В.Г. Себалд , издавач Вуковић & Руњић. Цитираћу вам један одломак: „Чланак из викенд издања Индепендента говори о такозваним акцијама етничког чишћења које су пре педесет година у Босни и Херцеговини спровели Хрвати у договору с Немцима и Аустријанцима почео је с описом фотографије снимљене очито за успомену припадницима усташких јединица

Исламисти тероришу припаднике хришћанске вере и пале њихове цркве, те је око пола милиона њих морало да напусти домове.