Подешавања / Settings

Сваке године на Велику суботу у Јерусалиму се пали нестворени огањ, као чудо Божије, у Цркви Христовог Гроба, кога уз специјални ритуал, јерусалимски патријарх дели верницима окупљеним у крипти цркве.

Велику суботу, други дан хришћанске жалости, обележавају православна црква и верници. Тај дан Христос је провео у Хаду, па се обележава у молитви и тишини. По завршеној литургији једе се хлеб и вода.

Бог увек помаже. Он увек долази на време, али је потребно стрпљење. Дођите моја добра и љубљена сестро. Дођите и ја ћу одагнати Вашу тугу поново. Дођите и ми ћемо хвалити Бога слатким гласом нашег срца, песмом испеваном уснама нашим, речима које одзвањају дубоко у нама:“Благосиљај Господа, о душо моја, и нека све што је у мени хвали Његово свето име.“

Неколико хиљада православних верника окупило се данас на Велики петак уочи Ускрса у Јерусалиму где су у Старом граду носили крст следећи библијско предање, јавиле су светске агенције.

Христе спасе, прими молбе моје
и даруј ме вечно царство Твоје,
уста Твоја нама нека суде,
Твоја, Твоје, с нама нека буде.

Ова прича као и разне приче Светитеља последњих времена (Светог Георгија Калчуа, Светог мученика Атанасија, Светог Јустина Парвуа, Светог Арсенија Боке, Светог мученика Валерија, Светих Ајудских мученика и са других стратишта широм васељене) су живи доказ да и данас борци против комунизма и свејереси екуменизма страдају, а да их Господ овенчава вечном славом.

Велики четвртак је један од најзначајнијих датума у хришћанству јер је на тај дан одржана Тајна вечера на којој су последњи пут заједно обедовали Исус Христ и његових дванаест апостола.

Последњих година у Србији се шири такозвани „Хиландарски колач“ или „Хиландарски квасац“. Због злоупотребе имена Хиландар у датом случају, неопходно је да се манастир Хиландар огласи по том питању.

Позната новосадска сликарка Олгица Стефановић уприличиће изложбу слика у Српском културном центру.

„Твојата свадбена одаја ја гледам украсена,
Спасителе мој,
и немам облека да влезам во неа.
Просветли ја облеката на душата моја,
Дарителу на светлина,
и спаси ме“.

Сваке године на Велику суботу у Јерусалиму се пали нестворени огањ, као чудо Божје, у Цркви Христовог гроба, кога уз специјални ритуал, Јерусалимски патријарх дели верницима окупљеним у крипти цркве.

Три и по године провео сам проучавајући хришћанство, а не познајући Православну цркву , јер је у Америци доступна само католичка и протестантска литература, присећа се глумац.

Ja не познајем Шекспира. Чак и не могу да га познајем. Али он зна мене; он ме је описао, он је насликао све тајне моје душе на такав начин да читајући њега, налазим самога себе у њему. /…/ Свечовек!

Благодатни огањ биће истог дана, на Велику суботу, пренет из Тел Авива на Аеродром „Никола Тесла“ у вечерњим часовима, а одатле, касније уз свечану пратњу – до храма Светог Саве на Врачару.

Болна лежи добра мајка,
не силази с одра свога,
удовица ј’ деце има,
једно мање од другога.

Зашто постимо? То питање нама, хришћанима, често поставља свет. Често га и сами себи постављамо. Зашто постимо, уколико се не мењамо? Улазимо у пост и излазимо из њега непромењени? Зашто да постимо, ако се наш живот не натеже попут лука да избаци из себе стрелу молитве упућене Богу?

Родитељи често греше у ономе што се тиче њихове деце, као уосталом и деца у већини случајева: она не слушају родитеље и зато им све иде лоше а затим говоре да им “не иде“. Када се момак и девојка заљубе једно у друго и хоће да се венчају, није добро да им родитељи сметају у […]

Славимо те Христе Боже драги, алилуја
Јер је до века, милост Твоја, алилуја,
Хвалимо те Спаситељу благи, алилуја,
Јер је до века, милост Твоја, алилуја

Сам термин „екуменизам“ сматрам изузетно опасним и вучјом дефиницијом. У њему се не помиње Христос, и под овом фасадом је могуће ујединити било кога.

Владика Григорије поручио да је за Херцеговце, послије свих жртава и свих крстова, свих јама и свих мучења и мученика, недопустиво да буду слаби, већ да морају бити јаки, снажни, јединствени и загрљени као што су то били они чија су имена написана на спомен плочи – загрљени у жртви, крсту, у слави и у части.