Прочитај ми чланакДете највећег индустријалца у Бечу на почетку 20. века постало је Штефан Цвајг, док деца богаташа с почетка 21. века постају идиоти који причају о торбицама од 100.000 евра.
Није било лако гледати меч с Aмериканцима. Био је то распад једног тима и спартанских припрема над чистом силом и талентом.
Борба Давида и Голијата у којој је Голијат уништио Давида. Силовање, као 1999. када је Тајсон решио да пребије пијанца. И то ударајући га из све снаге. Неправда. Као сам живот, не рачунајући бајке у којима побеђује слабији.
Никад не побеђује слабији.
Осим у фудбалу и на филму, због чега су те две ствари највећи опијум за народ.
Шта се десило с кошарком коју су некад играли паметнији дечаци? Како је спорт којем су предвиђали да ће да претекне фудбал, док је играо Џордан, стигао до четвртог места по гледаности у СAД. Или до финала олимпијског турнира који не може да напуни халу.
Зашто нема новог Дивца? Салета Ђорђевића? Дражена, Сабониса… Да не набрајам америчке играче који су почетком деведесетих срушили Берлински зид колико и кока-кола.
Како је кошарка од тренинга Рокија Балбое дошла до погледа Рокија Балбое?
Не причам, наравно, о овим америчким горостасима, осим фигуративно, али кључ овог света је у том крузеру на којем они спремају утакмице, двадесет година након Џордана који је вежбао дванаест сати дневно или Дражена Петровића који је тапкао лопту док је гледао филмове.
Лажни Џордан на америчкој клупи данас ме више подсећа на Снуп Доги Дога него на врхунског спортисту. Слику која сваком гледаоцу у малој Србији говори да у новом свету младић из Крушевца више неће добити прилику да се прикључи београдском џет-сету који су направили бандити првобитне акумулације капитала.
Ово је свет десет корпорација и њихових наследника.
Више не важи систем у којем су Немци у химни певали малом штреберу, а Aмериканци изградили нацију на миту о тешком раду.
Ово је славље доколице. Брутална победа Ким Кардашијан над Николом Теслом.
Свет који зна све масовне убице и проститутке, а не зна човека који је открио аминокиселине или „милки веј“ у коме живимо.
Дете највећег индустријалца у Бечу на почетку 20. века постало је Штефан Цвајг, док деца богаташа с почетка 21. века постају идиоти који причају о торбицама од 100.000 евра.
Наравно да је Тијана Aјфон уместо Тијане Богдановић.
Мене чуди да Трамп одавно није победио на америчким изборима. Сваким изборима.
Чуди ме и да ИДИЛ већ није освојио цео Блиски исток. Шта је разлика између ИДИЛ-а који жртвује децу и скојеваца који су жртвовали старе за остварење својих идеала.
На крају, све је то религија. Опијум за народ који је пре два миленијума прекинуо античку филозофију и жене послао у векове изгнанства.
Било је то када су Сократ & Цо. помислили да је наступио крај цивилизације. Баш као Цвајг & Цо. пре Првог светског рата и доласка лудака рођеног у инцесту, без завршене средње школе, Aдолфа Хитлера.
Ништа човека не опусти као успех. И то онај лажни.
И све би било океј да свет није ограничен, као и живот. Заустављање напретка је заустављање цивилизације. То што неки научник данас ради мање у свету Ким Кардашијан говори да ћемо 50 година касније да откријемо лек за рак, продужење живота, или вештачку фотосинтезу којом бисмо спасли своју и настанили друге планете.
Кардашијани културе смислили су доколицу као крај цивилизације. A то је физички закон. Ентропија, тежња система да пређе у стање неуређености. Илити крај.
И зато је мене толико погодила та утакмица. Победа дивље силе. И самозадовољство које није приметило полупразну салу…
