Подешавања / Settings

Ова епизода носи типично комунистички наслов – „Кама“. Кад год су говорили о четницима, свих ових деценија, комунисти су користили ту реч. И једини наводно четнички предмет остављен у Војном музеју у Београду је управо кама.

Београд – Скоро 70 година након завршетка Другог светског рата и даље није познато која су све културна блага и вредне уметнине нацисти однели из Србије.

Скоро 70 година након завршетка Другог светског рата и даље није познато која су све културна блага и вредне уметнине нацисти однели из Србије. Масовно су пљачкани јеврејски станови, али и музеји.

Знам, сви добри верници устукнуће пред мојим насловом, али ја управо то питање постављам себи већ одавно, то јест од како сам сазнао да је са друге стране брда на коме се наводно појавила Богородица, у јаму бачено око три хиљаде жртава.

Документарац Црна књига прича је о свим злочинима који су вршени над Србима у име такозване Нове Европе у којој није никада било места за Србе као православни народ.

Током 27. септембра Дража се налазио у Зрнелову, а 30. септембра одлази у Посавину. По доласку на Требаву, почетком октобра, боравио је у кући трговца Уроша Лазића у селу Копривна код Модриче. Највише времена у то доба Дража је проводио са протом Савом Божићем.

Ако се с разлогом и поносом присећамо свих победа и жртава Србије у Првом светском рату, истичемо да је Србија тада изгубила скоро трећину становништва, како онда да данас бранимо став да је требало чекати у Другом светском рату?

Посљедњих година уобичајени српски поздрав побједи или неком успјеху су три високо подигнута и раширена прста (палац, кажипрст и средњи прст) десне руке. Ако упитате било којег Србина од када се овај поздрав користи међу Србима, најчешћи одговор ће бити: одувијек.

Често се каже да је за успех у послу потребно бити суров и бескрупулозан. То поготово важи за компаније које су шансу да зараде који милион више виделе у ратним ужасима.

Дом честитих српских родитеља Раде и Љубице Ђујић, у питомом Далматинском селу Топољу код Книна, био је испуњен необичном радошћу 27. Фебруара 1907.године. Тога дана родило им се прво мушко дијете; надјенуше му српско историјско име: Момчило.

Веселин Мисита, потпуковник краљевине Југославије, заборављен. Ослободио Лозницу и Бању Ковиљачу 1941, које су тако постале први слободни градови у поробљеној Европи

И краљевска влада и комунисти заташкавали податке о злочинима усташа у Другом светском рату. Истину знали и савезници и српски министри у лондонској влади, али су је прећуткивали – да су Срби жртве највећег етничког чишћења.

Можете ли да замислите да капетан Иванушкин, који је погинуо под Будимпештом, завештао да се сахрани у Београду? И како је сада њему и његовим друговима, види се из речи Николаја Мајорова, такође погинулог у истом рату: „Не дозволите себи да мислите, да мртви не чују, како о њима потомци говоре“ …

Смрт последњег народног хероја у Хрватској игнорисана је са циљем да се случајно, у овим бурним данима – обележеним новим таласом антисрпског дивљања широм миле домовине – не отвори питање суштине антифашистичког покрета у Хрватској. Од дана успоставе независности, почетком деведесетих, у Хрватској је срушено више од три хиљаде споменика и спомен-обележја која су подсећала на Други светски рат.

У Дражиној организацији – Југословенска војска – током Другог светског рата је проглашено 40 четничких војвода. Од овог броја, 30 је прогласио војвода Илија Трифуновић Бирчанин, а 10 мајор Јездимир Дангић. Рачунајући и војводу Бирчанина, то је укупно 41 војвода.

Хилдегард Вагнер, после шест деценија трагања, одгонетнула мајчину и своју животну тајну. Дирљив сусрет са сестром др Милицом Пепић, из Кикинде, и братом Бранком из Сремске Митровице

Небојша Глоговац, који у серији “Равна гора” тумачи лик Драже Михаиловића, у интервјуу за “Глас Српске” каже да се екипа која је радила на овом пројекту трудила да покаже праву истину о Дражи и четничком покрету, као и да одговори на питање зашто су се током Другог светског рата Срби окренули једни против других уместо да се заједно боре против непријатеља.

Данашњом Европом кружи баук, баук искривљене историје. Да ли смо сведоци покушаја ревизије узрока Првог, у политичком смислу, и резултата Другог светског рата, у геостратешком контексту?

У Другом светском рату ово подавалско село било је једно од првих за бежанију из Београда, као и за набавку хране. У селу се нашла и једна Енглескиња.

– Крв ми је појурила у главу на саму помисао да је могао тако нешто да нас саветује! – поручио Тито, на шта је Стаљин рекао: „Привремено га вратите, а после у погодном тренутку можете му забити нож у леђа!“