Подешавања / Settings

„Замислите колики је пут, и која су дела и поступци иза ових политичара када су себе и професију довели у то стање да их упоређују са ликом измишљене литерарне и филмске битанге“, рекао је Гутовић за нови број недељника НИН, упитан о лику из Беле лађе, којег је раније окарактерисао као џукелу. „Пратећи поступке садашње […]

Када су ужаси Првог светског рата почели полако да бледе и када је створена Краљевина СХС, Александар Карађорђевић већ је био „стари момак“ – имао је 34 године и од 1921. био је краљ, али без краљице. Зато је ствар његове женидбе убрзо постала не само лична ствар младог монарха, већ и озбиљно државно питање. […]

Некадашње београдске кафане биле су центри у којима се кретао сав јавни живот престонице. Овим речима своје приповедање о овим, нарочитим окупљалиштима почиње непревазиђени Бранислав Нушић, у својим белешкама. У своје време велики писац оплакује кафане које су наследиле неке друге, њему модерне, које потом ми, Београђани данашњице, оплакујемо баш као што је Нушић ожалио […]

Писац Вуле Журић изјавио је у Новом дану ма телевизији Н1 да је понашање градоначелника Суботице Богдана Лабана један од примера који показују у каквом ненаписаном комаду Бранислава Нушића или Душка Ковачевића живимо. „Кључна ствар је одговорност која код нас у политичком животу не постоји. То више није говор мржње већ се претвара у најнормалнији […]

Пре, док смо били неписмени, ми смо резолуцију коју бисмо донели на митингу, да је не бисмо заборавили, одмах извршавали; сад када смо писмени, те можемо написати шта желимо и шта хоћемо, сад нам је већ лако. Деси нам се каква неправда или невоља, а ми се зберемо на митинг, изразимо гнушање, напишемо то на […]

У своје време велики писац оплакује кафане које су наследиле неке друге, њему модерне, које потом ми, Београђани данашњице, оплакујемо баш као што је Нушић ожалио своје. Напредак је ипак убица, који поништи много онога што ваља, а људи који се ближе озбиљним животним годинама, чини се, виде то боље него млади, који за друго […]

Као и претходне године, Општина Ивањица конкурисала је са пројектним предлогом “Нушићијада 2016”, док је УГ Кудес аплицирало са дечјим програмом фестивала. Ни један од наведених пројеката није новчано подржано од стране српске државе. Подсећамо да је претходне године у вредности од 250.000 динара обезбеђења подршка за пројекат “Нушићијада 2015” којим је конкурисала Општина Ивањица […]

Командир: Несрећниче један, знаш ли ти да је то премијерски брат? То није наш брат па да га псује ко стигне, него је то премијерски!

Ко је био јунак због којег је Бранислав Нушић заглавио робију у Пожаревцу и због чега је бугарски кнез спасавао и лечио непријатељског војника а грађани Софије молили се за његов спас.

То је деловало невероватно, тужно, застрашујуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелој доби, девојка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знају ко је Нушић.

Водитељ локалне смедеревске телевизије добио је више него невероватне одговоре у уличној анкети која је имала само једно и сасвим једноставно питање: Ко је био Бранислав Нушић?

Једини тадашњи дошљак из Азије оженио се Јеврејком Габријелом – Елом Леви, а њихови потомци и данас живе у Панчеву и са поносом се сећају предака

Син јединац нашег славног комедиографа Бранислава Нушића, Страхиња Бан Нушић предвидео је своју смрт борећи се у Првом светском рату у редовима Скопског ђачког батаљона.

Дарданели, омиљена кафана српских уметника разних врста, а међу њима Бранислава Нушића, била је на гласу нарочито по картарошким догодовштинама. Најчешће се играло жандара, а Нушић је забележио партију између песника Војислава Илића и његовог брата по перу Јанка Веселиновића.

Теза друге епизоде „Инсајдера“ почива на наивној и неистинитој претпоставци да би цена гаса за грађане Србије била нижа, када би се из посла избацили посредници.

У време Милана Ракића, удавача је морала својом корпуленцијом да покаже да је спремна да на својим плећима издржи све оно што јој је брачни статус налагао

Глумачка легенда Власта Велисављевић после шест деценија поново у мушкој подели „Госпође министарке“. Први пут одиграо Нушићевог ујка Васу 1953. у Казнено-поправном дому у Сремској Митровици.

Већ четрнаесту годину заредом, УДПС је организовао помен Браниславу Нушићу на Богојављењe, 19. јануара, на дан смрти великог српског драматичара и патрона Удружења, на Новом гробљу у Београду.

Повод за овај чланак су критике упућене Добрици Ћосићу због његовог недавног писменог обраћања нашим студентима у којем их позива да се врате из иностранства и допринесу привредном и интелектуалном напретку земље из које су потекли.

Удружење писаца Поета Радничка 5Д/1, 11030 Београд 011 25 45 872 и 062 25 25 98 [email protected]м  [email protected]         ЗАПИСИ СТРАНАЦА О ЗЛОЧИНИМА АРБАНАСА НАД СРБИМА (7) („Злочини Арбанаса над Србима“, аутор Павле Џелатовић Иванов) Хаџи Серафим Ристић, Архимандрит Лавре Високи Дечани на Цвети 1864. године у свом делу „Плач Старе Србије”, […]