Најпознатији руски војни блогер: Креће офанзива на Харков

20:40 27.04.2024.

Телеграм је постао важно средство информисања јер на њему нема цензуре, а скорашњи удари по кључним објектима у Харкову, указују да се припрема офанзива на други највећи град у Украјини, изјавио је Михаил Звинчук, војни блогер, покретач пројекта и телеграм канала "Рибар" са милион и 200.000 пратилаца, ког су репортери РТ Балкан имали прилику да интервјуишу током његове посете Београду.

Са најпознатијим руским војним блогером РТ је разговарао о ситуацији у зони СВО, скорашњем окршају Ирана и Израела, пројекту „Рибар“, значају ОСИНТ-а (Open Source Intelligence) и самог Телеграма.

О току СВО, стању на фронту и напредовању руских снага

Оснивача „Рибара“ најпре смо питали за мишљење о тренутној ситуацији на фронту, руској офанзиви и томе шта се може очекивати у наредном периоду.

„Видите, стално говорим и потврђујем у свим својим изјавама, да смо тек сада почели да преузимамо тактичку иницијативу на различитим правцима. Наш фронт се у појединим областима не помера – нпр. део од Купјанска до Лимана, тамо су у току борбе за такозване ‘шумске колибе’, рекао је он и додао:

„Да, успели смо да направимо померање на Бахмутском правцу, ослободимо Хромово, Ивановскоје, Богдановку и приђемо периферији Часовог Јара. Али напад тамо је прилично тежак. Прошло је годину дана откако смо ослободили Бахмут (Артјомовск) и тада смо могли да кренемо на Часов Јар. Сада, насупрот наших снага стоји добро утврђено упориште на брду које се не може лако заузети, стога не треба очекивати да ће град пасти тек тако.“

Сличне офанзивне операције на тактичком нивоу спроводе се и на Авдејевском правцу наводи он, јер је пробој код овог индустријског града створио могућност за даље напредовање и нападе на другу и трећу линију одбране западно од Авдејевке.

„Сада је заузето и место Очеретино, које се налази на доминантном узвишењу северно од Авдејевке и тренутно се воде борбе за околну Новобахмутовку и Соловјево. Ово је важан искорак, али опет тактичке природе, на ком можемо видети како офанзива узима маха“, сматра Звинчук.

Што се тиче питања о евентуалној офанзиви на Харков, руски блогер сматра да ће „време показати да ли ће напад на овај град почети у мају или јуну“ и додаје да је приметна промена у систематском приступ дејства по циљевима.

„Руше се ТВ торњеви у Харкову и онеспособљавају објекти енергетске инфраструктуре, да би се прекинуле све комуникације непријатеља и изазвао одлив становништва из града, како би се цивилна популација Харкова заштитила од борбених дејстава“, изјавио је он.

Све то, тврди Звинчук, указује на свеобухватне припреме за почетак офанзивних операција на овом правцу. Он наводи и да Русији тренутно није потребан нови талас мобилизације, јер већ постоји довољан број људи, добровољаца, који се свакодневно пријављују и уписују у војне регистре.

„Можда ће се одржати неки догађаји за ширу мобилизацију, али у теорији сада имамо довољно људи. Друго је питање где су они? Они су на другој и трећој линији, на полигонима за обуку, још нису распоређени у зону сукоба. Стога нова ‘озлоглашена’ мобилизација највероватније неће бити потребна, довољно је пронаћи људе који су већ ту“, изјавио је он.

Украјинска несташица наоружања, муниције и људства

Са војним блогером разговарали смо и о наративу заступљеном у Украјини и на Западу, везаном за несташицу наоружања, војне опреме, муниције и људства унутар украјинске војске.

„Украјински званичници и украјинско становништво воле да плачу и причају о томе колико су сиромашни и несрећни. Цео Колективни запад и читав свет су дужни, да их снабдевају, штите и уопште да се боре за њих. Приговарање и просјачење је њихова стална тактика. Баш због тога не треба обраћати пажњу на ово“, оцењује Звинчук понашање званичног Кијева.

Када су западни медији у питању, он сматра да они делују као информативни ресурси у корист произвођача унутар одбрамбене индустрије, јер омогућавају лобирање за одређене одлуке – усмерене на повећање обима посла ових предузећа, њиховог финансирања и развој читаве одбрамбене индустрије.

„Оружане снаге Украјине, такође, имају и довољно војног особља. Њихов мобилизациони потенцијал је и даље 10-12 милиона људи, посебно ако се има у виду да њихово становништво није старо, а доња граница за мобилизацију се такође не смањује, бар не драстично. То што су је свели на 25 година није толико битно. Тамо ће почети да регрутују децу од 16 година. Зато има довољно људи“, оцењује Звинчук.

Проблем за Украјину, тврди он, лежи у томе што не могу све одједном да их мобилишу и пошаљу на фронт, јер би то довело до побуне. Такође, украјинска војска нема довољно средстава да их опреми и наоружа, нити официра који би их контролисали.

„Стога се сви они постепено, у фазама, шаљу на фронт. Да Оружане снаге Украјине немају људе и наоружање, сада не би било планова да се у јулу или августу заврши регрутација још пет бригада које треба да оду на фронт. Осим тога, формира се цео засебни марински корпус, који такође мора да се бори. За све ово има новца, људи и опреме“, објашњава он.

Окршај Ирана и Израела – економски тријумф Техерана

Што се тиче скорашњих међусобних удара Израела и Ирана, Звинчук подсећа да су прво Израелци напали ирански конзулат и тиме прекршили све дипломатске норме и правила, јер се ради о агресији на одређено дипломатско представништво у одсуству објављеног рата.

„То је отворена агресија на територију друге државе. Стога су Иранци, користећи своје право на самоодбрану по члану 51 Повеље УН, покренули противнапад, о ком су сви били обавештени унапред. Све то је личило на представу“, сматра он.

Како наводи руски блогер, иранске снаге су у нападу користиле и најсавременије наоружање које се и даље испитује, али су његову окосницу углавном чиниле ракете и беспилотне летелице старије производње, којима је истекао рок употребе.

„На тај начин су натерали Израел, и његове савезнике – САД, Велику Британију и Јордан, да троше ракете за системе ПВО, којих у данашњим околностима немају довољно. Као резултат напада, Иранци су потрошили свега 10 одсто износа који су Израел и његови савезници били принуђени на потроше, чиме је нанета економска штета“, наводи Звинчук.

Политички апсект је нешто другачији, сматра он, јер су Иранци одговорили на агресију, и тиме принудили Израел да предузме одређене мере да би некако надокнадио штету нанету његовој репутацији.

„Израел је управо то и урадио – објавили су да су извршили некакав напад за који нико није знао. Говоримо о неким малим дроновима. Након тога су бомбардовани циљеви у Сирији, што је већ постала традиција. У свакој несхватљивој ситуацији, Израелци, под изговором борбе против Иранаца, бомбардују беспомоћну Сирију, онеспособљавајући већину система ПВО који се налазе у Сирији“, рекао је наш саговорник.

Звинчук додаје и да не верује да ће доћи до даље ескалације сукоба на Блиском истоку, јер је израелском врху све теже да оправда то што је и даље на власти. Стога ће према његовом мишљењу они покренути један ограничени, локални сукоб са којим могу да изађу на крај, што ће довести до продужавања сукоба, али за сада није познато како ће то изгледати.

Порекло „Рибара“ и значај апликације Телеграм

На крају, Звинчук је говорио о историјату свог пројекта и околностима које су допринеле оснивању сада већ добро познатог „Рибара“, са његовим пријатељом Денисом Шчукином.

„Пројекат ‘Рибар’ настао је још 2018. године, када сам још радио у прес служби Министарства одбране. Имао сам жељу да, користећи своју стручност и разумевање процеса на Блиском истоку, говорим о сложеним стварима како би се створило разумевање међу публиком“ изјавио је Звинчун и додао:

„Све је почело као нека врста информативног пројекта, осмишљеног да образује људе и објасни сложене догађаје – пре свега зашто је Русија ушла на територију Сирије, шта тамо ради и која је узрочно-последична веза овог потеза.“

Као главни узрок популаризације његовог телеграм канала, Звичнук наводи потражњу за информацијама, принцип „говоримо једноставно о сложеним стварима“, али и 2022. годину односно почетак СВО.

„Наш телеграм канал је 2022. године био на правом месту. Тада је настао огроман информативни вакуум и почели смо да пишемо и радимо оно што знамо. Почели смо да пратимо ток СВО, објашњавамо важне информације и куда се крећу наше трупе. Своја сазнања прикупљамо из отворених и затворених извора“, наводи он.

Оснивач „Рибара“ говорио је о појави ОСИНТ пројеката попут његовог и проблемима са којима се они суочавају. Према његовом мишљењу, ОСИНТ је у основи квалитетно новинарство и рад са изворима, стога као и остало новинарство користи процуриле и податке доступне јавности.

„Истраживање из отворених извора захтева, пре свега, људске ресурсе и инспирацију. Немогуће је стално пратити нешто користећи отворене изворе, тражити одређене документе, материјале и тако даље. Да бисте то урадили, морате имати одређени начин размишљања и, што је најважније, разумети где и шта да тражите“, наводи он.

Звинчук је нагласио и да је Телеграм постао изузетно важна платформа због тога што је на овој апликацији могуће ширити информације без цензуре, каква постоји на друштвеним мрежама у власништву Мета (пре свега Фејсбук и Инстаграм), или Јутјубу.

„На ове мреже се усмеравају вишемилионски буџети, стога нема смисла борити се са вашим непријатељем на терену на ком он може једноставно цензурисати ваш садржај“, оцењује он и додаје да је добро што је Илон Маск купио Твитер (Икс) јер се тамо „садржај више не брише, али и даље постоји проблем што западне службе могу да преплаве тржиште рекламама и тако затрпају вашу квалитетну информацију“.

Још једна предност коју он види у Телеграму, јесте постојање алтернативног мишљења, специфичан формат вести у три пасуса и проток информација који постоји чак и у кризним временима и „информационе глади“.

„На примеру сукоба у Појасу Газе, могли смо видети да људи имају огромну жеђ за информацијама, коју традиционални медији нису у стању да утоле. Зато људи иду на Телеграм, где се сваких 10-15 минута појављује не само вест, већ и објашњење те вести“, рекао је Звинчук.

Руског војног блогера питали смо и да ли је могуће и на који начин пребацити српску публику са Фејсбука на Телеграм.

„То је поприлично лако учинити. Довољно је да почнете да пишете добро и ефикасно, а већ сада на српском Телеграму постоји одређен број квалитетних канала. Да би се Телеграм промовисао у земљи, потребно је и да се људи са капиталом заинтересују за њега као информативни алат“, закључује Звинчук.