Подешавања / Settings

Припадници Дреничке групе су оптужени за кривична дела ратног злочина над цивилним становништвом, укључујући тортуру, злостављање и убиства за која се претпоставља да су извршена у логору ОВК у селу Ликовац током 1998. године.

„Кад смо тамо стигли, нађосмо тамо све саме Арнауте а нигде ниједног Србина. На питање има ли у овом селу која српска кућа, одговорише Арнаути да има само четири српске куће.

Децу су нам шиптарски зликовци извадили из гробница, ни криве ни дужне. Изгледа да смо били криви само што смо Срби и што смо на свом огњишту

У Зубином Потоку се спекулише о разлозима за напад на полицајце КПС-а. По једној верзији, напад је дело Албанаца, убачених са других делова Косова, који су знали да је у возилу троје Срба и којима је био циљ да унесу немир на северу, а за напад оптуже локалне Србе.

Црква Свете Петке у Лапљем Селу обијена је претходне ноћи, а у цркви је извршšена преметачина, при чему је све разбијено што се могло разбити. По фрескама су исписане подругљиве пароле на албанском језику.

. У српском народу сачувано је сећање на ужасан догађај када је Шота ухватила шесторо српске деце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ. Док су деца горела Шота је са „качацима“ играла своју игру око ватре, оргијала и певала:

– Да ли би градоначелник Приштине Аљбен Курти који се отворено противи повратку Срба на Косово и Метохију, а нарочито Бриселском споразуму, одобрио и омогућио изложбу о злочинима над Србима и неалбанцима у Приштини, питање је које постављају српске породице окупљених у Удружењу породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији.

Војислав Ивановић открива како клан Насера Кељмендија етнички чисти Косово и Метохију од Срба и Црногораца. Банду предводи Агрон, Насеров брат од стрица. У Витомирици присвојили 15 хектера туђих имања.

–Јавност ћути о деци (младићима) убијеним 1998. године у кафићу Панда у Пећи. Јавност је одавно занемела о деци из Гораждевца, крематоријуму у Клечки где су и бебе спаљиванеи све је одавно само статистика коју још у тишини воде неке међународне организације. Данас је правда и сазнавање истине сведена само на примопредају тела далеко од очију јавности и без права да се истина сазна. Да се сазна ко су отмичари, ко су убице, да се ухапсе и да се осуде за злочине које су починили, рекла је Шћепановић.

Испред зграде Еулекса у Приштини данас су се окупили ветерани ОВК, припадници невладиних организација и други демонстранти који траже ослобађање припадника такозване „Дреничке групе“ оптужене за злочине над цивилима током сукоба 1998. и 1999. године.

У оптужници против 15 бивших припадника ОВК, познатих као „Дреничка група“, окривљених за злочине над цивилима 1998-99. године на Косметуу, обухваћено је и убиство команданта српске полиције у Глоговцу, пише данас лист „Трибуна“.

Пре рата сви смо имали своје бунаре, али су те бунаре затрпали непознати починиоци. По повратку водом смо се снабдевали са мањег изворског бунара, који је Кфор на наш захтев проширио 2008. године, рекао је представник села Грабац Радоња Магић

Монах је одмах отишао до полицијског пункта који обезбеђује манастир и дежурном косовском полицајцу пријавио провокацију.

Међутим, по причањима људи, свакојака чуда су се догађала грешним Арнаутима, некадашњим Србима: месецима после рушења цркве узнемиравао их је лелек Срба из правца гробља, необјашњива страдања њихове деце, изненадни и повећани број неизлечивих болести, кошмарни снови грешника и њихова лудила.

Одлазак до продавнице у Пећи, тог 22. јуна 1999. године, за Предрага Драговића био је фаталан. Несрећни човек се кући није вратио, а од 2002. водио се као нестао, све до марта 2009, када је српско Тужилаштво за ратне злочине идентификовало Драговића као једну од жртава албанског терора.

Владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије је у делимично обновљеном Храму Светог Илије у Вучитрну служио литургију поводом славе тог града.

Расељене српске породице преносе своје мртве из гробља са Косова и Метохије. Осиромашене породице одвајају до 2.000 евра за ископавање и транспорт костију.

У тексту под насловом „Bring up the bodies“ (Покажите нам тела) новинар магазина „Њујоркер“ констатује да су косовски лидери оптужени за ужасне злочине и истовремено поставља питање: да ли то неко може да докаже.

Међународни форензичари открили су током 2009. и 2010. године две масовне гробнице на месту некадашњег кампа ОВК – Клечка, у којима су, како “Вести” откривају, пронађена петорица припадника српске војске и два полицајца страдала током сукоба 1998. и 1999. године.

Ових година вршени су велики притисци да православни Срби се превере и пређу у ислам. Пљачке су свакодневне, туче, силовања и уцене. Арбанаси не дозвољавају Србима да обрађују своју земљу, а од момака који треба да се жене траже на име неке свадбарине накнаду у новцу, иначе ниједна се девојка не може удати док се исплата не изврши.