Прочитај ми чланак
(Вечерње новине)
Расељене српске породице преносе своје мртве из гробља са Косова и Метохије. Осиромашене породице одвајају до 2.000 евра за ископавање и транспорт костију.
Окружена депонијама и сметлиштем, порушени и оскрнављени споменици, ископаване и разбацане кости из гробова, честа су слика претходних четрнаест година на православним гробљима широм Космета. Пошто „ни мртвима не дају мира“ све већи број расељених Срба из покрајине одлучује да и посмртне остатке најмилијих пренесе у расељеништво.
– Човеку, чији идентитет не желим да откривам и који је помогао бројним породицама са Косова да пренесу посмртне остатке својих најмилијих, послала сам податке, извод умрлих и овлашћење да све заврши у моје име, односно да ангажује санитарног инспектора косовске општине који обилази гробно место и даје дозволу за ексхумацију. Тај човек је завршио неопходну папирологију, купио дрвени и лимени сандук и довезао посмртне остатке мог супруга до Ниша – прича Гордана из Косова Поља.
Иако не жели да открије колико је платила за поменуте услуге, незванично сазнајемо да се цена преноса посмртних остатака креће између 1.000 и 2.000 евра, у зависности од тога са ког гробља на Косову се узимају и докле се транспортују. Такође незанични подаци указују да је у протеклих четрнаест година са гробља на Космету пренето близу 1.000 посмртних остатака.
– Супруг Слободан (58) умро је марта 1993. у Косову Пољу, где смо га и сахранили. Његове посмртне остатке пренела сам ове године – на двадесетогодишњицу смрти, јер више нисам могла да поднесем да приликом сваког обиласка гледам све то… Једва сам проналазила његов гроб. На митровданске задушнице решила сам да то прекинем – прича за „Новости“ Гордана Ристић (67) из Косова Поља, расељено лице у Нишу.
Папирологију, ексхумацију гробног места и превоз посмртних остатака обавила је, каже, уз помоћ власника радње са погребном опремом са Космета. Иначе, њен син Давор (28), киднапован је 22. јуна 1999. на путу Косово Поље – Приштина и од тад ништа не зна о њему.
Иако прецизних података о броју пренетих покојника нема, незванични подаци указују да је таквих примера на стотине.
– Раније је било спорадичних случајева, а талас преноса почиње после мартовског погрома, али и после скрнављења и рушења гробља широм покрајине почетком ове године -објашњавају свештеници Епархије рашко-призренске и опомињу да Црква не одобрава овај чин. Због тога, родбина покојника, по речима свештеника Стеве Митрића из Цркве Св. Николе у Приштини, то чини самоиницијативно.
– У последње време све чешће на гробљу наилазимо на ексхумирана гробна места – прича отац Митрић. Иако је Црква против преноса остатака покојника, требало би обавестити свештенике на том подручју, као и тамо где се доносе посмртни остаци.
Према подацима Канцеларије за КиМ, у протеклих 10 година уништено је или оштећено више од 5.260 надгробних споменика на 256 српских православних гробаља, док на више од 50 гробаља не постоји ниједан читав споменик.
ТРАНСПОРТ
– Сви који преносе посмртни остатке рођака чине то самоиницијативно – прича Зоран Радосављевић (49), власник радње са погребном опремом у Косовској Митровици. За четрнаест година он је транспортовао више од стотину посмртних остатака.
Процедура подразумева да кад неко одлучи да посмртне остатке рођака пребаци са Косова у централну Србију, набави потврду гробног места где ће сахранити кости, извод из књиге умрлих, овлашћење оверено у суду. Зоранова радња је регистрована и код приштинских власти, јер без тога не би могао да добије одобрења санитарног општинског инспектора.
Осим сређивања папирологије и транспорта, његова обавеза је, каже, и куповина сандука, дрвеног и лименог. Транспорт костију из, рецимо, Подујева до гробља у Нишу је око 800 евра.
Преносом посмртних остатака са косметских гробаља, бави се, по сазнањима „Новости“, и власник једне од радњи погребне опреме у Грачаници, иначе расељено лице из Приштине.
