Подешавања / Settings

Демонстрације које су најмасовније у Багдаду и Басри, су отпочеле као револт становништва због сиромаштва, корупције, незапослености, као и због неспособности Владе да омогући основне услове за нормалан живот, између осталог и редовну испоруку електричне енергије. Огорченост великог броја становника због неспособности ирачке Владе подстакла је и гнев према Ирану, а нарочито сунитског дела становништва. […]

Ове информације стижу од сунитског становништва главног града ИСИС-а Ракке. Они наводе како Курди покрећу велику офанзиву северно од града, а то је навело многе цивиле да се придруже ИСИС-у у напорима да одбрани град. Овај истински проблем на територији  ИСИС-а и у Ираку и Сирији, где понекад „ослободиоце“ виде као непожељне и склоне насилним испадима против мештана. У […]

Ускоро ће се видети да ли је Саудијска Арабија последњим погубљењима прешла црвену линију и за шиите и за своје савезнике

Уколико тензије између две непријатељски настројене државе прерасту у општи сукоб, Иран би и ту био у предности.

Стефан Бранисављевић је српски новинар који већ читавих 20 година живи у Аману, главном граду Јордана, радећи за врло угледне медије. За редакцију СРБИН.ИНФО одговорио је на питања везана за најновија дешавања на Блиском истоку. Извршење смртне казне над шиитским имамом, Нимром ал Нимром, је изазвало прекид односа између Ирана и Саудијске арабије, Бахреина, Катара… […]

Шиитски Муслимани широм Залива осудили су Саудијску Арабију након што је убијен познати шиитски шеик Нимр ал-Нимр. Ова провокација Саудијске Арабије довела је до низа бесних реакција Шиита, који су у суботу увече упали у зграду амбасаде Саудијске Арабије у Ирану, запалили је Молотовљевим коктелима а затим потпуно уништили.

Руска стратегија у Сирији има два сценарија. Први је ограничен по обиму и положају. Његова предност је у томе што применом минималних ресурса Москва и даље добија много.

Присталице сунита и Хута потукле су се на прес-конференцији у Женеви, која је одржана поводом мировних преговора о Јемену, преноси РТС.

САД су за 11.9. окривиле сунитске џихадисте и ту неосновану оптужбу искористиле као изговор да нападну и авганистан и Ирак. Ненамерна последица: у Ираку је сад на власти највеће племе – шиити, а у Авганистану су уништени талибани, највећи непријатељ Ирана на источној страни.

Могућност да започне велики рат блиска је као никад због успеха исламиста, под чијим притиском постсадамовски Ирак се распада као кула од карата.

За многе је и даље велика мистерија како је могуће да је неколико хиљада – према појединим изворима, свега неколико стотина – припадника ИСИЛ заузело град од 1,6 милиона људи. Још је већа мистерија чињеница да се хиљаде припадника ирачке војске једноставно разбежало.

Амерички извештаји су били усредоточени на „америчку најкрвавију борбу још од Вијетнама“ и објашњавали су зашто тренутни призори из покрајине Анбар представљају „горко разочарење“ за бројне Американце.

Језгру коалиције већ чине Иран, Ирак, Сирија и Либан, земље познате као „Шитски полумјесец“ (иако је религија последња ствар која их веже оп.а.), а због сигурносних пријетњи би са савезом сурађивали Египат, Јордан, Палестина и што је посебно важно – Турска.

Задах сиромаштва и даље се вуче по кућама Алавита у Сирији. Четрдесет година је прошло, још увек је ту – никако га се не може ослободити.

Хришћансканској девојчици у Сирији одсечена је глава. Знак екстремизма и фанатика, дуга брада, на сваком је од ових подљуди, муслимана који су убили детенце, у свом џихаду за Алаха – инспирисаном Кур’аном.

Да бисмо читаоцима Србин.инфо дали бољи увид у ситуацију у Турској и протесте који се махом прећуткују у водећим домаћим и страним медијима, преносимо два текста, први из јерменског, други из америчког извора.

Саудијска Арабија је послала осуђенике на смртну казну из неколико земаља да се боре против сиријске владе у замену за промену казне, објавила је асирска Међународна новинска агенција (Assyrian International News Agency , линк: Saudi Arabia Sent Death Row Inmates to Fight in Syria in Lieu of Execution)

С порастом секташког насиља у Ираку (према подацима УН-а само је у априлу живот је у сукобима изгубило 700 људи, што је најкрвавија биланс од јуна 2008.) изнова је постала актуелна теза о федерализацији земље, тј подјели на три велике аутономне макро -регије; курдске на северу, сунитске за западу и шиитске на истоку земље.

‘У Ираку је највећа грешка Стејт Дипартмент била то што је политички систем земље устројио на основу етно-религијске припадности, створио предуслове за секташке сукобе и поделе, а тиме маргинализовао секуларне странке и покрете’, изјавио је пре неколико дана за Њујорк Тајмс Adnan Pachachi, бивши министар спољних послова у влади Садама Хусеина, а данас лидер опозиционе странке Иракија.

Често се оружани сукоби између земаља или појединих група, уколико је то могуће, желе приказати као сукоб цивилизација, етнички или верски ратови. Уместо да ствари назовемо правим именом, лакше је говорити о сукобу између протестаната и католика у Северној Ирској, муслимана и хришћана у Нигерији, о сукобу западне хришћанске цивилизације и исламског света и тако унедоглед.