Прочитај ми чланак
Ускоро ће се видети да ли је Саудијска Арабија последњим погубљењима прешла црвену линију и за шиите и за своје савезнике
Блиски исток је у суботу затресао толико важан догађај и тако велико интензивирање ионако распирених секташких антагонизама који би могли да доведу до тектонских политичких промена у том делу света. Наиме, ради се о погубљењу шејха Нимра Бакра ал Нимра (56), истакнутог шиитског духовног вође са истока Саудијске Арабије кога је саудијски режим осудио на смртну казну под оптужбом за подстрекивање тероризма и покушај рушења власти током „арапског пролећа“ 2011. године.
У српским, па и већини светских медија, о томе се могу прочитати једнострани и штури извештаји, који махом настоје да релативизују злочиначки карактер чина масовне егзекуције, када је у само једном дану, поред шејха Ал Нимра, погубљено још 46 људи, највише у Саудијској Арабији још од 1979. године. Осим тога, чињеница је да је масовна егзекуција стрељањем и одсецањем главе уследила после сумњивих и јавности добрим делом неприступачних суђења над идеолошким, верским и политичким противницима владајуће династије.
Упркос неуобичајено високом броју пресуда које су извршене у једном дану, погубљења би у највећој мери у светској јавности прошла незапажено, тек уз понеку осуду организација за људска права, док би се на Блиском истоку, након вербалног ватромета и гомиле међусобних оптужби, у једном тренутку прашина ипак слегла, а ствари вратиле у природни ток. То, међутим, што се међу људима који су погубљени налазио проминентни шиитски клерик шејх Ал Нимр на цео догађај бацило је озбиљну сумњу да се ради о политичком убиству инспирисаном сунитско-шиитском борбом за превласт у региону.
ПАРАНОЈА НА ДВОРУ ЕЛ САУДА
Овим, чини се, непромишљеним потезом саудијски режим додатно је подрио све климавије темеље своје владавине, која је као никад раније уздрмана грађанским ратом у Јемену, где владине и саудијске снаге не стоје најбоље против побуњених Хута (шиита) и рекордним буџетским дефицитом од чак 98 милијарди долара, узрокованим издашним финансирањем широке лепезе побуњеничких и терористичких фракција у сиријском грађанском рату и срозавањем цена енергената у свету. О степену параноје која је завладала у владајућој династији Ел Сауд – која је посебно дошла до изражаја након смрти краља Абдулаха у јануару прошле године – сведочи и податак да је 2015. била година са највећим бројем извршених смртних пресуда у историји муслиманског краљевства – чак 157. Кад се узме у обзир да је само другог дана 2016. погубљена готово трећина те цифре, онда је јасно да се страх од побуне шири краљевском палатом и да је прожео све поре режима, који интезивирањем бруталног институционалног насиља настоји да сузбије све веће незадовољство својих становника, на првом месту обесправљених шиитских група.
Ипак, колико год у светлу дешавања која су уследила егзекуција деловала непромишљено, саудијске власти су саме себи везале руке и биле приморане да је изврше будући да је 2014. кривични суд у Ријаду већ једном одложио извршење услед масовних протеста унутар и изван Саудијске Арабије због пресуде којом је шејх Ел Нимр осуђен на смрт. Ново одлагање манифестовало би страх и слабост новог краља Саламана у очима његових (сунитских) присталица, што је навело власт на овај ризични потез, чије пуне последице по владајућу династију у овом тренутку нико не може да предвиди. Донедавни ирачки премијер Нури ал-Малики чак је јавно изашао са проценом да ће због овога Саудијски режим пасти на исти начин на који је пао и режим Садама Хусеина, док и други истакнути блискоисточни политичари, политиколози и верски лидери истичу да је за Саудијску Арабију, која тренутно води исцрпљујући рат у Јемену и директно финансира екстремистичке формације у Сирији и Ираку, још једна шиитска побуна на истоку земље напросто превелик залогај.
О важности овог догађаја – који се по могућим војно-политичким последицама по Блиски исток може поредити са недавним обарањем руског авиона над Сиријом – сведочи и податак да су се готово моментално осудама огласили и саудијски савезници из ЕУ и САД. Прво је потпарол Стејт департмента Џон Кирби изјавио је да „САД позивају Саудијску Арабију да дозволи изражавање незадовољства“. Он је додао да је Вашингтон забринут због егзекуција које су изазвале бес у шиитском свету, позивајући званичнике у региону да удвоструче напоре у смиривању тензија. Потом је и шефица европске дипломатије Федерика Могерини изјавила да погубљење истакнутог шиитског верског вође „носи ризик од опасних последица“ и даље потпиривање верских тензија у региону. Осуда је стигла и од Генералног секретара УН Бан Кимуна, који је поново позвао на укидање смртне казне. Ипак, најоштрије реакције, као што се и очекивало, стижу из земаља где шиитска популација чини значајан број становништва, на првом месту Ирана.
БЕС У МУСЛИМАНСКОМ СВЕТУ
У Бахреину – саудијском савезнику којим упраља сунитска династија и поред чињенице да у структури становништва шиити учествују са преко 70 одсто – дошло је до масовних протеста и сукоба са полицијом. Хути у Јемену су у име целокупне шиитске популације те државе оштро осудили убиства а у Либану се саопштењем огласио и Хезболах, позивајући међународну заједницу да саудијски режим стави на „црну листу међународног криминала“ и описујући „убиство“ шиитског духовног вође као политички чин. Ирачки премијер Хајдер ал Абади изразио је запрепашћење и навео да ће гушење слободе говора и извршавање смртних казни „само довести до још више насиља“.
О количини беса и неверици у добром делу муслиманског света сведочи и чињеница да су чак и делови Пакистана и Индије (Кашмир) изашли на улице да изразе неслагање са потезима саудијске власти. Највеће и најжустрије демонстрације одиграле су се, очекивано, у Ирану. У знак протеста, јуче су позатваране све верске школске институције а широм државе покренути масовни протести, у којима су са појединих саудијских конзулата поскидане и запаљене заставе, док су амбасаду у Техерану потпуно демолирали револтирани претежно млади демонстранти, који су је прво споља засипали молотовљевим коктелима, да би, пошто су пробили полицијску блокаду, упали у празну зграду и уништили буквално све што су унутра затекли. Оштро је реаговао и врховни вођа Исламске Републике Иран Али Хамнеи изјавивши да ће „Божија освета“ стићи саудијски режим не само за убиство шејха Ал Нимра већ и за рат који Саудијска Арабија води против шиитских побуњеника у Јемену и репресалија које трпе шиити у Бахреину (чији званичници су једини, уз Уједињене Арапске Емирате, јавно подржали егзекуције). Индикативно је то да је, делимично и због унутрашњег притиска иранског друштва, Хамнеи избегао да се задржи на осуди погубљења, већ је све подигао на виши ниво и осудом саудијских акција према шиитима у другим државама целу ствар контекстуализовао у шиитско-сунитски сукоб и тиме, као највиши шиитски духовни и политички ауторитет, подржао антисаудијске демонстрације у региону.
То је на неки начин учинио и директно окачивши слику погубљеног шиитског клерика на свој Твитер профил уз поруку: „Буђење није угушено“. Ваља додати и да су увек крхки односи између Саудијске Арабије и Ирана – као стратешких супарника и држава чија борба за доминацију на Блиском истоку, поред политичке, има и идеолошку димензију – додатно нарушени прошлог септембра, кад је 769 ходочасника, од којих су 464 били ирански држављани, погинуло на хаџилуку у Меки. Иранске власти су и тада окривиле Саудијску Арабију за немар и непредузимање неопходних мера обезбеђења, захтевајући казне за кривце и политичку одговорност, али се све завршило на вербалним чаркама. Овај пут не делује да ће бити тако. У Ирану су и за понедељак најављени масовни протести широм земље, па се може рећи да ситуација у региону прети да измакне контроли и уђе у спиралу насиља коју би било тешко ефикасно зауставити, посебно узевши у обзир хаотичну ситуацију и ратно стање у неким земљама (Сирији, Ираку и Јемену).
РЕФЛЕКСИЈЕ НА СИРИЈСКИ РАТ
Протести, наравно, нису заобишли ни саму Саудијску Арабију – у којој шиитска популација чини између 10 и 15 одсто становништва – па је широм истока земље дошло до масовних демонстрација шиита, на шта је краљевство моментално одговорило слањем тенкова. Посебно проблематично за саудијске власти може бити и то што се тај део земље, претежно насељен шиитима, граничи са североисточним Јеменом, у коме већ дуже време бесни шиитско-сунитски сукоб, па постоји могућност да дође до неке врсте стапања побуна. То би дало на замаху шиитском побуњеничком покрету и довело у питање територијални интегритет саудијске државе, која због тога већ месецима активно учествује у јеменском рату.
Са друге стране, ни саудијски режим није остао без офанзивних дипломатских реакција на демонстрације у Ирану и другим земљама, па је иранску владајућу врхушку оптужио за „слепо секташење“, осудио паљење своје амбасаде у Техерану и напоменуо да иранске власти „подржавају тероризам“, позивајући их да казне починиоце. Истовремено, у настојању да се оправда од бујице осуда које су стизале пре свега из западних земаља и међународних организација, саудијска власт навела је да је смртна пресуда правно утемељена, јер је погубљени шејх Нимр наводно из шиитских џамија на истоку Саудијске Арабије током 2011. покушавао да покрене насилни устанак током такозваног „арапског пролећа“. Сви шиитски верски и политички лидери су апсолутно негирали било какав насилни карактер његовог антирежимског деловања.
Још увек је, наравно, рано да се говори о политичким импликацијама ових дешавања по Блиски исток и остатак света. Главе су још вруће и за сада је нејасно колико далеко су заиста спремни да иду шиити и да ли је Саудијска Арабија из њихове визуре прешла црвену линију.
Сасвим је јасно да, када је реч и рефлексијама догађаја у Ријаду на сиријски рат, Башару ал Асаду не иде на руку продубљавање сунитско-шиитског сукоба, будући да он од почетка негира верски карактер побуне и настоји да придобије већинске сиријске суните. Али дестабилизација Саудијске Арабије и макар и привремена преокупација унутрашњим проблемима ће му погодовати, утолико више што ће одвући фокус краљевине са сиријског сукоба, у којем је, уз Катар и Турску, највећи спонзор побуњеничких и терористичких група.
ДА ЛИ ЈЕ СВЕТУ ДОСТА САУДИЈСКЕ АРАБИЈЕ?
Друга последица, потенцијално врло непријатна по саудијски режим, јесте све већи медијски фокус света на свирепост и апсолутистичке методе владавине саудијске династије, која се под плаштом примене шеријатског закона најбруталније обрачунава са политичким и идеолошким противницима. Свакодневно се вирално шире слике и снимци (иначе врло ретко јавних) саудијских егзекуција, које неодољиво подсећају на оне које примењује ISIS, а чињеница да финансирају терористичке организације широм света данас је тајна колико и то да Ердоганова Турска тргује нафтом са терористима. Наравно, добар део светских медија, у покушају да релативизује и оправда бруталност саудијског чина, у фокус ставља податак да се међу 47 погубљених осуђеника налазе и неки бивши чланови Ал Каиде. Међутим, западни мејнстрим, годинама храњен наративом о крволочном и примитивном иранском режиму и доброћудним саудијским шеицима и бедуинима, има све више питања за своје политичаре, који све приметније настоје да се дистанцирају од било каквог вида јавне дипломатске коресподенције са саудијском власти. Иначе, толерантност Запада према очигледним и драстичним кршењима људских права у Саудијској Арабији умела је да поприми и циничан карактер. На пример септембра прошле године Фаисал бин Хасан Трад, бивши саудијски представник у УН, изабран је за председавајућег одбора независних експерата за људска права при УН, изазвајући талас критика на рачун међународне организације због забрињавајућег стања људских права у Саудијској Арабији.
Трећа последица, која би потенцијално могла највише да се одрази на политичко-економске прилике у свету, је волатилност цена нафте, која у огромној мери зависи од стабилности Блиског истока као региона који генерише и дистрибуира највећи део светских енергетских ресурса.
Да ли ће „шиитско пролеће“ заиста узети маха и цео регион увести у још један круг ентропије и хаоса, сазнаћемо у наредним данима. У сваком случају, бар у овом тренутку делује као да ће свемоћни саудијски апсолутисти морати да плате цену, али овог пута ону која се не може изразити у петродоларима.
АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
