Подешавања / Settings

Није било лако гледати меч с Aмериканцима. Био је то распад једног тима и спартанских припрема над чистом силом и талентом. Борба Давида и Голијата у којој је Голијат уништио Давида. Силовање, као 1999. када је Тајсон решио да пребије пијанца. И то ударајући га из све снаге. Неправда. Као сам живот, не рачунајући бајке […]

Неки од највећих светских али и наших књижевника надахнуће су налазили после изласка из затворских ћелија….

Ја сам у школи врло погрешно књижевно васпитан. Слично онако као што се деца и данас у школи васпитавају. Не ваља учити децу да фразирају и лажу у писменим задацима.

Роман се сатоји од једне једине речи са 15 слова која представља палиндроман јер се може читати с обе стране: УживагоБогавижУ која се не може дословно превсети тако да остане паиндроман ЖивогаБогавидим.

Лаза је жалио што у животу нема романтике и да живот Теслин коначно добије цјеловитост. Ако Лаза није достојан Ленке, сматра да је та особа само Никола, готово да се повлачи из реалног живота и од своје жене, одлазећи у мир манастира Крушедол, да тамо још једном одболијева своју најтрагичнију драму осјећања, своје просвјетљање Ленкиним ликом.

На северу тезге и пумпе. На југу села и манастири… И тезге и пумпе. У брдима мотели и базени… И тезге и пумпе. На граници Призрен и сећања на Љевишку… И тезге и пумпе. На планинама Албанци и Срби. У долини Турци и Цигани… И тезге и пумпе.

Књижевник Милован Данојлић, добитник награде „Печат времена“, за књигу „Писма без адресе“: Целоживотни збир бекстава даје празнину која се нема чиме испунити.

Английская писательница Вирджиния Вулф писала эссе об английском романе 20 века, который она начала следующими словами: „Когда человек пишет об английском романе 20 века, он должен, прежде всего, вспомнить о русском романе 19 века.

Но, реци куда ти Русијо, журиш данас? Одговори ми! Нема одговора … Али и без одговора je јасно – никако у светлију будућност!
(Гогољ. Мртве душе)

Поводом годишњице рођења великог српског уметника Моме Капора, и поводом тога што се данас у 13 сати, у Скупштини града Београда додељује награда која носи његово име, великом аустријском писцу Петру Ханкеу, објављујемо један од Капорових последњих интервјуа, у којем је говорио о блиским српско-руским односима и личним виђењима велике руске културе.