Прочитај ми чланак
Не тако давно, кад компјутера још не беше, а књиге и писци беху још увек на врхунцу популарности, у свету се беше запатила мода необичних , а то ће рећи, најразноврснијих књижевних конкурса.
Тако је само у једној Енглеској почетком XX века било регистровано више од 600 организација , удружења и друштава које су редовно расписивале и спроводиле књижевне конкурсе, настојећи да у својим редовима добију нове списталејске таленте.Кад их је толико било у Енглеској, у САД тим и сличним конкурсима се , слободно се може рећи, ни броја није знало.
Будући славни писац Оливер Хенри млад и зелен –победник књижевног конкурса
Да поменемо већ на почетку овог текста како целом свету позанти „краљ америчке приче „ Оливер Хенри (О Хенри), док још беше млад и зелен, победио на једном књижевном конкурсу. И то не на било којем него једном од оних са најтежим условима:међу собом су се такмичиле кратке приче које су морле да садрже све одлике приче-фабулу, кулминацију и расплет.
О Хнери је за писаће копље надмашио све конкуренте својом причом и постао победник конкурса.
А та прича је гласила:“Шофер је запалио цигарету и нагнуо се над резервором за безин да вди колико му је остало горива.Покојник је имао двадесет три године.“
Конкурс за причу са обавезном краљицом, Богом , сексом и тајном, најкраћа аутобиографија, најгори баксуз и прозор
После успеха конкурса у коме је победио О Хенри,у Енглеској су бржи боље расписали сличан литрартни конкурс за кратку причу.Услови су били :у причи обавезно мора бити поменута краљица,Бог,секс и тајна.
Хемнгвеј и Браун такође мајстори лаконских прича
Мајстори лаконских прича су такође били Ернест Хемингвеј и Фредерик Браун.
Хемингвеј је написао кратки трагични роман од само четири речи:
„Продају се дечје ципеле. Неношене”. (For sale:baby shoes,never used).
Браун је аутор врло кратке, али злослутне приче, достојне пера једног Стивена Кинга: “Последњи човек на Земљи је седео у соби. Неко је закуцао на врата…“
Званично је за победника прогалашен писац који је у неколико редова обасуо комплиментима краљицу Велике Британије док је на секс и тајну потпуно заборавио.
Али после извесног времена , у штампи је објављена информација да је уствари победио сасвим непознати аутор чија кратка прича није прошла цензуру.
А она је гласила :“О мој Боже, -рече краљца- остала сам у другом стању и не знам с ким .“
На конкурсу за најкраћу аутобиографију победила је једна мало постарија Францускиња која је написала :
„ Пре сам имала глатко лице и изгужвану сукњу-сад је обратно“.
Алан Е. Мајер:“Баксуз“
“Пробудио сам се од неподношљивог бола у целом телу.Отворио сам очи и видео медицинску сестру како стоји поред мог кревета.
-Мистер Фуџами,-рекла је она-успели сте да преживите после бомбардовања Хирошиме од пре два дана.Али сад сте у болници, на безбедном и ништа вас више не угрожава.
Једва дишући од слабости успео сам да упитам :
-Где сам ја?
-У Нагасакију, -одговорила је медицинска сестра. “
Џејн Орвис “Прозор “
“Од кад су Риту онако сурово убили,Картер стално седи поред прозора.Не гледа телевизију, не чита, не допсиује се ни с ким.Цео његов живот се састоји од оног што види кроз прозор.Кроз прозор пљуцка, узима јело које му доносе, плаћа рачуне, и никада не изалази из собе.
Њгеов живот чине фискултурници који трче, смена годишњих доба,аутомобили који пролазе, привиђење Рите .
Картер не схвата да у тој врсти шатора за становање нема прозора.”
Писац са Урала добио “Нобелову награду “ за најкраћи роман “ Не треба. Сама ћу.”
Писац са Урала Владимир Блинов аутор је романа без наслова који ћемо навести у целини, што и није посебно тешко пошто садржи само четири речи и у оригиналу и у преводу на српски језик :”Не треба, сама ћу “ (Не надо, я сама“).
Ово „књижевно дело“ штампано је у 100 примерака, а једна једина реченица је постала уметничко дело . По ауторовом мишљењу ту се могу назрети елементи игре који подстичу читаоце да размишљају о свом животу, налазећи при том у роману различити смисао.
Уз роман је објављена и критичка белешка на неколико страна,као и цртеж сликарке Олге Земцове са ликом аутора и уредника.
Прапочетак – лаконски говор Спартанаца
А можда је све почело с лаконским одговорима Спартанаца на претње Филипа Македноског које им је послао по гласницима тражећи од њих да се пердају, јер:
„Ако Филип с војском упадне у њихове градове, све ће их претворити у прах и пепео.“
Спартанци су му одговрили једном једином речју :“Ако“.
По речима самог Владимира Блинова ,његово дело је повод за добро расположење, а у те свхе служи и награда која му је додељена „за најорогиналније дело публиковано у 2009. г. у којему се развија принцип минимализма у руској књижевности.“
То признање које су шаљиво назавли „Нобелова награда Бука” установили су активисти покрета „Старац Букашкин „ састоји се из почасне дипломе и медаље са фотографијом лаурета. Како је настало ово “дело”, прича сам аутор:
-Био сам у гостима код свог пријатеља у Њижњем Тагилу где су се окупили млади писци, песници.Почели смо да пијемо вино да га мешамо с водом.
Неко је предложио да сипамо девојци за столом, а она је одгворила:”Не треба, сама ћу.”
После тога домаћица вечеринке је почела да се смеје, вероватно се присетила неког искуства из свог живота. Домаћица се смејала тако заразно да су ускоро почели да се кикоћу сви за столом.А мени је одједном пало на памет да та реченица може бити прави роман “.
Јевгениј Јеремин: Мој роман “Страх” је први нано роман на свету!
На вест о роману Владиира Блинова, енергично и увређено је реаговао његов конкурент Јевгениј Јеремин с Амура изјавом дстом медијима:
-Ја сам први аутор најкраћег романа на свету , “Страх”, који су још 4. новмебра 2008 ., дакле целу годину пре Блинова , објавили сви сајтови града Благовешњинска, а затим је изашло и његово штампано издање. Зато награда припада мени, а не Блинову “.
Ноно роман Јевгенија Јеремина “Страх” штампан је у стандардном формат А4 слогом Тимес Неw Роман, а поред наслова садржи још једну реченицу која је у стању да заустави пролазника да се замисли:”А ипак се ми бојимо да живимо”. У елктронској верзији објављеној на сајту на Међународни дан жена под насловом “Љубав”, нано роман , прозно стварлаштво Јевгенија Јеремина,сабрано је у реченици :” И истворемно лако “.
Сада се амурски писац спрема да законом заштити своја права утемељивача новог жанра романа и да истворемено укаже Владимиру Блинову на његов промашај.При том не жели да му узме награду, него једноставно хоће да се успостави поредак праведности.
Књижевно ремек дело од једне једине речи
Дана 12. децембра тек минуле године у месту Велике Луке у Русији збио се један несвакидашњи културни догађај: промовисан је нано роман доктора-кардиолога из месне болнице, песника и истраживача завичајне историје, Владимира Павлова. Роман се сатоји од једне једине речи са 15 слова која представља палиндроман јер се може читати с обе стране: УживагоБогавижУ која се не може дословно превсети тако да остане паиндроман ЖивогаБогавидим.
У чему је смисао овог романа –речи, објашњава сам аутор:
-Реч-роман УживогоБогавижУ носи у себи више значења: општерелигиско, књижевноисторијско, општечовечанско.У принципу, може се разумети као „ у сваком живом човеку видим Бога , лик Божји.“
То је роман о ономе добром и светлом што постоји у сваком од нас, мада свако може уносити своје мисли у тај текст.Ја ,на прмер, у њему препознајем бесмртни Пастернаков роман „Докот Живаго „.
Аутор је изјавио да се пуних 12 година припремао да напише ову реч-роман, а да је све то време преживео као да је на њега пала цигла , и да му је роман веома важан. „Волим да се забављам палиндроманима ,који су XX и XXИ веку постали посебно популарни. Зближио сам се са књижево-сликарском групом „Граница„ и решио сам да се испробам у књижевности.Једино ми је жао што је моја породица равнодушна према овом што ја радим“, исповеда се др Павлов медијима.
Књига у којој је штампан роман-реч има осам страица и једну фотогафију. Аутор је испричао и ангедоту у вези са штампањем романа:
“У штамарији настала паника и обавестили су уредника да не могу наћи текст.Све остало је у реду, ту је наслов романа , само што текста нема. Мислили су ,наравно , да тескт романа треба да садржи уобичајених 300-400 страница,“ каже аутор.
Изразити примери минимализма
Књижевни критичар Константин Комаров назвао је ове романе – речи или романе –реченице ,изразитим примером минмимализма.
Али они нису усамљени у свом теснацу.
Сетимо се и других уметничких стваралаца, сликара Казимира Малевича , на пример, и његовог рада на „Црном квадрату“. Не заборавимо ни Валерија Брјусова у монологу „О, скупи своје бледе ноге „ , присетимо се Џона Кејџа и његове драме „4’33“, у којој се „догађа“ 4 минута и 33 секунде тишине.
(Србин.инфо – Бранко Ракочевић)
