Подешавања / Settings

Централна тема овог масовног скупа, сцена каква се у Паризу није видела још од ослобођења града од нациста за време Другог светског рата, била је осуда екстремизма.

Терористички напад у Паризу имати ће велике политичке реперкусије, то је многима постало јасно непосредно након што су чули за данашњи масакр који се десио у седишту сатиричног листа Шарли Ебдо.

Да се на попису није нашао Синчић ово би вероватно били најдосаднији председнички избори у Хрватској до сада. Чиме је Синчић јучерашњи дан учинио толико занимљивим? Више је разлога, а могло би се рећи како је дан постајао занимљивијим како је одмицао.

Класна димензија побуне која се из Фергусона шири САД-ом, фрцање варница отпора и милитаризована полиција дуго припремана за обрачун с властитим народом.

Утисак се стиче да се Европа поприлично повукла откако је САД украјинску кризу претворио у пуни борбени анти-руски пројекат.

Тинк танк организација из Лондона, ЕЛН (European Leadership Network), објавила је преко викенда обимни извештај у којем се истиче како се током ове године десило најмање 40 инцидената због којих су НАТО и руске војне снаге „скоро“ ушле у директан војни сукоб.

Све што је данас реалност у Сирији већ сутра може постати далека илузија. То су кључне карактеристике рата у Сирији у овоме тренутку. Пре свега то се односи на улогу САД-а јер све друге улоге су заправо већ и јасне.

Он јест на функцију председника дошао „династијски“, то уопште није спорно. Но, крајње је упитно да ли он самим доласком постаје и „диктатор“.

Могао би неко евентуално позвати Москву и Пекинг, али би вероватно управо тада САД створио највећу „фрку“. Шта да је влада у Дамаску позвала руску војску да уђе у земљу и помогне им у рату против терориста, зар би Вашингтон то мирно посматрао?

Кисинџер је недостајао у Украјини – док је једна страна навијала да се Русију „избаци из Европе“, а друга узвикивала да је ово тај тренутак када треба прећи у офанзиву против САД-а, Кисинџер је један од ретких који је дао активних предлоге, аргументе за стварну де-ескалацију.

Амерички председник Барак Обама јуче је одржао говор пред Генералном Скупштином Уједињених нација у Њујорку. У свом говору тежиште је ставио на три, према њему барем, кључна проблема – епидемију еболе у западној Африци, на наводну руску агресију на Украјину и ИДИЛ-ово ширење на Блиском истоку. Тим редоследом.

Америчке снаге данас су почеле са ваздушним и ракетним нападима на упоришта ИДИЛ-а и још неких група на територију Сирије. Тим потезом комплексна ситуација на Блиском истоку постаје још и комплекснија те води у додатне ескалације које ће чак и кључни актери тешко моћи похватати.

Америчка стратегија је често непредвидљива, зато многи и упадну у замку веровања да се налазе „на сигурном“. Непредвидљива је до те мере да понекад изгледа како САД поткопава и властите амбиције како би се створиле нове зоне конфликта и хаоса, као да су конфликт и хаос једноставно нужни, потребни и позитивни аспекти целокупне егзистенције Блиског истока.

Тешко је на крају рећи да ли САД жели ући у Сирију како би заиста неутралисао ИДИЛ или им је то само повод да се домогну Асада. Најпре ће бити како у тој стратегији имамо и једну и другу агенду.

Упркос проглашењу прекида ватре између украјинске војске и побуњеника на истоку земље, амерички председник Барак Обама изјавио је како су САД и Европска унија и даље спремни увести санкције Русији.

Бивши совјетски председник Михаил Горбачов (83) осврнуо се на актуелно напето стање на истоку Украјине и позвао Кијев да заустави своју војну операцију. Такође је истакао да Русија чини правичну ствар пошто не улази у овај сукоб те тиме спашава на хиљаде живота.

Изгледа како ће Русија доћи на корак до тачке да се у историјским уџбеницима пише „тада и тада 2014. Русија проглашава рат у Украјини“.

Један од бораца из зинтанске бригаде, који се у разговору за Ројтерс представио само именом Мухамед, коментарисао је: „Овај рат је тежи него што је била револуција“.

Парламент Савеза самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике, на свом првом заседању, ратификовале су Уставни акт о оснивању Савеза народних република – Устав СНР.

Одустаје ли Москва од подршке за сународнике на истоку Украјине или та потпора никада није нити постојала? То је питање на које ће се да тражи одговор након најновије вести која стиже из Русије – наиме, руски председник Владимир Путин данас је од руског парламента затражио укидање властите резолуције од 1. марта о слању оружаних снага у Украјину.