Подешавања / Settings

У раду аутори полазе од тезе да је српски језик – који је прошао кроз више циклуса дезинтеграције и фрагментације путем једног дуготрајног и мање или више континуираног процеса његовог преименовања – вероватно и најбољи пример политичке инструментализације језика и идеологизације филологије. Управо зато је у фокусу истраживачке пажње критичка анализа реформе српског језика коју […]

Сажетак У раду аутори полазе од тезе да је српски језик – који је прошао кроз више циклуса дезинтеграције и фрагментације путем једног дуготрајног и мање или више континуираног процеса његовог преименовања – вероватно и најбољи пример политичке инструментализације језика и идеологизације филологије. Управо зато је у фокусу истраживачке пажње критичка анализа реформе српског језика […]

Милош Обреновић у уџбеницима представљен на потпуно други начин. Спис који за Вукова вакта није публикован (по његовој жељи отворен је тек 1901. године) даје реалну слику живота у тада вазалној Кнежевини Србији којом управља неограничени господар живота и смрти – кнез Милош Обреновић. Иако стручној јавности познат, овај Вуков запис сада је први пут […]

На почетку емисије Жељко Чуровић причао о својој посети православној војној школи у Русији и томе како се данас не поштује ћирилица у српским земљама иако је она у Јерусалиму, на гробу Господа Исуса Христа, призната као једна од седам светских писама. Горан Игић се надовезао на ову тему и указао да нажалост у нашим […]

Међутим, поред хвалоспева које ово дело свакако заслужује, скоро по правилу се провлачи и једна теза која је већ ушла у мозгове људи као несумњива чињеница, а која у ствари представља смишљену манипулацију креатора и фалсификатора српске историје и културе. То је већ уобичајен манир либерално-масонских, прозападних српских интелектуалаца, својеврсних „западних“ јањичара на културолошком плану. […]

Епархијски савет и епархијски управни одбор Епархије шабачке, на седницама којима је јуче председавао епископ Лаврентије одлучио је да замоли Свети архијерејски сабор Српске православне цркве да на овогодишњем заседању, у мају, донесу одлуку да се у књигу светих СПЦ упише име архимандрита Стефана Јовановича, старешине Манастира Троноша, уочи Првог српског устанка. Према речима владике […]

Поштовани добитници Вукове награде! Уз честитке, и вама хвала за све што сте до сада урадили, али и за оно што ћете несумљиво у убудуће чинити, богатећи својим стваралаштвом и оплемењујући примером, свесрпски културни простор. Живимо у времену смутном, тешком и за опстанак планете, што не зависи много од нас, али и за опстанак српског […]

На данашњи дан 1787. године рођен је српски језички и правописни реформатор Вук Стефановић Караџић, творац новог правописа и књижевног језика, даровити самоук. Описменио се у родном селу код једног рођака трговца, потом у школи у Лозници и затим у манастиру Троноша. Током Првог српског устанка био је писар код устаничког војводе Ћурчије, затим учитељ […]

Неисцрпна тема која деценијама изазива разне полемике је, да ли Срби, Хрвати, Бошњаци и Црногорци причају једним језиком? A, пошто се “идентитетско – језичке” страсти не смирују, онда не може, а да се не наметне питање, ако у региону сваки народ прича другим језиком, како је могуће да се у комуникацији сви с лакоћом споразумевамо? […]

А ‒ азБ ‒ букиВ ‒ вједјеГ ‒ глагољиД ‒ доброЕ ‒ естеЖ ‒ живјетеЗ ‒ зeмљаИ ‒ ижеЂ ‒ ђервК ‒ какоЛ ‒ људијеМ ‒ мислитеН ‒ нашО ‒ онП ‒ покојР ‒ рциС ‒ словоТ ‒ тврдоУ ‒ укФ ‒ фратХ ‒ хјерЦ ‒ циЧ ‒ чрвШ ‒ ша Овако су се „звала“ […]

Правопис српскога језика Матице српске ¬– једини правопис у свету с алтернативним решењем питања писма за Србе. • Врлине и мане Вукове реформе• Слаба Вукова предвидљивиост у вези с писмом Срба• Даншње српске институције и лингвисти само вербално желе спас српске ћирилице, али практично не желе• Нормативно решење питања писма у ћириличком једноазбучју једини спас […]

Зоран Гутовић објаснио је присутнима да је „срећна околност што данас не треба посебно представљати нити главног хероја, нити аутора“.

Владика Његош је подржавао Вукову употребу и народног језика, али не на тај начин, као мјере и извора књижевног језика, а Вукову реформу писма и правопис никада није признавао. Његошев језик и правопис су потпуно другачији од Вуковог.

Прво двоименовање српског језика, у складу са Бечким књижевним договором, је спровео Даничић Ђура (Поповић, Ђорђе – рођен у Новом Саду, 1825. умро у Загребу 1882.године ; Даничић је своје презиме промијенио прво у Југовић, а затим у Даничић, а име у Ђура.), у свом најзначајнијем дjелу: ,,Рјечник хрватскога или српскога језика“.

Наиме, Вуков задатак је био “очистити“ српски “природни језик“ од православних црквенословенских “наноса“ и вратити у ванправославно, предхришћанско југословенско окриље. Уклонити карактеристична српскословенска и црквенословенска слова, и свести српску ћирилицу на исти број слова са хрватском латиницом.

Све слабости Вукове реформе српскога језика и писма током времена су увећа(ва)не стицајем лоших околности, једно, а, друго, због фалсификовања Вука према сулудој идеји југословенства Срба и неговања немогућег „братства-јединства“ југословенских народа, чији се број множио на основама антисрпства.

На данашњи дан 1787. године рођен је српски језички и правописни реформатор Вук Стефановић Караџић, творац новог правописа и књижевног језика, даровити самоук.

Разлози за искључиво писање ћирилицом су многобројни. Основни су: естетски, лингвистички, пуристички, историјски, културни, верски, етички, духовни, национални, правни, политички, психолошки, педагошки, социолошки, економски, трговачки и туристички.

Непресушни извори песничког Мостара вековима су красили и богатили српски књижевни и народни језик. Весници лепе речи, припадници различитих религија, гајили су посебну љубав према родољубивој поезији и прози. Један од њих био је и лучoносац српске поезије краја деветнаестог века, неправедно заборављени гениј, Осман Ђикић.

И данас су подељена мишљаења о Реформатору Многи и данас глорификују Вука Стефановића Караџића (Тршић, 1787-1864) и узносе га, малтене, међу звезде због његове радикалне реформе српскога језика, правописа и ћирилице. Они српски лингвисти који имају само највеће похвале за Вука, а то су сербокроатисти, највише га и данас фалсификују. Насупрот њима, има и оних […]