Прочитај ми чланак

КО КОМЕ ОТИМA ЈЕЗИК? Ударили на Вука, кажу да је покрао хрватски и црногорски!

0

- Српски књижевни језик први је нормиран "у региону", и то на бази српских говора: источнохерцеговачког и шумадијско-војвођанског - рекао је проф. др Милановић

vuk-stefanovic-karadzic-srbija-hrvatska-bosna-crna-gora-620x350

Неисцрпна тема која деценијама изазива разне полемике је, да ли Срби, Хрвати, Бошњаци и Црногорци причају једним језиком? A, пошто се “идентитетско – језичке” страсти не смирују, онда не може, а да се не наметне питање, ако у региону сваки народ прича другим језиком, како је могуће да се у комуникацији сви с лакоћом споразумевамо?

Проф. др Aлександар Милановић, са Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду, за Телеграф каже да ако пођемо од мишљења полазећи од мишљења највећих слависта, попут Добровског, Копитара, Шафарика, Миклошича, и Вук је, као и остали тадашњи српски филолози, сматрао да српском језику припадају сви штокавски говори.

– Српски књижевни језик први је нормиран “у региону”, и то на бази српских говора: источнохерцеговачког и шумадијско-војвођанског. Процес нормирања оваквог српског књижевног језика почео је 1818. Средином 19. века тај вуковски књижевни језик прихватају и Хрвати, почев од Бечког књижевног договора 1850. године. Током 60 – их година 19. века, за потребе Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу скован је термин “хрватски или српски језик” за вуковски модел књижевног језика, а то су с том функцијом подржали и српски филолози Даничић и Суботић – рекао је проф. др Милановић.

Како је додао, од краја 19. века све више се ширио термин “српскохрватски” тј. “хрватскосрпски” језик, мада су српски лингвисти и почетком 20. века писали о “српском” језику.

– Стварање Југославије то је променило у корист термина “српскохрватски”. Говорити о посебном бошњачком и црногорском књижевном језику потпуно је ненаучно, то су “политички језици” створени у политичким кабинетима и немају никакво оправдање нити у историји језика нити у савременој перспективи – рекао је проф. др Aлександар Милановић.

После оваквог објашњења, намеће се и питање ко онда коме у региону “краде” језик? Управо ово питање биће тема вечерашње дебате у оквиру регионалног пројекта под називом “Језици и национализам”, када ће лингвисти из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе покушати да одгонетну да ли, и ко коме краде језик. Да ли заправо сви говоримо истим језиком? У каквој су вези национализам и “језичка чистота”?

Инспирација за наслов дошла је из књиге немачког лингвисте Бернхарда Грешла, који је написао да су у сваком од ова четири народа (српски, црногорски, хрватски и босанско-херцеговачки) најгласнији филолози који оптужују оне друге за клептоманију језика.

– Видимо овде понављање сукоба различитих националних полагања права на темеље Вуковог концепта језика: код хрватских националних филолога приговор да је Вук за свој речник искористио старије хрватске речнике, код Бошњака теза да је Вук у ствари нормирао “босански”, код српских језичних националиста оптужба да су “Хрвати” српски стандардни језик “украли”, а сада још с црногорске стране окривљавање “Срба” да су узурпирали Вуков црногорски “матерински језик’”, па није ни чудо што при тако израженом узајамном сумњичењу за клептоманију између говорника штокавског неки инострани лингвисти губе увид – написао је у својој књизи овај немачки лингвиста.

Вечерас и сутра, од 18 часова, у Центру за културну деконтаминацију одржаће се београдска конференција регионалног пројекта “Језици и национализми. У оквиру првог конференцијског дана повлачиће се паралеле с другим језицима у свету, разговарати на тему полицентричног стандардног језика, али и о основном проблему перцепције језика на овдашњим просторима, а то је поистовећивање народа и језика.

Основна намера пројекта јесте да се кроз отворени дијалог лингвиста и других стручњака проблематизује питање постојања четири “политичка” језика на простору некадашњег хрватско – српског / српско – хрватског, као и све оне значајне и изазовне теме у којима се лингвистичка наука непринципијелно укршта с идентитетском политиком.

Прескриптивизам, занесеност језичким империјализмом, тезе о “педесетогодишњем језичком ропству” и читав дијапазон погрешних интерпретација и даље трају. То су разлози због којих су четири партнерске организације из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Србије, у сарадњи са радном групом пројекта, коју чине проф. др Сњежана Кордић, проф. др Ханка Вајзовић, проф. др Ранко Бугарски и Божена Јелушић, покренуле пројекат “Језици и национализми”.