Подешавања / Settings

Траже ослобађање „Гњиланске групе” и фактичку интернационализацију „проблема” југа Србије

Македонска телевизија Сител објавила мапу велике Македоније на којој су тој држави припојени делови Србије, Албаније, Грчке и Бугарске

Лидер Покрета за демократски прогрес Јонуз Муслиу оптужио је 19. марта припаднике Војске Србије да су “пре пет дана малтретирали чобане док су чували стоку” и најавио протест због тога.

Састанак у Бриселу је био и прошао. Да ли је сигурно да ће Србија добити датум тек остаје да се види.

На југу Србије,[1] у Прешеву,[2] неочекивано је за 9. март заказана IX седница Скупштине свих албанских одборника из скупштина општина Прешево, Бујановац, Медвеђа (74 човека).

Председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић рекао је да је југ Србије неодвојиви део наше државе и да нема места поређењу права Срба на северу Косова са правима Албанаца у Србији.

Албанци са југа Србије ће из Прешева упутити захтев Влади у Београду, да се по узору на север Косова, у Србији формира заједница албанских општина.

Данас ће бити одржана седница скупштине свих албанских одборника из скупштина општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, на југу Србије.

Вишњић је на конференцији за новинаре у Лесковцу казао да би се покрајина звала „Српски југ“, а чинили би је тридесетак градова и општина југоистока Србије. Он је тај предлог образложио вишедеценијским економским пропадањем те области.

Албанци траже од САД да такозвану Прешевску долину, југ централне Србије, одузму од Србије и на тај начин онемогуће Русију да гради канал Дунав – Морава – Вардар, пише скопска „Нова Македонија“.

Поред заосталости у привредном развоју, међу те проблеме сврстани су јако присуство војске и Жандармерије Србије које ствара „атмосферу страха“ и бројне тешкоће са којима се становништво суочава у комуникацији са родбином која живи на Косову.

Представници албанских партија које делују у Бујановцу планирају за петак,1. фебруар протест на коме ће захтевати уклањање споменика припадницима Жандармерије у селу Лучане и враћање споменика припадницима тзв.ОВПБМ у центру Прешева.

Премијер је рекао да не може да буде таква ситуација да југ Србије гине у рату, а да у миру „уживају неки други који су били против националних и државних интереса, док се тај рат водио“.

Председник општине Прешево Рагми Мустафа изјавио је данас да се шест лидера албанских партија с југа Србије договорило да се започне с процесом законске легализације споменика припадницима ОВПМБ како би остао на садашњем месту на тргу испред општине.

Лидери прешевских Албанаца у последње време активно су спремали сопствену платформу за преговоре и у седишту ЕУ већ су упознати са њиховим основним ставовима. Било је предвиђено је да се одговарајуће решење донесе на сусрету, који је одржан 7. јануара са учешћем лидера Албанаца “Прешевске долине”.

Представници ОВПМБ су 2001.године сели за преговарачки сто са представницима власти, уз посредовање међународне заједнице, да би решили оружани сукоб и тада нико није користио термин ‘терористи’, већ ‘албански екстемисти'“, рекао је Халими.

Случај спорног споменика терористима расформиране Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе (ОВПБМ) могао би већ наредних дана да буде решен разговорима амбасадора западних земаља, представника албанских партија са југа Србије и српских власти.

Стефановић је током обиласка разговарао са припадницима Жандармерије и њиховим старешинама у базама Чар, Брезница и Добросин, како би се упознао са условима у којима они живе и раде.

Високи функционер бивше СФРЈ Азем Власи изјавио је за Пресс да би подела Косова значила ново цепање Србије и губитак Прешева, Бујановца и Медвеђе – Дачићева идеја о подели Косова је неозбиљна. Неукусно је да човек који долази из странке која је због похлепе желела да мења границе и због које су сви грађани бивше […]

Суд за људска права у Стразбуру наложио је Србији да уреди начин исплате ратних дневница ратним резервистима, после тужбе групе нишких резервиста том суду.Адвокат Срђан Алексић је пред судом у Стразбуру заступао 8.500 резервиста, а укупна сума коју би Влада могла да исплати резервистима је око две милијарде динара. Група нишких резервиста покренула је поступак […]