Прочитај ми чланак
(Видовдан.орг, Србин.инфо)
Састанак у Бриселу је био и прошао. Да ли је сигурно да ће Србија добити датум тек остаје да се види.
Забринут изглед Српског политичког врха, и насмејано лице Кетрин Ештон, довољно говори да је она остварила свој циљ, или се томе нада, само се не зна шта је обећала. Оно што ће урадити српска страна, изразио је Томислав Николић, председник Републике Србије, рекавши, да ће се за десетак дана потписати документ, чиме ће се вероватно, косовска страница и агонија Србије, за тренутак, затворити. Одмах се после тога огласио председник владе Србије, који је рекао да ништа није договорено и да је Србија понудила све што је имала, те да ће бити веома тешко.
Одлазак у Брисел и ноћни састанак уз богату вечеру, како је пре састанка најављено, мора да је донео нешто што се већ недељама наговештава, а то је да ће морати да се донесу тешке одлуке. А како је у Србији датум најважнија споредна ствар, онда постаје јасно да у Бриселу није било лако, а да ли ће се делегација вратити са датумом, с обзиром да је то истицано, између осталог као сврха путовања, то остаје да грађани чују у наредним данима.
Ипак, чини се да није било лако, јер је Српска страна, изгледа остала на позицијама о извршним надлежностима Севера Косова. Приштина на то није пристала, а сада је остало да се види да ли ће за неколико дана, леди Ештон, која путује у Приштину, а затим долази и у Београд, успети да убеди албанску страну, да ипак у нечему попусти.
А шта нуди Приштина, у Србији се веома мало зна. Овде се зна шта се све од нас тражи и на шта је све Србија пристала. Дакле, решено је питање царина, царинских прелаза, новац од царина иде у касу косметских Шиптара, стриктно се спроводи Устав, закони, окупатораска власт има своје путне и друге исправе, Србија је предала матичне и катастарске књиге, аутомобили се возе са косметскикм таблицама и имају возачке дозволе, а Албанци су и боље информисани о току договора, јер се после сваке рунде разговора Скупштина Косова, од стране председника Владе Косова, Хашима Тачија, детаљно обавештава и упознаје са наредним корацима.
То је учињено и после Бриселких разговора, српског политичког врха, те је тако Тачи посланицима јасно рекао, да неће бити никакавог попуштања. Само у последњем извештају који је Тачи поднео Скупштини, девет пута је поменуо Устав и важеће законе Косова, од којих се неће одступити у преговорима са Србијом, да Косово не може од тога да одступи, што није случај са Србијом где се на „мала врата“ наговештава и промена Устава и доношење Уставног закона, и у вези са Косовом сви се о току разговора обавештавају из кратких изјава представника власти, које су често контрадикторне, или из нагађања у медијима, који преносе изјаве неименованих, али добро обавештених извора, или из онога што нам странци говоре.
На шта не пристајu шиптарски окупатори добро је познато, а то смо чули и из уста Рикера, заменика америчког државног секретара, али и од неколико амбасадора великих сила. Чули смо и више пута поновљен став Запада, да Америка и ЕУ не желе нову Српску Републику у држави коју су, наравно, они створили. Дакле, шта нуде косметски Албанци Србији. Нуди асоцијацију, удружење и ништа више. Све мора бизи под влашћуњихове окупаторске власти.
Према Косовском Уставу и закону о локалној самоуправи, све институције морају деловати у складу са Уставом и законима Републике Косово, без обзира које је у појединим срединама већинско становништво. Срби су већина у северном делу Косова, а реч је о општинама Лепосавић, Косовска Митровица, Звечан и Зубин Поток, око чега се већ више од једне деценије ломе копља, да треба ове општине да уђу у правни и политички систем Косова.
Да би се то догодило Србија мора да пристане на укидање својих институција на Северу, а после тога, на јесен морају да се одрже локални избори, којих до сада није било по законима окупаторских шиптарских власти, а властима у Приштини, које су свесне да ће овде победити Срби и формирати власт, то, како кажу, наводно не смета, али мора бити по Уставу Косова и по Закону о лаколаној самоуправи.
Напротив, Приштина ће, обећава, подржћати све легално изабране органе, као на пример у Грачаници, и помагати буџетским средствима и средствима за развој. Али оне морају да буду под ингеренцијом окупатоских институција, и морају да делују по Уставу и законима Републике. Дакле оне морају на тај начин бити расформиране од стране Србије и мора да престане финасирање из Београда.
Као општине са већинским српским становништвом које делују у оквиру окупаторских институција, узима се пример Грачанице, Партеша, Клокота, Новог Брда и Штрпца, с тим што у Штрпцу, где иначе живи више од десет хиљада Срба, сви не прихватају органе општине, већ постоје органи који делују у оквиру српских закона.
Преко српских институција у Штрпцу могу се подносити захтеви, који се даље шаљу у Београд или Чачак, на пример, када је реч о остваривању права на пензију, али се овде може остварити и право на здравствено осигурање, социјалну помоћ, дечји додатак и друга, што грађани и те како користе као погодност.
Општина је и Ново Брдо, са већинским становништвом Срба, која је у оквиру косовских закона и тамо остварује своја права, као локална самоуправа. Према закону о лакалној самоуправи гњилански крај ће поред општине Партеш и Клокот, како је планирано, добити и општину Жегра. У овим општинама, са већинским српским, или искључиво српским становништвом, даје се право на развој културе, образовања, избор судија, а општина може и да предлаже командира или заменика командира локалне полиције у овим срединама, али све мора бити у оквиру косовских прописа. Уколико се покаже да две струје у Гори могу да се сложе и створе већину од 75 одсто Бошњака и Муслимана, онда је сигурно и да ће Гора бити посебна општина.
Што се Северне Митровице тиче, уколико дође до избора, што за сада није извесно, због отпора који грађани пружају не само косовским, већ и властима у Београду, ова општина, која би се конституисала после локалних избора по законима Косова, управљала би садашњим Универзитетом, на којем се настава изводи на српском језику, а ова високошколска установа финасирала би се из Буџета Косова, а не из министарства култруре и образовања Косова, чиме би престало и финасирање из Буџета Србије.
Општине са већинским српским становништвом постављале би и руководиоце садашњих болница, чије директоре поставља Влада Србије. Уз то средства у износу од осам милиона евра која су долазила из Србије за деловање институција Србије на Космету, у истом обиму би се обезбедила у буџету Косова, а лични дохотци и све принадлежности, усагласиле би се и у општинама Лепосавић, Зубин Поток и Звечан, и институцијама, према законима Републике Косово.
У склопу образовања, планира се обнављање рада призренске, сада обновљене Богословије, која је потпуно спаљена, пошто су „мироивњаци“ НАТО снага ушле на Космет 1999. године. На Универзитету у Приштини планира се отварање катедре за мањињске језике, на којем је већ прихваћен предлог министарства културе и образовања Косова, да се изучава Хрватски као мањински језик, а изучаваће се и Српски, а настава би се слушала на оба ова језика.
Академија ће бити Косовска, поред Албанаца академика, предлагаће се у за звање Академика Срби, Хрвати, Бошњаци и други. Некадашња Универзитетска библиотека у Приштини, која је 1999. године унипштена, многе књиге спаљене, прераста, како је предвиђено у Приштини у Националну библиотеку. Све књиге од националног значаја, без обзира на ком су језику, остају у овој библиотеци, а све оне књиге за широку читалачку публику, биће распоређене у општинске библиотеке према језику на којем су књиге издате, а као Универзитетска остаје библиотека у Северној Митровици.
Према законима Косова извршиће се потпуна децентрализација образовања и културе, а сви културно историјски споменици, који нису уништени, уживаће потпуну заштиту државе и међународних институција. То обећавају из Приштине и Међународне заједнице.
У области медија на Косmetу постоји као државна Радио ТВ Косова, која је и до сада емитовала програм и на српоском језику, односно Бошњачком језику. За веома кратко време отвара се још један ТВ канал РТК 2, за коју се студио гради у Грачаници, а конкурс за пријем новинара који ће радити у овом студију већ је расписан и пријем се обавља, и она ће, када буде обављене све техничке припреме, емитовати програм само на Српском језику.
Окупаторска влада Косова за медије издваја пет одсто средстава из буџета, а реч је упораво о РТК 1 и РТК 2. Што се штампаних медија тиче она су на Косову и Метохији одавно приватизована. Једини Српски лист ,,Јединство„ излази у Северној Митровици, и финасира се и делом из Буџета Србије. Према законима Косова не постији никаква сметња да се покрене дневни, недељни или месечни лист или часопис, уколико за то постији жеља групе или неког појединца на Косову.
Како сада ствари стоје Приштина не одустаје ни по коју цену од онога што је предвиђено Уставом и законима Косова, сем што је вољна да дозволи удруживање српских општина у Асоцијацију а Србија, која је омогућила државност Косова, пристајући на све што је стигло из Брисела и Вашингтона, притисцима, обманама и неиспуњеним обећањима, ојачала је државност, како у Приштини кажу, свог суседа.
Али камен спотицања је што се Србије тиче расформирање српских институција на северу Косова. Српска страна изнела је свој став иза кога, како нас уверавају у Београду, стоји чврсто, и од тога неће одустати, али не одустаје се ни од европскоиг пута и датума, који некима изгледа веома близу.
Шта ће из свега проистећи остаје да се види у наредних двадесетак дана, или неколико месеци, а сасвим је сугурно да ће сви договори који су постигнути резултирати потписивањем неког договора, а да ли ће он бити међудржавни, да ли ће потпис ставити неко из ЕУЛЕКС-а, УН, у име Косова и Србија, наравно, то уопште није важно ни за ЕУ, ни за Америку ни за Косово, јер је Србија и до сада пристала на јачање институција унутар Косова и на Међународном плану, па је тако ,,Фуснота„ у време Бориса Тадића, заиста одлепршала, као пахуљица снега, како је то истог дана најавила главни преговарач Едита Тахири.
А ових дана Србију нису ни питали за учешће Косова у Савету Европе, али је теши што косовски делегати неће имати право гласа, већ само право да присуствују. За ЕУ и САД је најважније да се потпише неки од докумената на који ће се касније сви позивати.
Борис Тадић је недавно, рекао, како он не би пристао на услове које данас поставља Европска унија, а у вези са Косметом. Само је заборавио једну ,,ситницу„: ова власт потврдила је само оно што је његова екипа договорила. А да ли је могла да почне испочетка, то је велико питање, јер се одмах ушло са великим амбицијама за добијање датума. А да ли су претходни негде и на неком папиру оставили своје потписе, то није утврђено, сем што је речено, са њихове стране, да нису ништа потписали. И то је можда тачно, јер потписи иду на крају, а то ће се по свему судећи догодити већ у априлу.
А после тога Србију чекају нова искушења. Најпре југ Србије, где су Албанци формирали Скупштину Албанаца, такозване ,,Прешевске долине„ као одговор Београду на њихов захтев да се на Северу КиМ формира заједница српских општина и донели обавезујућии папир, којим траже иста права као и за север Косова. И како кажу, челници три општине на југу Србије ,,не траже ни више ни мање, од онога што тражи Београд„. То подржава и једини албански посланик у Скупштини Србије, од које прима добру плату. Овај захтев који су истакли није неважан, јер је сигурно да они то нису урадили, а да нису добили миг од својих пријатеља, углавном амбасадора, који им јавно или тајно преносе ставове својих влада и шта треба да раде у инат Србији.
Али, већа опасност од свега је то што су појединци из власти Србије спремни на разговоре о неким питањима, како то каже на пример Координатор за југ Србије др Станковић. Он све пребацује на разговоре не о политичким већ на терен економских питања. Наивно мисли да је Албанцима стало до улагања, иако нису гадљиви на српски динар, али знају да ће временом ти разговори прерасти у политичке разговоре, што је, свакако пример Косова и Метохије, некадашње српске покрајине, која је сада отета и додељена Албанцима.
На овом делу Србије, деценијама свакога дана сливало се 1,5 милиона долара. И тај новац није помогао да се избегну политичка питања, која су се отворила пре више од три деценије захтевом на демострацијама да Косово буде република, и паролом ,,Трепча ради Београд се гради„.
Станковић, а и већина задужених за,, Албанска питања„ у Србији, немају ама баш никаквог искуства, нити су и пре три деценије имали они који су се прихватали посла, не познајући ни Косово ни карактер албанског становништва.
Почну ли једном разговори као на Космету, они се неће зауставити, а увек када негде запне, ето нама Белих џипова ОЕБСА, који и данас повремено крстаре територијом Србије на југу, али и у Рашкој области, где Турска, као стратешки партнер и пријатељ Срба и Србије је задужена за ,,Санџак„, заједно са, ,пријатељима Санџака„, амбасадорима великих сила, које и данас одређују Србији шта могу а шта не могу у вези са Косметом.
Невоља је у томе што те персоне власт сматра великим пријатељима Србије, што се упада у исту замку, коју запад годинама понавља, као репризирани филм, а никако да се научи из недавне прошлости само погледом у очи ко је заиста Српски пријатељ. А када се то не зна после тога настају проблеми, у које сами упадамо, а које неће моћи да реши ни једна политичка структура у годинама које долазе, које ће бити изузетно тешке, већ ће се то чинити, по већ опробаном сценарију уз помоћ ,,наших великих пријатеља и партнера„.
Због тога је важно у овим тешким временима по Србију јасно се определити између Европске уније и свог опстанка.
