Подешавања / Settings

Народ који нема своју земљу не може се назвати народом. Народ чини земља, чедо моје мило.

Народ није јато птица ни стадо које се сели с југа на сјевер и са сјевера на југ, па слети на земљу да се назобље зрња или се заустави само да се напасе и напије воде.

У нашој најпознатијој средњевековној династији било је једанаест владара који су себи додали име Стефан. Само, то није било лично име, већ је по среди нешто сасвим друго

Србија је успела да се одупре налету Османлија и да не изгуби свој религијски, али и национални идентитет све до данас. Али ево шта би се догодило под неким другим сценаријом, односно да су догађаји и позиција тада моћних сила (и Србија је била међу њима) били мало другачији.

Из српских рудника у доба деспота Ђурђа Бранковића вађено је 30 тона злата.

Српски племић-монах Данило Други био је архијереј, ратник, државник и књижевник, моћан и поштован на дворовима Немањића у 13. и 14. веку.Носећи и мач и мантију, био је командант битке за Хиландар и десна рука краља Милутина, а о њему се тако мало зна.

Новопазарски археолози открили тајанствено средњовековно српско гробље. У српској некрополи покојници су сахрањивани од 12. до 18. века

Недавним одустајањем Немачке од германско-нордијске историјске школе, на основу које се пишу наши уџбеници историје дуже од једног века, отвара се простор разним манипулацијама и прекрајању историје.

Онако како је наш краљ Урош Први Храпави дочекао своју „фрушку“ невесту свака би жена у било ком времену, па и данашњем, пожелела. Пред вама је прича која ће, када буде екранизована, освојити свет.

Како се могло десити да Словени, чија је прадомовина наводно у Полесју, која захвата пространство тек половине једне Енглеске, током 6. и 7. века запоседну Балканско полуострво све до Пелопонеза, целу централну Европу и појаве се чак западно од Елбе?

Свет је седамдесетих био фасциниран тиме када му је приказана баштина немањићког Раса, Петрова црква, тврђава Стари Рас, манастири Сопоћани и Ђурђеви ступови.

Посебну важност у историји европске и свјетске културе привлачи њихова старина. Неколико најстаријих цркава на подручјима где су некада живјели или и данас живе Срби убраја наш народ у цивилизацијски најутемељеније нације света. Веома су значајни очувани српски манастири из доба Немањића, који на грандиозан начин осликавају историју Срба и српске државе.

Постојало је активно и пасивно оружје. Активно оружје, служи за напад и регулисање противника, а пасивно у које спадају штит, шлем, оклоп, радиодбране и сигурности витеза од нападача. Активно оружје су: мачеви, сабље, батине и штапови, палице, партизана, буздован, бојна секира, лук и стрела џилит.

Ово мишљење потврђују и резултати обављене анутрополошке, и у нашој науци први пут примењене ДНК анализе.

Сасвим сигурно српску средњовековну историју обележиле су две свима знате битке – Маричка битка 1371. и Косовска битка 1389. године. Сматрам да су ове битке превазишле по значају српску националну историју јер да су Турци заустављени на Марици или макар на Косову, можда би се турска најезда у Европи зауставила много пре Беча, са далеко безазленијим последицама по историјски развитак српског, али и многих других европских народа.

Испред срењевековног торња инквизиције у Каркасон остављена је крајње симболична порука Liberez Vojislav Sesel –ослободите Војислава Шешеља.

Становници Србије су још у средњем веку добијали исправе са својим именом (и презименом), које је потписивао тадашњи српски владар. Али то тек једна од безброј занимљивости и необичности на хиљаду страница „Илустрованог вековника Београда”.

После сензационалног открића археолози на Пештерској висоравни реконструишу свет старих словенских митова. Имена локалитета откривају њихову намену или име божанства коме су ту приношене жртве.

Oд француских револуционара, просветитеља и масона 18-тог и 19-тог века шири се кроз европски систем образовања све до наших дана једна огромна лаж о европском средњевековљу.

Историјска налазишта на ископинама манастира Светог Георгија у селу Мажићи код Прибоја говоре да су Срби још у 12. и 13. веку радили најсложеније операције на људској лобањи и то врло успешно.

У овом тексту указаћемо на потомке Немањића по линији која припада знаменитом брату краља Стефана Драгутина – Милутину.