Прочитај ми чланак
Археолози Завода за заштиту споменика културе, за девет година систематских археолошких истраживања средњовековног манастира Манасија, открили су много непознатог, а међу највреднијим открићима је гробница ктитора деспота Стефана Лазаревића.
Археолошка открића и друга истраживања Манасије, изложена су у Завичајном музеју у Јагодини, а изложба је отворена до септембра.
Вођа археолога и један од аутора изложбе Марин Брмболић истиче да је „место деспотове сахране престављало вековну дилему“. Од 16. века изнето је мноштво претпоставки. Недоумице о месту деспотове сахране често су продубљивале и грешке кој су се поткрадале у преписима, а и преносом народних предања.
„На основу резултата до којих се дошло археолошким ископавањима у манастирском храму и чињенице да су они у апсолутном сугласју са историјским подацима, те према нашим сазнањима о ктиторским гробницама у средњовековној Србији, можемо недвосмислено закључити да је у западном травеју цркве манастира, у гробној конструкцији уз јужни зид откривена гробница са земним остацима ктитор деспота Стефана Лазаревића“, истиче Брмболић.
Ово мишљење потврђују и резултати обављене анутрополошке, и у нашој науци први пут примењене ДНК анализе. Тиме без сваке сумње можемо констатовати да је разрешена вишевековна недоумица о месту деспотове сахране, тврди Брмболић.
ДНК анализу урадили су форензичари Института за судску медицину у Београду. ДНК анализе, спроведене прво поређењем гена са леве бутне кости кнеза Лазара, чије мошти почивају у цркви манастира „Раваница“ код Ћуприје, оца Стефановог, а затим поновљене са костима лобање и зуба из доње вилице, потврдиле су 99,30 одсто сродност моштију откривених у Манасији и кнеза Лазара.
Прва систематска артхеолошка истраживања Манасије почела су 2005. године, а гробица са моштима деспота Стефана откривена је у јесен 2006.године. Археолози тврде да је гробно место у југоисточном углу цркве „последњих деценија уносило велику забуну у настојању да се дефинише где је деспот сахрањен“.
Откривене су и истражене две зидане гробнице из 15 и 18.века. Према историјским изворима, реално је претпоставити да је у старијој сахрањен Колојан Русота, личност са значајним утицајем на двору деспота Стефана али и Ђурда Бранковића, истичу архелози Завода за заштиту споменика.
Енигма гроба деспота Стефана Лазаревица је „дефинитивно решена“, изјавила је раније Тањугу Гордана Симић, која је испред Завода више од 20 година била ангажована на обнови Манасије.
„Деспот Стефан ја сахрањен у цркви Света Тројица у Манасији и то је црква признала“, рекла је Симић. „Ми смо и очекивали да је деспот овде сахрањен. Истраживања су вршена у унутрашњости цркве и када се дошло до првобитног пода откривена је гробница деспота Стефана, управо на месту које је описао Константин философ“, рекла је Симић и оценила да су „непотребни немају основа евентуални јавни дуалитети о томе да ли су мошти деспота овде или у манастиру Копорин код Велике Плане, такође задужбини деспота Стефана“.
И када су нађене мошти у манастиру Копорин, црква је и тада рекла „нека се то сматра да је можда деспот Стефан Лазаревић, док се не буде показало друкчије“, додала је Симић.
Место у цркви Света Тројица манастира Манасије, где су откривени мошти деспота Стефана, је прекривено мермерном плочом, на којој је аранжиран букет цвећа, на зиду цркве постављена је плочица, израђена највероватније од неке легуре, на којој је ћирилицом и латиницом исписано, име деспота Стефана.
Уз цркву, за девет година, археолози су истражили и здање средњовековне трпезарије, већи део манастирског дворишта и започели радове на откривању скривеног пута.
(
