Подешавања / Settings

Вуканово јеванђеље данас се налази у Руској националној библиотеци у Санкт-Петербургу. До друге половине XИX века налазило се на Св. Гори, али га је руски архиепископ Порфирије Успенски, могуће кришом, однео у Русију. Реч је о, уз Мирослављево јеванђеље, најзначајнијем споменику српске писмености с краја XИИ века. Много мање познато од Мирослављевог јеванђеља Вуканово јеванђеље […]

Тако се и догодило да Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, иако малолетан, дође на власт и почне да влада остацима Србије, прво уз помоћ мајке – кнегиње Милице, а онда и самостално. У том тренутку Милица је урадила највише што је могала – признала је султана као врховног владара и настојала да сачува народ. Двор […]

Савино “Житије светог Симеона” једно је од наших најзначајнијих средњевековних књижевних остварења; због утицаја које је имало на касније писце могло би се назвати и најзначајнијим. Постоје две верзије, краћа коју је Сава писао током првих пет година XИИИ столећа и која се налази у оквиру Хиландарског типика, и опширнија коју је утемељитељ Српске цркве […]

На први потврђени запис о српској застави, односно стегу, из времена владавине Светородне лозе Немањић имамо да захвалимо Дубровачкој републици. Након што га је почетком 1240-их година властела сменила а устоличила његовог брата Уроша Храпавог, бивши краљ Владислав је у дубровачки трезор оставио на чување пет ковчега са драгоценостима међу којима је била и “црвено-плава […]

Хиландарски монах Сава Српски, пре пострижења принц Растко Немањић, био је међу савременицима славан као дипломата, преговарач, светски путник, просветитељ, законописац, творац националне цркве. Историчари указују да је Сава, иако по чину само монах, прекинуо грађански рат своје браће Стефана и Вукана, у који су умешали као савезнике Угарску и Бугарску, доводећи Србију на руб […]

Ове, 2017. године, навршиће се осам векова од када је Свети Стефан Првовенчани постао србски краљ. У време када је крунисан, Ватикан је био оно што су сада Вашингтон и Брисел, па се велики жупан Србије обратио папи за круну, коју је заиста и добио. У то време, Цариград је био покорен: њиме су владали […]

Земаљски кнез је у средњовековној српској држави био највиши представник локалне управе. Реч кнез је веома старог порекла – у свим словенским језицима означавала је старешину или поглавара. Код Срба у раном средњем веку, то је била владарска титула и као таква најдуже се одржала у Приморју. У Рашкој је од 11. века владарска титула […]

Католичка и Православна црква су одвојене већ готово хиљаду година, а за то време разлике су постале такве да је практично немогуће премостити их. Проблема има много, о њима нећемо данас писати јер то није тема овог текста. Тема текста су људи који су седели на трону Светог Петра, дакле, били папе римске, епископи Рима, […]

Невероватна је количина западњачког презира према Ромејском царству, које се у историографији из чисто практичних разлога назива Византијом (јер се некако морају разграничити различити периоди у прошлости; иако је Византија била наследница Римског царства и себе је тако звала, она није била Римско царство у класичном смислу). Не смемо отићи у генерализацију, и рећи да […]

У оквиру овогодишњих Рашких духовних свечаности нарочита посластица била је обилазак долине српских краљева уз посебног водича, писца Милисава Савића, родом из тих крајева и аутора истоимене књиге. ЖИЧA На списку од десетак дестинација међу првима је Жича, здање на обали Ибра, чију је градњу 1206. започео Стефан Немањић. – О градњи се углавном бринуо […]

Како је личност Ђурађа Кастриота Скендербега и поред шест векова од његовог постојања и деловања постала за историју актуелна, да би о овој личности у скорије време било написано неколико историографских студија са сасвим новим аспектима тумачења историјских догађаја у којима је био учесник?   –  Ђурађ Кастриот Скендербег је личност веома значајна за историју […]

У Србију су у то време долазили и страни најамници, на пример одред од 500 немачких коњаника под вођством витеза Палмана. Овај немачки племић дошао је у Србију 1331. године где је са својим ратницима верно служио цару Душану све до његове смрти 1355. године. Само годину дана након што је витез Палман ступио у […]

О, срећо(Средњовековна песма на латинском језику; музика: Карл Орф) О, срећо,као месецстално се мењашувек јачаши без сјаја;гнусан животсад надвладаши онда благосткао раскош бирашоскудицаа и моћрастопи их као лед. Пропаст-грднаи празна,кружи као точак,злонамеран сиблагостање је узалуднои стално слабипотамњенои затртоа и ти ме мучиш;сад кроз игрусвоју изолираност враћам назадк твојој подлости. Пропаст је против менеу здрављуи врлинионој […]

Из књиге Косте Димитријевића Разговори са Миланом Кашанином преносимо одломак о томе како је онемогућено снимање аутентичне телевизијске серије о српском средњем веку… После скромне прославе пола века Кашаниновог књижевног рада на трибини Сведочанства СКЦ 13. марта 1972. године, под уредништвом Предрага Драгића Кијука, с којом је био одушевљен, тај врхунски писац, „у сенци славе“ […]

Брзописни тип ћирилице који се формирао у дворској или државној канцеларији за владавине краља Милутинапостао је у току XIV века општим канцеларијским писмом за акта писана на нашем језику у дубровачкој, а доцније и у босанској државној канцеларији, за владавине Твртка I.

Иван Њекрасов у свом истраживању штампаном 1871. године од стране Императорског Новоросијског Универзитета, са пуно топлине и са изузетном посвећеношћу пише о Пахомију Србину.

Због учесталих насртаја на српске културно-историјске вриједности, у које спадају и златни љиљани династије Котроманић, непоходно би било разјаснити симболику и историју истих. Многи их Срби одбацују због догађаја из рата, због тога што су их у сукобу користили босански муслимани, а има и оних који нису упознати са симболиком љиљана. Док их босански, а поготово санџачки муслимани крајње нехералдички, често контрадикторно тумаче.

Спектакуларни налаз археолога у остацима средњовековног града Рудника. На металној плочици угравиран шлем украшен бивољим роговима и натпис: „Господин Лазар кнез све српске земље“.

Време у којем Срби играју значајнију улогу на историјској позорници најчешће се рачуна од година владавине Стефана Немање. Шта се дешавало пре овог периода? Ко су били српски владари и које су титуле носили? Постоје ли о њима писани подаци?

Ја бих пре пристао да умрем него да изневерим предања својих предака.