Podešavanja / Settings

Charta Oecumenica između ostalog sadrži, sve odluke kojima su se „pravoslavni predstavnici“ tokom vremena udaljili i odbacili učenja svetih Otaca i pravu veru i lukavo potpisali otpadništvo (apostasiju) u naše ime, u ime pravovernog naroda Crkve Pravoslavne!

Naređujem da episkop ili prezviter, koji je prihvatio krštenje ili žrtvu jeretika, bude svrgnut, jer kakvu zajednicu ima Hristos sa Velijarom, ili kakav deo ima vernik sa nevernikom.

Ideja koja bi trebala da bude zadržana jeste da jedna ograničena grupa protestanata socijalista, predvođena masonskim liderom, a koja je postavljena na temeljima ekumenističke ideologije i ideologije SSC-a – jedne vrste sekte rasprostranjene na globalnom nivou, sa religioznim „pravima“, statutom i predsednikom (od 2004. godine predvođena metodistom Samuelom Kobiom), koja na svaki način gleda da u svoje redove privuče što više katolika i pravoslavnih u borbi za uniformisanje i izjednačavanje hrišćanstva.

Svet je opasno mesto za život ne zbog ljudi koji čine zlo, nego zbog ljudi koji sede i dopuštaju da se ono dogodi.

Uopšte se ne zalažem protiv sporta. Ja sam za njega. Za masovni, za amaterski, za profesionalni. I ja navijam za svoje, i u boksu, i u fudbalu, i u hokeju. Vatreno želim da pobede moji, odnosno naši.

Od ovih strašnih grobova dopire hladnoća, tako ponekad kao da ledena ruka steže srce čoveku koji se odjednom našao na samoj ivici duboke provalije bez dna.

Stoj trpeljivo i moli se krepko, odbijajući navalu žitejskih briga i svakih pomisli. Jer, one te smućuju i uznemiruju kako bi rastrojile tvoje molitveno ustremljenje.

Srbi ne smeju zaboraviti da je Sveti car Nikolaj, bez ikakve koristi za sebe, a pritom rizikujući mir za svoj narod i državu, a samim tim rizikujući da izgubi krunu i život svoje porodice, ušao u rat, da bi zaštitio naš narod. Ušao je u rat za Srbiju, rat u kojem je izgubio i državu, i krunu, i porodicu, i svoj život…

,,Ekumenizam je velika tragedija, jer polazi od pretpostavke da niko nema pravu (celovitu) veru.

Ne može biti ujedinjena Sveta Pravoslavna Crkva sa crkvama koje venčavaju homoseksualce, koje se bave spiritizmom, koje ne priznaju Presvetu Bogorodicu i sve Svete, koji se ne osvrću na Sveto Predanje.

Pitao sam jednom nekog čoveka: „Šta si ti, borac za Hrista ili borac za kušača? Znaš li da postoje borci za kušača?“ Hrišćanin ne treba da bude fanatik nego da voli sve ljude. Onaj ko se bez rasuđivanja razbacuje rečima, pa makar bile i ispravne, čini zlo.

Strasti vode čoveka u greh. Stomakougadjanje, prejedanje, halapljivost, proždrljivost, je strast koja se mora pobediti kroz duhovnu borbu. Hedonizam, gurmanluk, uživanje u hrani …

Što se čovek više dreši od briga sam svojom snagom, sve se više zapliće u brige.

Beseda koju je Apxepiskop Tofan Poltavski, Novi Zatvornik, izgovorio vernom narodu u Bugarskoj tridesetih godina 20. veka, nakon razornog zemljotresa.

Stvara se iluzija poslova, jer je čovek prizvan na dela i ne može biti miran bez dela. Ali telesna dela ne uspokojavaju čoveka, jer ne vlada čovek njima, već oni njime.

“Ja sam sam, i nemam nikoga” – ova žalba se može čuti ne samo od starijeg čoveka, koji je sahranio sve rodjake i prijatelje, već i od mladih ljudi čak potpuno uspešnih. O tome, odakle nastaje osećanje usamljenosti, kako ga prevazići i da li u njemu ima nešto pozitivno, – odgovara protojerej Arkadije Šatov, starešina crkve Svetog carevića Dimitrija i predsednik eparhijske komisije za pitanja crkvene socijalne delatnosti.

Treba krenuti danas i sad, i učiti i raditi. A to „sutra“ ostaviti za sve loše:
„Sutra ću otići u kladionicu“, „Sutra ću prevariti i opljačkati, sutra ću imati zle misli“.

Otac i majka su zanijemili i to je izgledalo kao da traje cijelu vječnost. A onda su počeli da plaču.

Mnogi se pitaju šta znači biti hrišćanin, šta je hrišćanstvo i kojim putem čovek da ide da se spase duša njegova.

Često smo u prilici da čujemo: „Crkva je dužna…“Dužna je za najrazličitije stvari koje često direktno isključuju jedna drugu.