Podešavanja / Settings

Blaženopočivša Mati Isidora iz manastira Sisojevac besedila je maja 2001. godine besedi sa manjom grupom poklonika o poslednjim vremenima. Njena priča aktuelna je i deceniju kasnije, možda još više nego ikada…

Vidimo da su se ljudi i narodi veoma udaljili od Boga. Ali ne samo od Boga već i međusobno, jer to jedno sa drugim ide. Vidimo da svespasavajuće Ime Božje i Samoga Boga mnogi više psuju negoli što Ga slave i prizivaju u pomoć.

Sve ovo, zajedno sa mogućim zloupotrebama, bilo je dovoljno, kao što smo rekli, da se naša Crkva priključi akciji protiv uvođenja elektronskih čipova u lične karte, čega je posledica mogućnost dobijanja ličnih karti bez njega.

…Rekoše mi neki da se sablažnjavaju jer u Crkvi vide mnogo naopakih stvari, a ja sam im rekao: ‘Ako upitaš muvu: ‘Ima li ovde u okolini cveća?’, ona će reći: ‘Ne znam: ali tamo dole ima mnogo konzervi, đubreta, prljavštine’, pa će ti nabrojati sva đubrišta koja je obišla. A ako upitaš pčelu: ‘Jesi li videla neku prljavštinu u okolini?’, reći će ti: ‘Prljavštinu? Ne, nisam je videla nigde; ovde je sve puno mirisnog cveća’ i ispričaće ti kog sve cveća ima po baštama i poljima i tako dalje. Vidiš, muva zna samo gde postoji đubre, dok pčela zna da tamo cveta ljiljan, a malo dalje zumbul…

One su bile lepe, zbog čega su oni, opčinjeni njihovom raskalašnom lepotom, počeli da ih uzimaju za žene, koju god su hteli, dok se nisu naučili njihovim delima i dok se nije umnožilo zlo na zemlji. Tada je nastupio Potop i sve ih uništio.

Nije li zastareo Zavet koji se nekad nazivao Novim? Sa Starim Zavetom ljudi su živeli manje od petnaest vekova, a sa novim žive već dvadeset. Nije li na pragu trećeg milenijuma došlo vreme da se čovečanstvu donese novo Jevanđelje, nova religija?

Pazite, braćo – govori Apostol – da vas ko ne obmane filosofijom i praznom prijevarom, po predanju ljudskom, po nauci svijeta, a ne po Hristu. (Kol. 2, 8). Ovde veliki Apostol iskazuje ne samo želju već i opomenu da se tvrdo i nepokolebivo držimo Pravoslavne vere i ne padamo ni u kakve jeresi.

„Kako je moguće da će buduća mučenja biti večna?! To je nemoguće, jer se protivi blagosti Božijoj“. – Pre svega zapitajte svoju detinju veru, – zna li ona da je Bog upravo tako odredio?

Mislim, zaista, ako moralno učenje Crkve ne smatramo formativnim za naš život u Hristu, onda čemu da se nazivamo pravoslavnim hrišćanima? Ovde ne govorim o pravima, već o savesti*.

Među vukovima opstati ovci je teško, ali nije nemoguće, jer nam Gospod kaže na koji način mi možemo i među vukovima opstati kao ovce Njegove. A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.

Meni se čini da se radi o tome da je muškarac, ako se može tako reći, biće više društveno nego žena. Vekovima, pa čak i tisućljećima svet žene se ograničavao porodičnim krugom.

Uvreženo je mišljenje da je lakše vaspitavati devojčice nego dečake. Kažu, dečaci su nemirni, devojčice su mnogo mirnije. Pa i majkama je lakše da ih razumeju – ipak je to ženska psihologija… Ali, pri pogledu izbliza, kako to često biva, pokazuje se da takvo mišljenje ne odgovara stvarnosti.

Iz malog rečnika pravoslavne asketike izdvajamo i objašnjavamo nekoliko hrišćanskih pojmova – Avva, Amma i Andjeo.

Ovaj istiniti događaj od pre nekoliko godina ispričao mi je moj dobri prijatelj, o.Dimitrije, parohijski sveštenik Grčke pravoslavne crkve Sv. Vasilija, koja se nalazi u ulici Sahturi, u Atini. Prenosim vam sve onako kako je meni bilo ispričano.

Kada čovek želi da poradi na izgrađivanju sebe, on neminovno čini jednu grešku, koju su u prošlosti, propovedajući moralizam, činili čak i hrišćani u teološkim krugovima i nedeljnim školama.

A u naše vreme, ko greši, ne oseća krivicu. Poštovanja i uvaženja prema drugima takođe nema kod njih. Sve su izjednačili sa zemljom. Ako čovek ne živi na svetovni način, onda grešnici od njega prave predmet podsmeha.

Narod koji nema svoju zemlju ne može se nazvati narodom. Narod čini zemlja, čedo moje milo.

Narod nije jato ptica ni stado koje se seli s juga na sjever i sa sjevera na jug, pa sleti na zemlju da se nazoblje zrnja ili se zaustavi samo da se napase i napije vode.

“Ko postove ne drži – taj nije hrišćanin!“ Ma kako on da zove sebe, ma za koga da se smatra, on nije hrišćanin. To je potpuno prirodno, tako strogo rasuđivanje velikog podvižnika jer, u kojoj će školi držati učenika koji ignoriše školska pravila? U kojoj ustanovi će držati službenika koji ni jedno pravilo ne ispunjava? Tako isto i Crkva ima svoje zakone, svoja pravila.

Arhiepiskop saratovski i volgogradski Pimen piše o razlozima zašto Bog ne ispunjava svaku molitvu kojom Mu se mi obraćamo

Vidiš, saosećao je sa njom. Želeo je da „se spase ova duša“ Nije imao niti muškog egoizma, niti zlopamtila, niti prezira. Boleo ga je njezin pad. Čeznuo je za njenim spasenjem. Onda je Bog otvorio nebesa i okupao ga u Svojoj Svetlosti.