Podešavanja / Settings

Pitali blaženog Petra: Šta je strah Božji? On odgovori: Ko se nada ma u koga drugog osim u Boga, taj nema straha Božjeg.

Biti Hrišćanin znači biti čovek kojeg Bog ne mora da se stidi.

Plač je spasonosan, dragi moji. Bio sam mnogo puta na Svetoj Gori. Kaluđeri, dosta njih, su mi govorili kad smo se malo zbližili:

Na zemlji se stalno vodi borba između dobra i zla. Ona je neprekidna fizička i umna borba protiv mislenih sila palih duhova. Veru sačuvaj, Gospod će pomoći!

Duša je nosilac prirodnih osobina čoveka, iz nje proističe svaka duševna aktivnost. Zahvaljujući slobodnoj volji koju poseduje, njeno je delanje usmereno ka dobru ili zlu, polazeći od toga kakav duh (Božiji ili satanski) obitava u njoj.

Duhovni svet i duhovno vidjenje srcem u kome se vide pali duhovi i demoni. Kako demoni utiču na nas, naše mišljenje i dela. Šta je cilj demona.

„Evo molitve, koja do nas dopire!“ – rekao je Anđeo.

Eto zato, naše licemerne, čisto formalne molitve do Boga ne dolaze i plod ne donose.

Post je božanskog porekla; Božja ustanova i naredba. Post je rajska ustanova i zapovest Božja ( 1. Mojs. 2. gl. 9. i 15–17. st). Hrišćanski post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista. Gospod je i sam postio četrdeset dana, pre nego što je počeo da propoveda svoju nauku i postu poučavao svoje brojne sledbenike (Mt.6. 16-18); Postio je pre njega i Prorok Mojsej i drugi Proroci.

Za biblijske proroke sasvim je nezamislivo to što se priča o Muhamedu: noću mu se javio neko strašan i odmah počeo da ga muči prisiljavajući ga da čita, pritom je Muhamed, po tvrđenju muslimana, bio nepismen.

„Evo mi, muslimani, poštujemo Isusa Hrista kao proroka, a vi ne priznajete Muhameda za proroka! Zašto takva nepravda?“

Zdrav duh jeste Božiji duh. On je kao zdrav vazduh, od koga ginu svi mikrobi. Od zdrava duha postaje zdrava duša, od zdrave duše zdravo i telo. Zadobiti zdrav duh, duh Božiji, znači zadobiti najveću pobedu.

Jedno posebno zabrinjavajuće narodno sujeverje je vezano za Svete Tajne Crkve i crkvene obrede kojima vernici daju iskrivljeno značenje, u kojima traže neki znak, potvrdu, tumačenje. Sve su to i grešna razmišljanja i grešna dela lišena razuma.

Jeromonah Roman (Matjušin), jedinstvena je i veoma zanimljiva ličnost savremenog pravoslavnog sveta. Roman, do monašenja Aleksandar, rođen je 1954. godine u unutrašnjosti Rusije. Njegov otac je bio poljoprivrednik, a majka učiteljica je u poznim godinama primila monaški postrig, dobivši ime Zosima.

Jeromonah Roman (Matjušin), jedinstvena je i veoma zanimljiva ličnost savremenog pravoslavnog sveta. Roman, do monašenja Aleksandar, rođen je 1954. godine u unutrašnjosti Rusije. Njegov otac je bio poljoprivrednik, a majka učiteljica je u poznim godinama primila monaški postrig, dobivši ime Zosima.

Plodovi pogrešne molitve i uopšte duhovnog života jesu prelest i gordost, a prepoznajemo ih po osuđivanju i stalnom primećivanju slabosti onih oko nas, ruganju i zluradosti, cinizmu i zlobi.

Pitanje je za nas od životne važnosti: hoćemo li i dalje sa Vavilonom ili sa Hristom? Hoćemo li sa kulturom ili sa Bogom i dušom?

Otišao vladika Danilo Krstić, (kao svršeni teolog) kod vladike Jovana Šangajskog da traži blagoslov da se zamonaši.

Od polovine 19 veka svetom je zavladala moda istočnjačkih kultova i misterija iz Indije i Istoka. Ti kvazi duhovni pokreti su stvorili jednu veliku obmanu kod ljudi a to je da postoji samo odnos čovek – Bog i da je to dovoljno.

Isceljeno je deset gubavih, a vratio se samo jedan da zablagodari Gospodu (Lk.17,21‐19). Nije li takva proporcija zahvalnosti i među svim ljudima koji su primili dobro od Gospoda?

I vidi, koliko dobrote ima u Boga! On je dao ovu blagodat svešteniku-duhovniku, i ako ti on oprosti, oprošteno ti je, a ako ti ne oprosti, ostaješ bez oproštaja. Što on vezuje na zemlji, to je vezano i na nebu, a što on razrešava na zemlji, to je razrešeno i na nebu.