Podešavanja / Settings

„Upoznaj samog sebe“, stajalo je napisano u Delfijskom proročištu, više vekova pre Hrista, kako bi neprestano upozoravalo svakog čoveka koji je ulazio u svetilište i koji je želeo da nešto sazna o sebi i svojoj budućnosti.

Negde je napisano da taština ako je čovek dodirne prstom viče: kožu mi deru. Iako nije uvek tako, već se dešava, ne pomalo, samo u različitim oblicima. Naše samoljublje je koren sveg zla. Upravo ono je početak svih strasti, ono je uzrok svih naših nevolja i patnji, ponekad u datom trenutku, a ponekad kao posledica nekadašnjih grešaka…

I zapamtio sam jednu njenu molitvu: „Gospode, spasi i pticu u gori i ribu u vodi, i moju decu ne zaboravi!“ A to je ona naučila od njene Majke, Baba-Náne (zvala se Darinka), koja je isto bila vrlo molitvena. Majka, prava Majka, ne može da ne oseća svetinju života.

Za Pravoslavnu crkvu i pravoslavne vernike ekumenizam je greh i odvajanje od pravoslavnog puta i predanja iako je Pravoslavna crkva uzela učešća u radu Svetskog saveta crkava, ali se to sve odnosi na politički i društveni aspekt tolerancije, nikako ne na verski domen i mešanje dogmi. Ekumenizam je suštinski pokret mešanje Istine i jeresi i ništa dobro ne donosi pravoslavnoj Crkvi.

Uzmu se. Misli idealna. Vole se, kroz neko vreme izgustira se, to prođe i nema ništa. Najbolje je kad se roditelji ranije dogovore, kad nije velika razlika u godinama, i ako se nikad nisu videli.

Ovo je istinita priča o devojčici i njenoj velikoj ljubavi prema mlađem bratu, koji je teško oboleo. Mogla je da ga spase samo komplikovana i skupa operacija. Roditelji su založili svu imovinu i podigli kredit, ali to nije bilo dovoljno. Jedno veče otac je rekao uplakanoj majci: „Ne može ovako dalje, draga. Mislim da smo došli do kraja, njega može spasiti samo čudo Božje.“

Priča o razbojnicima na krstu je jedna od najupečatljivijih u Jevanđelju. Mada svaka priča uvek aktuelno odslikava i savremene događaje, što u metafori kojom se dolazi do istančanijeg smisla o oboženju, što u nekim drugim analogijama (ako, recimo, uporedimo Hristovo praštanje preljubnici pre više od 2000. godina sa ekstremističkim ubijanjem preljubnica u savremenom veku kod nekih naroda, čime zapravo uviđamo pretežnost Hristovih dela do čijih, makar moralnih ako već ne može ontoloških, poruka se ne dolazi progresivno ni u današnja vremena).

Radi boljeg razumevanja pravilnog odnosa pravoslavnog hrišćanina u situaciji kada mu vređaju ono što mu je najdragocenije – Gospoda, Prečistu, Crkvu i veru, predlažem da pročitate jednu glavu iz sjajne knjige „Nesveti sveti“ arhimandrita Tihona Ševkunova, namesnika Sretenjskog manastira u Moskvi, urednika sajta pravoslavie.ru