Fotografija gde ministri Vlade Srbije, uz predsednicu parlamenta Anu Brnabić i još ponekog funkcionera Srpske napredne stranke sede ogrnuti srpskim zastavama, čekajući “istorijsko” obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, izgleda apsolutno nadrealno i donosi pitanje zašto bi bilo ko pristao na to. Međutim, kad se uzme u obzir to je da više od polovine ministara u Nemanjinoj 11 upleteno u najmanje jednu protivzakonitu aferu, jasno je da će pristati na sve.

Само летимичним погледом на имена министра који чине састав кабинета премијера Милоша Вучевића јављају се слике Савамале, станова у Бугарској и оних добијених од тетке, лажних диплома, веза са људима из криминалног миљеа и разних “коферчић“, а све у свему пљачкање буџета.

Милош Вучевић – сумње на корупцију, веза са Боскетом и Снајпером

Против новог премијера Србије водио се прекршајни поступак док је био градоначелник Новог Сада, а који је покренула Државна ревизорска институција, због тога што је из градског буџета узето и потрошено 126 милиона динара више него што је предвиђено. Вучевић је за то новчано кажњен.

Веома озбиљне оптужбе против Вучевића изнете се у анонимној кривичној пријави која је достављена Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег тужилаштва у Новом Саду, у којој се тврди да је бивши градоначелник Новог Сада помогао свом блиском сараднику, саветнику Слободану Милићу, званом Боцара, да прибави милионе евра. У пријави се наводи да су планска документа мењана и у овом случају, са циљем да се вредност земљишта које је претходно Милић куповао – вишеструко увећа. Град је потом по знатно вишој цени откупио од Милића део тог земљишта, а на другом, „пренамењеном“ поседу Вучевићев саветник градио је објекте у вредности од чак 40 милиона евра. Потпредседник Народног покрета Србије Борислав Новаковић на друштвеним мрежама је својевремено објавио фотографије на којима су Вучевић и извесни Марко Босанац, звани Боске који је недавно предводио чланове на снс митингу у Новом Саду да поздраве Вучића у навијачком стилу. Новаковић тврди да је Босанац “вишеструки извршилац кривичних дела”. Вучевић се доводи у везу и са новосадским криминалцем Слободаном Милутиновићем Снајпером (слика доле са Вучевићем), који је прошле године побегао из кућног притвора и недавно га је ухапсила шпанска полиција у Мадриду.

Синиша Мали, велепоседник из Бугарске са лажном дипломом

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали иза себе има бројне афере – од рушења у Херцеговачкој и 24 стана у Бугарској, па до плагирања докторске дисертације. Пре министарске позиције, Синиша Мали је био градоначелник Београда и то у периоду од 2014-2018. године. Управо у тренутку када је био на челу града десило се рушење у Савамали у Херцеговачкој улици, у којем су учествовали људи са фантомкама и багерима. Председник Србије Александар Вучић је рекао да су за то одговорни људи из врха градске власти и назвао их “комплетним идиотима”.

КРИК је још 2015. године објавио да је Синиша Мали био власник 24 стана у Бугарској, те да их је купио као власник две офшор компаније са Британских Девичанских Острва.

Недавно је Мали био у фокусу јавности и због телефонског снимка на којем се чује како “завршава” 100.000 евра за ФК „Црвена звезда“. Реч је о аудио-снимку из 2019. године, у којем министар финансија од тадашњег директора Грађевинске дирекције Србије Небојше Шурлана тражи да обезбеди 100.000 евра за Звездана Терзића, Звезду и навијаче. Наводно за радове на реконструкцији стадиона који су те године извођени.

Ивица Дачић, Миша Банана и “коферче”

Уз име потпредседника Владе и министра унутрашњих послова Ивице Дачића већ годинама се везује реч “коферче”. Ова афера дефинитивно је обележила његову каријеру. Наиме, 11. јануара 2006. полиција је упала у стан тадашњег вицегувернера Народне банке Србије Дејана Симића, ухапсила њега и Владимира Заграђанина, високог функционера СПС, под оптужбом да се у торби нађеној поред њих налази мито у износу од 100.000 евра. Јавност је затим сазнала да је Дачић стан напустио само 15 минута раније. Он је, како је то касније објаснио, са својим кумом Заграђанином “свратио на чашу вина” код вицегувернера Симића, а изашао је из стана јер га је на хитан састанак позвао тадашњи генерални секретар Владе Дејан Михајлов.

Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) објавила је у септембру 2015. и снимак Дачића и Родољуба Радуловића, званог Миша Банана, једним од шефова нарко-картела, како се наводило.

“31. јануара 2009. године, агенти су успели да сниме састанак Радуловића и премијера Дачића у рибљем ресторану ‘Гушти мора’, око 13:30 часова. Део ресторана у ком су седели био је затворен за посетиоце. Видео приказује како ручају у пријатељској атмосфери – наздрављају, причају, пуше томпусе. Дачић је напустио ресторан око 14 сати држећи кесу у руци, док је Радуловић остао унутра“, наводи КРИК 7. септембра 2015. године.

Александар ЈУЛ-ин: “Само тетки да однесем лек”

На аферу “стан” у чијем је центру новоизабрани потпредседник Владе Александар Вулин, не треба посебно подсећати. Говорећи о пореклу новца за његову куповину Вулин је тврдио да га је добио од супругине тетке, па га уносио мало по мало у Србију. Реч је о износу од 205.000 евра, а Вулину се овај “прекршај” никад није озбиљно замерио. Можда зато што је председник Србије Александар Вучић у више наврата рекао да је Вулин његов добар пријатељ.

Зато му се можда није замерило ни то што као директор БИА није разоткрио планове за оружани сукоб у Бањској, који је група око бившег потпредседника Српске листе Милана Радоичића извесно време припремала, а када је страдало четворо људи.

Горан Весић, превртање коцки, Стефан Немања и нелегална градња

Горан Весић сада је министар грађевинарства и инфраструктуре. Међутим, одавно се за њега везује огромно богатство које је стекао на буџету и разним функцијама, док је био на функцији заменика градоначелника Београда имали смо много спорних пројеката, с којима се у везу доводило његово име. Поред рушења у Савамали и неколико пута превртаних коцки на Тргу републике, за време мандата Горана Весића Београд је добио певајућу фонтану на Славији у вредности од 1,8 милиона евра, што је за читавих 300.000 евра скупље од тада званично најскупље и највеће мултимедијалне фонтане у Европи. Добили смо и споменик Стефану Немањи, а детаљи овог уговора, а самим тим и цена, су и даље под ознаком тајности.

O његовим „комбинацијама“ на штету буџета причали су годинама одборници Двери у Београду, а потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић је на конференцији за медије оптужила је Горана Весића и браћу Немању и Новака Стајића за цветање нелегалне градње по Београду.

„Не постоји насеље у Београду, кварт или општина, од Јовичићеве Палилуле преко Папићеве Звездаре до Ледина, Медаковића, Врачара, где голим оком нису видљиви нелегално изграђени објекти. Просто је невероватно да где год су Горан Весић и градска власт ставили руку, буквално чега год су се дотакли, то су развалили. Најпознатији у ланцу јесу Весићеви партнери и сарадници братија Стајић – Немања и Новак. Немања је први човек у граду у Секретаријату за озакоњење нелегалних објеката, Новак је приватни стечајни управник”, рекла је тада Тепић.

 

Нарочито је близак са естрадом, па не чуди што поједини добијају милионске уговоре са Телекомом и осталим државним предузећима.

Братислав Гашић, хеликоптер, Јотка и намештање послова породици

Бивши министар одбране, па директор БИА и први човек полиције, окренуо је пун круг и вратио се у Министарство одбране. Братислав Гашић је човек који се доводио у везу с неколико афера.

Његова оставка са места министра одбране својевремено је тражена због трагичног случаја пада хеликоптера у коме је живот изгубило седморо људи. Хеликоптер је био ангажован у акцији спасавања бебе из возила које због одрона на путу код Новог Пазара није могло да се пробије до болнице. Полетео је по личном наређењу Гашића, а пао недалеко од сурчинског аеродрома.

Уместо већ тада, Гашић је смењен тек годину дана касније, и то због дегутантног коментара који је упутио новинарки Златији Лабовић, да “воли новинарке које лако клекну”.

Како је објавио КРИК, Гашић је био “на казану”, односно на платном списку познатог крушевачког криминалца Зорана Јотића Јотке. То је, како су писали, рекао члан ове криминалне групе у разговору који је прислушкивала полиција.

Агенција за борбу против корупције саопштила је својевремено и да је Гашић „несумњиво био у ситуацији сукоба интереса“, пошто је као први човек Крушевца закључио четири уговора са предузећима која су у власништву и сувласништву његове супруге и сина.

Александар Мартиновић, лажни доктор са неколико плата из буџета

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић је на списку плагијатора. Он је у периоду од 2005. до 2009. године шест пута објавио један исти научни рад, само под другачијим насловом и тако стекао право да докторира. Комисија Правног факултета у Новом Саду, међутим, практично је опростила ову крађу Мартиновићу, јер је то урадио годину дана након што је усвојен Кодекс о академској честитости. Иначе, због њега је својевремено девет професорки Више медицинске школе у Ћуприји остало без посла, да би он добио ко зна коју плату по реду.

Марко Ђурић и лице с потернице

Министар спољних послова Марко Ђурић у јеку прича о томе да се враћа у Београд из Вашингтона, јер га чека место у новој Влади Србије, усликан је у ресторану са Миланом Радоичићем који је на Интерполовој потерници и под санкцијама америчке владе.

Златибор Лончар – Земунски клан и “доктор смрт”

На суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића заштићени сведок Дејан Миленковић Багзи оптужио је ново-старог министра здравља Златибора Лончара за сарадњу са вођама Земунског клана, Душаном Спасојевићем и Милорадом Улемеком Легијом. У јавности је, иначе, објављена и фотографија Златибора Лончара и Душана Спасојевића.

“На суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића, заштићени сведок Дејан Миленковић Багзи оптужио је и двојицу лекара из Ургентног центра за сарадњу са вођом ‘земунаца’ Душаном Спасојевићем и Милорадом Улемеком Легијом. Према његовој изјави, доктор Мирослав Рисовић донео је отров Спасојевићу који је Љиљана Буха сипала у сок свом супругу Љубиши Бухи Чумету, док је др Златибор Лончар убризгавањем ињекције убио Веска Божовића, који је умро у Ургентном центру у септембру 2002. након ватреног обрачуна у насељу Жарково. Др. Рисовићу се од 2003. године губи сваки траг, док др Лончар и данас ради у Ургентном центру. Багзи је ову двојицу лекара одредио као Легијине ‘докторе смрти’ који су адекватно збрињавали пријатеље земунског клана, али и помагали да противници брже оду на други свет”, писао је Блиц, 30. новембра 2006. године. 

Лончар је одбацио ове наводе.

“Прича је тотално неозбиљна. Божовића нити сам видео, нити сам оперисао, ињекције не дајем ја – рекао је Лончар у изјави за РТС. (Блиц, 30. 11. 2006. године)

Дејан Ристић, министар информисања плагијатор

Новопостављени министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић, у време док је био ​​„само” историчар у књизи „Заблуде српске историје” преписао је поједине делове текста које неколико месеци раније писала Данка Михајловић за Fake news Трагач, без навођења аутора и извора и тако их представио као своје. Након тога је само аванзовао на буџету, постао директор Музеја жртава геноцида, истакнути снс-члан  и сада министар. 

Новица Тончев и “пиши на предузеће”

Поред Синише Малог, социјалиста Новица Тончев је још један министар из актуелне Владе Србије чије се име нашло у документима из међународног пројекта „Пандорини папири“.

Како је објавио истраживачки портал КРИК, Тончев је 2010. године тајно основао офшор фирму на Британским Девичанским Острвима, коју није пријавио Агенцији за спречавање корупције, што је по закону био у обавези. Тончев је био више пута био у сукобу интереса, а његова фирма „Тончев градња“ добила је многобројне послове од државе.

Тако је Нова недавно писала да су фирме у власништву Новице Тончева у протеклом периоду добијале послове од његових колега из Владе. Наиме, министарства привреде и државне управе и локалне самоуправе доделила су његовом предузећу, у конзорцијуму са још неким фирмама, уговоре који су вредни и више од милион евра. И не само то. Фирме Тончева добијале су послове и од више општина по Србији, међу којима је и његова – Сурдулица, као и од појединих државних предузећа и Управе царина.

Ђорђе Милићевић и његови кривично гоњени “другари”

Функционер СПС Ђорђе Милићевић је поново министра без портфеља у Влади Србије, а као потпредседник српског парламента имао је својевремено највише пословних веза са људима који су кривично гоњени, писао је КРИК. Међу његовим пословним партнерима су били боксерски судија Александар Вучићевић који је учествовао у насиљу у ноћном клубу, бивши начелник градске управе Ваљево Александар Вујић Суботић који је ухапшен 2017. под сумњом да је примио мито за лажирање јавне набавке, као и Сретен Јовић који је осуђен јер је аутомобилом ударио трактористу. Како је писао КРИК, његов пословни партнер је био и Михаило Тодоровић коме се судило под оптужбама за малверзације са робним резервама пшенице – али је ослобођен пројекта „Пандорини папири“.

Са локалним страначким колегама био је сувласник компаније „Ваљевски бизнис центар“. Власништво у овој компанији преузели су од локалног одбора СПС-а, а фирма је поседовала објекте у центру Ваљева. Удео у овој компанији није пријавио Агенцији за борбу против корупције.

Ненад Поповић, министар из Рајских папира

Када су процурили подаци у оквиру пројекта „Рајски папири“, откривено је да тадашњи министар без портфеља Ненад Поповић, који се сад вратио у Владу, поседује послове и имовину вредну више од 100 милиона америчких долара. Адвокатска канцеларија „Апплебy“ из које су процурили папири прогласила га је за клијента високог ризика и открила контроверзне послове у којима су учествовале његове руске компаније, као и везе које је имао с озлоглашеним финансијером Марком Ричом, писао је КРИК.

Реномирана рачуноводствена фирма „PriceWaterhouseCoopers“ (PwC) проценила је да је тржишна вредност његових послова већа од 100 милиона долара, откривају „Рајски папири“. Тада објављена документа показују да се у Поповићевој мрежи офшор компанија налазе оне регистроване на Кипру и Британским Девичанским Острвима (БВИ), као и да има фирме у Русији. Некретнине поседује у најмање три земље – Србији, Црној Гори и Русији.

„Рајски папири“ такође откривају да је Поповић, док је био потпредседник Народне скупштине и члан Демократске странке Србије, планирао да реорганизује своје богатство и контролу над мрежом офшор компанија премести на Острво Ман и оснује траст у Хонгконгу. Ови планови, међутим, нису се остварили.

КРИК И  OCCRP су открили и причу о томе како је министар Поповић приватизовану фабрику „Минел трансформатори“, довео је до стечаја и оставио стотине људи без посла, али и поред тога, успео је да избегне да буде под истрагом. Документа до којих су дошли новинари показали су на које је све начине Поповић прекршио уговор о приватизацији главног домаћег произвођача електричних трансформатора. Иако се уговором обавезао да инвестира седам милиона евра у производњу, Поповић то није учинио, већ је фирму задужио. Није уплаћивао ни доприносе радницима нити исплаћивао дивиденде малим акционарима.

Ирена Вујовић  и еколошке катастрофе

Прошли мандат потпредседнице Владе и министарке за заштиту животне средине Ирене Вујовић обележило је превртање цистерне из којих је исцурело 20 тона амонијака код Пирота, због чега су две особе преминуле, а преко 50 људи хоспитализовано. Министарка за заштиту животне средине тад је сматрала да она нема потребе да зна било шта у вези са еколошким акцидентом у Пироту, као ни то ко је одговоран за катастрофу. Чинило се да јој је тешко и да бар покуша да одговори на питања из своје надлежности.

„Постоје извештаји инспекције“, одоговорила је Вујовић, а на констатацију новинара је дужна да зна, министарка је рекла:

На констатацију новинара на конференцији за медије да пруга ту количину није могла да носи, Вујовић је одговорила:

“А шта ја треба да мерим количину? Ја не знам шта ме ви питате, шта значи за количину, ко је требало да иде да мери количину, ко је улазио у вагон, само ми то реците“.

Такође, више пута је снимљена како сриче слова док чита са папира, као да не зна добро сва слова, па је општину Ковин прочитала као „општина ковид“. Потомак је Саве Ковачевића и жена Вулиновог кадра начелника СБПОК-а па УКП-а Нинослава Цмолића, за кога се такође везују афере, спомиње се и у  СКАЈ препискама.

Милан Кркобабић гласао за избор сина на место директора

Милан Кркобабић у више мандата био је министар у Влади Србије, а седео је и у фотељи директора ЈП Пошта Србије. Он је у једном интервјуу, објављеном у августу 2013, истакао да је концепт департизације јавних предузећа „наметнут, неприхватљив и штетан”. Критиковао је јавне конкурсе и говорио да је ту реч о “легализацији пљачке”.

Јавни конкурс није прошао његов син Стефан, који је 2019. без икаквих критеријума изабран на место директора ЈП Стара планина. Такву одлуку донела је Влада Србије, између осталог, и захваљујући гласу његовог оца Милана Кркобабића, који је у том тренутку био министар без портфеља задужен за рад јавних предузећа, а који је на седници подржао ту одлуку.

У Агенцији за спречавање корупције тада нису били обавештени о овом случају, а кораке су предузели након писања медија. Шест месеци касније Агенција је препоручила смену Милана Кркобабића са места министра, јер је током вршења функције учествовао у доношењу одлуке Владе којом је његов син Стефан именован за в.д. директора ЈП Стара планина. О сукобу интереса који је имао у тој ситуацији није обавестио Агенцију, иако је по закону био дужан да то уради. Кркобабић никад није смењен и поново је после избора изабран за министра.

Тања Мишчевић и једна афера из Сарајева

Једина афера у којој се спомињало име актуелне министарке за европске интеграције Тање Мишчевић јесте она о којој су писале подгоричке Вијести.

Истражитељи Европске канцеларије за борбу против превара, како су Вијести навеле, контролисали су рад Секретаријата Већа за регионалну сарадњу у Сарајеву, у склопу истраге наводног намештања тендера и сумњи у друге неправилности у раду извршног органа ове међународне организације, а позивајући се на документе и дипломатске изворе, који су говорили под условом анонимности.

У једном од спорних тендера за консултантске услуге, према наводима овог листа, наводно је из менаџмента секретаријата РЦЦ, на чијем је челу од јануара 2019. године била бивша албанска политичарка Мајлинда Брегу, наложено да се уговор додели компанији из Албаније која није прошла рангирање интерне комисије, а не једној од две фирме из других држава регије које су испуњавале услове. Тања Мишчевић је у том тренутку у том тренутку била заменица Мајлинде Брегу.

А, ово је само део афера и само поједини министри…

Следи ли хапшење Мила и неизвесна судбина његовог криминалног двојника?https://t.co/V5ccofsV2S

— СРБИН инфо (@srbininfo) May 26, 2024

Izvor: Nova, Srbin.info

Oznake: Vlada Srbije, krimi vlada, SNS kartel