Podešavanja / Settings

Međutim, uporedni podaci o zaposlenosti u prva dva tromesečja ove godine pokazuju da je najviše komplikacija u vezi sa obnovom tržišta bilo kod najjačih ekonomija Evropske unije.

Dok pojedini predstavnici vladajuće elite u Srbiji u znoju lica «proveravaju» okolnosti potpisanog energetskog sporazuma sa Rusijom iz 2008. godine, njihovi pragmatičniji susedi u regionu centralne i jugoistočne Evrope ne obraćaju pažnju na prošlost, nego na budućnost.

Upravo je na inicijativu Poljske u martu 2013. godine prilikom susreta inostranih poslova Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke, dogovoreno da se do 2016. godine stvori zajednička borbena grupacija za brzo reagovanje od 1 500 vojnika.

Odluka Srbije da započne istragu o okolnostima prodaje kompanije Naftna industrije Srbije (NIS) iz 2009. godine “Gazprom-njeftu”, postalo je još jedno svedočanstvo pokušaja određenih krugova u rukovodstvu Srbije da vode “dvostruku igru”.

Evropska komisija je obrazovala posebnu strukturu radi procene situacije oko uticaja ruske zabrane na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU. Ukupna šteta može iznositi 12 milijardi eura za godinu dana

Sam Junker je ranije primetio da su dalje širenje EU i nezavisnost Škotske – “apsolutno odvojena pitanja”.

Sve ovo sluti pogoršanju poslovne klime u EU, što sa svoje strane može predstavljati vesnika nove bankarske krize.

Danas, kada su ozbiljno “zaribale” ideje evrointegracija, kada se redovi evroskeptika množe pred našim očima, no, Srbija i druge zemlje Balkana i dalje ne sumnjaju u “mesijansku” ulogu EU – dobro bi bilo setiti se šta su predlagali upravo sami autori evroustava i zbog čega njihovi napori nisu ovenčani uspehom.

Turneja predsednika SAD Baraka Obame po evropskim zemljama (Poljska, Belgija i Francuska), upravo završena, bila je obojena vojnim bojama. Američki lider je obećao da će povećati vojno prisustvo SAD u zemljama Centralne i Istočne Evrope

Zapad nastavlja sa “uvrtanjem ruku” partnerima Rusije u izgradnji gasovoda “Južni tok”. Odmah posle izjave vlade Bugarske i Srbija je požurila da izvesti o zaustavljanju radova. Obe zemlje su se pravdale stavom Evropske komisije. Istovremeno je Ginter Ecinger, komesar EU za energetiku, odbio da razmatra realizaciju projekta “Južni tok” u formatu konsultacija sa Rusijom – glavnim učesnikom u projektu.

One svedoče da zapadne zemlje na čelu sa SAD i Nemačkom nameravaju nezavisno od rezultata izbora da sklone sa šiptarske političke scene najzloglasnije ličnosti na čelu sa današnjim premijerom Hašimom Tačijem.

Kriza u Ukrajini nosi pretnju, koja može na ekonomiju da ostavi vrlo mnogo ozbiljnih posledica – tako smatra izvršni direktor MMF-a Kristin Lagard. „Kriza u Ukrajini predstavlja novi rizik za svetsku ekonomiju. Ona je pretnja koja se vrlo teško može izmeriti, baš kao što je složeno predvideti koliko će se ta pretnja proširiti na druge zemlje. Bez obzira na to, ona će svakako ostaviti ozbiljne ekonomske posledice“

Neformalni sastanak ministara energetike Evropske unije, koji je održan 16.maja u Atini, trebalo je da njenim „organizatorima za rad u senci“ pomogne da usaglase energetske sankcije protiv Rusije. Međutim – sve je puklo!

Dvojica uticajnih nemačkih diplomata odjednom su se aktivno založili za rešavanje krize u Ukrajini.OEBS je za svog posrednika u pregovorima između Kijeva i ukrajinskih regiona, odredio nemačkog diplomatu Volfanga Išingera, bivšeg Specijalnog izaslanika EU za Kosovo. A 13. maja Kijev je dodatno posetio i nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer.

Ovih dana pada značajan istorijski datum: pre 65 godina osnovana je jedna od najvažnijih opšteevropskih organizacija – Savet Evrope (SE). U nju je sada učlanjeno 47 zemalja, od kojih je 28 istovremeno i u Evropskoj uniji. Osim toga, značajan deo članica Saveta Evrope pripada i Severnoatlantskoj alijansi. Ta okolnost istovremeno umnogome uslovljava i slabost Saveta Evrope, jer ga pretvara u taoca geopolitičkih igara.

Međutim, sudeći prema informacijama kojima raspolažemo, Srbija će u najskorije vreme biti u epicentru geopolitičkih trvenja oko Ukrajine – a SAD predstavljaju glavni motor tog procesa.

Munjevito “odmrzamavanje” starih i ubrzano formiranje novih kriznih žarišta koje inicira Zapad u Balkansko-Crnomorsko-Kavkaskom regionu, zahteva posebnu opreznost od strane naroda koji tamo žive.

Govoreći u januaru 2011. godine na otvaranju redovne godišnje konferencije ambasadora u turskom Ministarstvu inostranih poslova, šef spoljnopolitičkog resora Ahmet Davutoglu je predvideo da će 2023. godine (na stotu godišnjicu stvaranja Republike) Turska postati jedna od najmoćnijih svetskih ekonomskih država, igrajući “produktivnu regionalnu i globalnu ulogu”.

Eksperti MMF-a u suštini priznali da su protekcionističke mere za zaštitu svog domaćeg tržišta, koje su preduzele neke države regiona na čelu sa Mađarskom i Poljskom, imale razloga i postigle uspeh.

U određenom stepenu izdajući Kosovo, Vašington na neki način šalje i signal Rusiji