Podešavanja / Settings

U Mađarskoj su upravo bile održane masovne manifestacije u okviru praznovanja Dana nezavisnosti i po prvo put su se mogle čuti povici protiv politike EU .

Jedan od glavnih argumenata protivnika projekta “Južni tok”, a u širem kontekstu – saradnje Rusije sa evropskim državama u energetskom sektoru – jeste tvrdnja da je projekat tehnički neizvodljiv, sa previsokom cenom izgradnje i sa ekološkom štetnošću gasovoda po okolinu, kao i neusklađenosti sa obezbeđenjem interesa energetske bezbednosti Evrope.

Energetski ratovi na evroazijskom prostranstvu ulaze u novu fazu. Pošto nisu uspeli da sruše realizaciju sporazuma “Severni tok”, SAD i Evropska komisija su odlučili da se preorjentišu i glavni udar usmere na analogni transbalkanski projekat – “Južni tok”. Međutim, ako je kod Severoevropskog naftovoda glavni akcenat stavljen na nastupe država koje su naftne cevi zaobišle, to su kod “Južnog toka” mobilisane moćne snage u onim zemljama kojima su objektivno pripale glavne beneficije. Ovde je posebna uloga data Srbiji i njenoj kampanji protiv Rusije i njenog balkanskog energetskog projekta, kampanju u čijoj organizaciji učestvuje niz srpskih sredstava informisanja.

Vanredni sastanak srpskog premijera Ivice Dačića i šefa kosovske vlade Hašima Tačija u Briselu, krunisan je određenim dogovorima. Kosovsko-albanska strana (sudeći po informacijama kojima raspolažemo, pod pritiskom Visokog komesara EU za spoljne poslove baronese Ketrin Ešton) pristala je na ublaživanje odluke koja je bila šokantna za Beograd, da zabrani ulazak na teritoriju Kosmeta srpskim političkim zvaničnicima

Ideja o stvaranju “zapadnobalkanske šestorke“ (Western Balkan Six) koju je obznanio ministar inostranih poslova Crne Gore Igor Lukšić, nimalo šaljivo nije prihvaćena od strane balkanskih i uopšte evropskih političara. Niz političara i stručnjaka u ovom vidi pokušaj stvaranja “nove Jugoslavije” i pokušaj suprotstavljanja Evropskoj Uniji.

Sa približavanjem izbora za kosovske lokalne organe vlasti predviđene za 3 novembar, usijanje strasti oko kosmetskih Srba munjevito narasta. Posle projavljene odlučnosti da smeni isuviše neposlušne lidere srpske lokalne samouprave, po informacijama kojima raspolažemo, zvanični Beograd nije spreman da ide do kraja

Sudeći po raspoloživim informacijama, civilno-policijska misija EU na Kosmetu (EULEKS), zaista odbrojava poslednje mesece, ako ne i nedelje. Na stolu njenih rukovodilaca već leži dokument sa radnim naslovom “Operativni plan o izvršenom mandatu i predaja punomoćja EULEKSA vlastima Kosova”

Kolektiv Glasa Rusije dobio je povod da čestita našem kolegi, magistru istorije i starijem naučnom saradniku Instituta za slavistiku RAN Petru Iskenderovu. Objavljena je njegova nova knjiga posvećena balkanskoj problematici, Srbija, Crna Gora i albansko pitanje početkom 20. veka.

Zaoštavanje konflikta između rukovodstva Srbije i kosmetskih Srba po pitanju (ne)učestvovanja na predstojećim, za 3. novembar predviđenim izborima na Kosmetu, još jednom svedoči o stepenu razdora na srpskoj društveno-političkoj sceni

Odluka rukovodstva kosmetskih Srba da bojkotuju predstojeće novembarske izbore za lokalne organe vlasti na Kosovu i Metohiji, prevodi na novu ravan situaciju u trouglu Beograd-Priština-Brisel

Ukoliko treba da se prihvati da je glavno žarište političkog suprotstavljanja današnjoj Evropskoj uniji Mađarska, onda je na finansijsko-ekonomskom planu situacija u EU još šarenija i opasnija po briselsku birokratiju.

Neodređena situacija koja je nastala u ovom trenutku oko Kosmeta, stvorila je neočekivane mogućnosti za uspostavljanje, reklo bi se nepovratno izgubljenog uticaja na odgovarajuće procese od strane OUN. Primetan je “zamor” glavnih svetskih igrača od ovoga što se odigrava u trouglu Beograd – Priština – Kosovska Mitrovica.

Kakva je realna situacija po pitanju realizacije aprilskih sporazuma između Beograda i Prištine? Iako je ova tema svih proteklih nedelja aktivno prisutna u vestima lokalnih i svetskih medija, veoma je teško odgovoriti na ovo pitanje. Dijapazon ocena je dijametralno suprotan – od konstatovanja “ćorsokaka”, do uzvišenih razmatranja o četiri zakona, koja će, kao bajagi, “krunisati sporazum Dačić-Tači”.

Predstojeći lokalni izbori na Kosovu, koji će biti održani 3.novembra, posle sporazuma koji su između Beograda i Prištine, pod patronatom Evropske unije, zaključeni u Briselu u aprilu ove godine, postaće prva „proba snaga“ lokalnih političkih partija i pokreta[1].

Dugo očekivana odluka junskog EU o početku pregovora sa Srbijom, kao što se i očekivalo bila je polovična, što ne znači da je bila i bezuslovna.

Kako se približava 27. jun i početak samita EU očigledno se sve jače oseća napetost oko srpskog zahteva za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU. Možda u dugoj istoriji srpske državnosti nije bilo takvog presedana, kada je toliko mnogo toga vezano za konkretan politički datum – koji formalno ne predstavlja ni objavu rata, niti datum zaključenja mira. I što je više neodređenih izjava samih predstavnika EU – to su nestrpljiviji i emocionalniji predstavnici srpskih vlasti. Kao i obično, najuzdržanija u prognozama je Visoki spoljnopolitički komesar EU Ketrin Ešton.

U psihologiji postoji interesantan pojam koji bi bilo korisno primeniti i u sferi geopolitike. Taj pojam se formuliše kao “kriza uzajamnih očekivanja” i odnosi se na situaciju kada odnosi između dve strane počnu sve dublje tonuti u međusobne sukobe, bez obzira na spolja izraženu spremnost ka približavanju.

Proces «normalizacije» odnosa Beograda i Prištine – u onom vidu kako ga shvata rukovodstvo EU – završno se pocepao na dve, uzajamno slabo povezane komponente. Prva komponenta je – jalova izrada «voznog reda» po pitanju realizacije aprilskog sporazuma, unošenje izmena u zakonodavstvo i druga tehnička pitanja.

Jasno je da u narednim mesecima vladajuća koalicija verovatno neće poći na državno priznanje Kosova. Međutim prekid protivljenja prijemu Kosova u UN više je nego verovatan.

Izveštaj o hapšenju sedam bivših komandanata OVK od strane civilno-policijske misije EULEKS-a na samom Kosmetu, našao se u senci mnogobrojnih komentara povodom odobrenja od strane srpske vlade konkretnog plana o implementaciji aprilskog sporazuma sa Prištinom.