Pročitaj mi članak
Противуречности унутар ЕУ настављају да се продубљују услед провокацијске политике руководства те организације и појединих земаља-чланица.
Под ударом се нашао и један од најуспешнијих регионалних пројеката – Вишеградска група. Регионална иницијатива која је пред собом поставила потпуно мирне циљеве сарадње у економским интеграцијама и ублажавању међудржавних противуречности (које своје корене вуку из вишевековне историје), постаје један од елемената геополитичке борбе у срцу Европе.
Слична ситуација је још карактеристичнија као пројава расположења које данас царује у ЕУ, пошто је заједница Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке објективно могла послужити као пример интеграција за друге регионе. У првом реду за Балкан – са аналогним теретом оптерећења узајамним претензијама, противуречностима, увредама и уз све то уз одсуство спремности за компромис и узајамно корисну трговинско-економску сарадњу.
Декларација о стварању Вишеградске групе објављења је још у фебруару 1991. године у Вишеграду, историјској престоници средњевековне мађарске краљевине, приликом сусрета тадашњих лидера Пољске, Мађарске и Чехословачке. Промовисање интеграција у европске структуре представљено је као циљ заједнице. Деоба Чехословачке до које је дошло 1993. године увећала је чланство Вишеградске групе, али није променила њен карактер. Улазак све четири земље у ЕУ 1994. године није био повод за њено укидање.
Поред координисања у трговачко-економској стартегији и пројектима, ова организација је представљала значајан форум за разматрање регионалних проблема и више пута је била поприште оштрих дискусија (имајући у виду сложене међусобне историјске односе њених земаља). Декларација Вишеградске групе која је усвојена на самиту у Братислави није безразложно константовала да ова регионална организација предстаља “признати симбол успешне политичке и економске трансфомације” и “модел регионалне сарадње”.[1]
![iskenderov]()
О аутору
Петар Искендеров је виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“.
И уместо да се вишеградски модел ојача и од њега направи калуп за друге регионе, у Бриселу, а нарочито у Варшави, донели су одлуку да тај модел жртвују ради зацртаног плана на обнови духа “Хладног рата” у Европи са “Берлинским зидовима”, спољно-политичким блоковима, идеолошком пропагандом и русофобијом.У том контексту удружење земаља централне Европе као да идеално одговара архитектама новог светског поретка као кључног елемента за “задржавање” Русије.
Међутим, засад нема успеха. Уместо солидарисања са политиком Брисела и посебно Варшаве по питању односа Украјине према Русији, Мађарска, Чешка и Словачка говоре о економији, посебно истичући сопствену штету па чак и износећи жалбе у односу на ЕУ.
Расте незадовољство одређених кругова у Варшави не сваког дана, него буквално сваког часа. Опширан текст који се ових дана појавио у водећем пољском листу GazetaWyborcza,отворено поставља питање: због чега Вишеградска група не наступи са једногласном осудом Русије и не жури да чврсто окупи своје редове око Пољске као главне заштитнице Украјине. Мађарима, Чесима и Словацима као кривица се приписује “колективна амнезија” и претерани, по мишљењу издања, трговачко-економски односи са Русијом па чак склоност да се Бриселу постављају незгодна питања”.
Посебно се замера државним вођама. Милош Земан, председник Чешке, наводно се осмелио на самиту НАТО у Велсу да констатује да не види “јасне доказе” интервенције Русије у Украјини”, а премијер Словачке Роберт Фрицо се осмелио да расуђује о геополитичком сукобу САД и Русије од кога се најбоље “држати по страни”, а његов мађарски колега је уопштено говорио о “крају Запада” и кризи либералне демократије. Уместо да се без икакве расправе заузме иста позиција са САД и ЕУ, у корист антируских барикада.[2]
Није тајна да садашњи формат заједнице данас не задовољава Пољску. У Варшави на ту организацију гледају као на инструмент јачања сопствене војно-политичке позиције у широком рејону централне и југоисточне Европе (заједно са програмом “Источно партнерство”). Управо је на иницијативу Пољске у марту 2013. године приликом сусрета иностраних послова Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке, договорено да се до 2016. године створи заједничка борбена групација за брзо реаговање од 1 500 војника. У потписаном документу истиче се да ове снаге могу да учествују у миротворачким операцијама и да обезбеђују доставку хуманитарне помоћи у зони сукоба.
Међутим, за пољске радикале то је било мало, посебно у условима сукоба у Украјини. И Варшава је практично својим партнерима у Вишеградској групи објавила ултиматум: или ће у својој делатности признати углавном војни вектор у својим делатностима, или ће Пољска напустити ту организацију. Као могући компромис предлаже се ширење контакт групе на седам чланова – примањем прибалтичких земаља (по формули 4+). Рачуница је јасна – обезбедити Варшави јасну и поуздану већину гласова на рачун традиционално антируски настројене Литваније, Летоније и Естоније. Као што указује та иста GazetaWyborcza,у садашњим условима “Чесима, Мађарима и Словацима ближи су Аустријанци” са њиховом војном неутралношћу, а “Пољацима су ближи Естонци, Летонци и Литванци”, чак упркос спорењима са последњим због питања пољске националне мањине.
Разуме се, уколико се размишља у категоријама “Хладног рата” – слична логика није неоснована. Јер је многима у Европи изгледала досадила играрија антируских војничића. Нарочито Мађарска, која по речима поменутог премијера Орбана, гледа на Русију као на пословног партнера.
Међутим, управо узајамно корисним пословним везама региона централне и југоисточне Европе са Русијом и штети садашњи антируски курс Вашингтона, Брисела и њихових најближих савезника. И Вишеградска група нема са тим апсолутно никакве везе. Али зато процеси који се око ње одигравају, служе као јасна опомена другим земљама и регионима: руководство ЕУ и њених најближих савезника обузето је антируском фобијом и види неки смисао у регионалним иницијативама само ако оне иду у корист геополитике Вашингтона и Брисела. У супротном, слични модели се дискредитују, са каснијом демонтажом. Као што се каже, поборници евроинтеграција извлачите закључке!
УПУТНИЦЕ
[1]http://www.visegradgroup.eu/2011/the-bratislava
[2]Gazeta Wyborcza, 19.09.2014
