Србија мора бити спремна на то да ће платити за евроатлантске интеграције земље увођењем антируских санкција.

Први јавни наступ новог премијера Србије Александра Вучића сведочи о томе да тријумфални победник на ванредним парламентарним изборима тежи да се позиционира као шеф “технократског кабинета”, чији је главни циљ решавање социјално-економских проблема у земљи. [1]

О аутору

Петар Искендеров је виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“.

Међутим, геополитика се упорно уплиће у унутарсрпске послове и први међународни посетилац новог премијера била је, природно, Кетрин Ештон, Високи комесар ЕУ за спољну политику и безбедност.

Она је похитала да нас увери како ће нова српска влада наставити да прати бриселску трајекторију.

До сада је ова трајекторија у првом реду од Београда тражила de facto признање независности Косова.

Међутим, судећи према информацијама којима располажемо, Србија ће у најскорије време бити у епицентру геополитичких трвења око Украјине – а САД представљају главни мотор тог процеса.

Имајући у виду укупну несигурност која у овом тренутку влада у ЕУ, Вашингтон покушава не само да појача притисак на целокупну ЕУ него и да покуша да у европском лагеру изолује слабе карике, међу које је између осталих сврстана и Србија.

Није никакво претеривање ако кажемо да ће обећање председника САД Барака Обаме да ће “увести санкције према кључним секторима руске привреде” као знак одмазде због политике према Кијеву, само додатно компликовати ионако сложену ситуацију у западном лагеру. [2]

Питање санкција према Москви и без тога је прилично озбиљно разјединило ЕУ.

А даље ратоборне акције Вашингтона могу ЕУ да погоде и економски. Но можда то и јесте главни циљ САД?

АМЕРИЧКО ПОДРИВАЊЕ ЕУ

Ватрени говор председника САД уз набрајање нових антируских санкција догодио се на Филипинима, земљи коју везују блиске историјске везе са Вашингтоном, земљи у којој још од краја ХIХ века постоји америчка војно-поморска база Субик Беј. Додуше, сама база је 1992. године практично угашена због престанка “кинеске опасности”. Међутим, како “свето место не остаје пусто” [3], тако је и садашњи газда у Белој кући, лауреат Нобелове награде за мир, изабрао управо Филипине за јачање интензитета сукоба између Запада и Русије на питању Украјине.

Што се тиче Америке, ситуација је потпуно јасна. Обама је у унутрашњој политици практично доживео саме неуспехе – попут реформе система здравствене заштите и баланса државног буџета. Сада му је хитно потребно проналажење изборних резерви за своје демократе. Међутим, нема сумње да данас најпажљивије слушаоце ратоборних декларација председника Обаме не представљају његови “сународници Американци”, па чак ни садашње власти у Кијеву, већ становници земаља чланица ЕУ. Јер шта значе санкције против “кључних сектора привреде Русије”, које је обећао домаћин Беле куће? Ништа друго него подривање читавог комплекса трговачко-економских веза Русије и ЕУ у енергетици, саобраћају, инфраструктурној и ракетно-космичкој сфери, грађевинској индустрији, рударству, машиноградњи и, на крају, туризму. А највише ће страдати привреда оних земаља које су историјски тешње од других везане за Русију. А то нису само земље централне и источне Европе него и Немачка, Француска, Шпанија, Италија.

Није случајно да је Немачка у последње време све забринутија развојем догађаја. Треба подсетити да су сасвим недавно, у октобру 2013. године, немачко Друштво за изучавање спољне политике и Маршалов фонд представили заједнички извештај који је одредио параметре нове спољне политике земље “у свету који се мења”, параметре који су били дефинисани као “нова снага, нова одговорност”. А већ у јануару 2014. године немачки председник Јоаким Гаук је у склопу одредби овог документа изјавио да зависност привреде Немачке од спољне трговине захтева обезбеђење приступа спољним тржиштима, стабилну ситуацију у зонама немачких спољнотрговинских интереса, као и “одлучније лидерство” у пословима проширења међународне сарадње”. [5]

ОТПОР НЕМАЧКЕ, ИТАЛИЈЕ, ШПАНИЈЕ…

Последња теза је јасно наговештавала незадовољство садашњим америчким лидерством у светским економско-политичким пословима. Тако да се један од оних који трпе од заоштравања политике САД према Русији, очигледно налази на обалама Рајне. Поред тога, замајац сукоба са Москвом, на који Вашингтон активно подстиче Европљане, одлично се уклапа у планове одређених кругова на питању стварања трансатланске зоне слободне трговине. У контексту тог процеса, присталице пројекта могу покушати да му дају нови импулс на таласу антируских парола. Поготово што су САД и ЕУ од почетка овом пројекту давале различит смисао: Американци геополитички, Европљани економски.

Тако да није случајно да управо Немачка, према подацима шпанског Ел Паиса, предводи оне земље у лагеру ЕУ које се негативно односе према антируским санкцијама. Ту можемо убројати и Шпанију, Италију и делимично Француску. Последња покушава да, са једне стране, учврсти своје позиције у Европи, а, са друге, мора да води рачуна о развоју укупне геополитичке ситуације.

У ЕУ има и таквих држава које су, предвиђајући сопствене губитке, већ ставиле до знања Бриселу да од њега очекују да компензује те губитке. Ел Паис, позивајући се на изворе у Бриселу, наводи да овој групи посебно припадају Бугарска, Мађарска и Румунија. [5]

Одмах после ратоборне изјаве Барака Обаме, ММФ је објавио реферат о развоју ситуације у Централној и Источној Европи. Перспективе су стављене у директну зависност од развоја ситуације у Украјини. “Ескалација политичке кризе у Украјини са собом носи нове ризике”, уверени су стручњаци ММФ. Дејства САД која распирују антируску хистерију очигледно су уперена ка стварању и продубљењу сличних ризика.

Жестоке изјаве које су се чуле са Капитол хила, као и из Европе, “подривају нормалне услове за трговину”, упозорава аналитичар компаније Gиз Мелбурна Еван Лукас. [6] У таквим случајевима увек треба тражити нарочито заинтересованог за такво подривање снага. И САД представљају главног осумњиченог. Тако да Србија мора бити спремна на то да ће платити за евроатланске интеграције земље увођењем антируских санкција. У том погледу тешко је поверовати у речи Ештонове које је изговорила у Београду да нико од Србије неће тражити кидање “историјских и економских” веза са Русијом.

__________

Напомене:

[1] ИТАР-ТАСС 28. 04. 2014 13:22

[2] http://www.whitehouse.gov/the-press-office/2014/04/28/statement-press-secretary-ukraine

[3] Руска узречица “свято место пусто не бывает” има пренесен отприлике следећи смисао – после нестанка једног злочинца на његово место брзо дође други (примедба преводиоца).

[4] http://www.fondsk.ru/pview/2014/04/28/o-protivorechijah-mezhdu-vashingtonom-i-berlinom-po-ukrainskomu-voprosu-27232.html#

[5] El Pais, 28. 04. 2014.

[6] AP 280250 GMT Apr 14

(Фонд стратешке културе)

Oznake: EU, Petar Iskenderov, Rusija, SAD, sankcije Rusiji, Srbija