Podešavanja / Settings

Prvi međunarodni akt buduće vlade Srbije, po svoj prilici će biti prijem u Beogradu Ketrin Ešton, Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost. Ovakav zaključak može se izvući iz izjave Prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića, koji je istovremeno saopštio da novi kabinet može biti formiran do 27. aprila

„Mi nikada ne odstupamo od saradnje na principima diplomatije. Ukoliko partneri to ne žele, mi ih ne možemo naterati na takav pristup. Ovaj slučaj se ne može posmatrati van istorijskog konteksta, i nadam se da oni to shvataju. Bez obzira na to da li postoje presedani u međunarodnom pravu (a oni postoje), odgovorno izjavljujem: svako razume da Krim neizmerno više znači Rusiji nego Komorska ostrva Francuskoj ili Foklandi Velikoj Britaniji.“ – ove su reči ministara inostranih poslova Rusije, Sergeja Lavrova

Svetska istorija poznaje mnogo primera slične narodne konsolidacije oko jedne političke snage.

Uspeh jedne političke partije bez presedana u novijoj srpskoj istoriji, zahteva da se maksimalno ozbiljno razmisli o razlozima, okolnostima i posledicama te činjenice.

Jedan od omiljenih argumenata pristalica ubrzanih evrointegracija u Srbiji, jeste teza o velikoj finansijskoj pomoći na koju zemlja može računati čak i pre zvaničnog usvajanja zahteva

Početak pregovaračkog procesa po pitanju srpskog zahteva za pristupanje EU, prema mišljenju vlasti u Srbiji skida pretnju postavljanja novih ultimatuma zemlji, tim pre uvođenju sankcija.

Posle normalizacije situacije u Ukrajini ova zemlja može da postane geopolitička nagrada koju niko neće biti u stanju da iskoristi – takvo mišljenje izrazila je u svom aktualnom komentaru američka novinska agencija AR.

Narastajuća unutarpolitička kriza na Kosmetu po svoj prilici će tu samoproglašenu “Republiku” postaviti u isti red sa drugim rejonima “Balkanskog proleća” – Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Međutim, razvoj situacije na Kosmetu prati jedinstvena specifičnost koja može biti veoma interesantna Beogradu.

Još 2008. godine BiH je potpisala Sporazum o pridruživanju sa EU – dokument analogan onom koji je u novembru 2013. godine Brisel predložio na potpisivanje Ukrajini. Kao rezultat toga u zemlji se urušava čak i ona industrija koja je preživela etnički građanski rat 1992-1995. godine.

Prva runda pregovora EU i Srbije po pitanju evropskih integracija ponovo je posvedočila protivurečnost i složenost problema. Po najskromnijim procenama pregovarački proces će trajati 6 godina (do 2020. godine)

Turska, koja je sa Zapadom tesno povezana evroatlantizmom, primorana je da prihvati takva pravila igre. Međutim pri tom tursko rukovodstvo u skladu sa svojim globalnim spoljnopolitičkim koncepcijama pokušava da za sebe stvori maksimalno širok „prozor mogućnosti“ koji bi mu omogućio manevrisanje.

Savremeni razvoj situacije oko Kosova i drugih područja Balkana sa većinskim albanskim stanovništvom aktualizuje pitanje o istorijskom poreklu albanskog etnosa, o formiranju savremene etnografske karte Balkanskog poluostrva i perspektivama njene dalje transformacije.

Zasedanje Evropskog parlamenta koje je počelo 13.januara, postalo je prvi krupni evropski forum kome kao aktuelni predsednik EU predsedava Grčka

Prva međuvladina konferencija EU-Srbija koja je planirana da se održi ovog meseca, treba da pokaže napredak na putu srpskih nastojanja za članstvom u EU. “Srbija mora da nastavi reforme čiji će rezultati predstavljati ključni indikator u proceni procesa integracija” – već su obećali članovi Komiteta inostranih poslova Evropskog parlamenta.

U pozadini zaoštravanja spoljnopolitičke situacije u Ukrajini i diskusije o perspektivama daljih odnosa Kijeva sa Briselom, ništa manje nisu indikativni i poučni događaji koji se odigravaju u drugim zemljama Istočne Evrope za sve one koji bi želeli da pristupe Evropskoj Uniji.

“Ne bih želeo da razmišljam da u Evropi danas planiraju novu narandžastu revoluciju u Ukrajini” – prokomentarisao je dramatična zbivanja oko Ukrajine Vladimir Čižov, stalni predstavnik Rusije u EU. Međutim, razvoj događaja sumnjivo podseća na scenario koji je već razrađen u Srbiji, Gruziji pa i samoj Ukrajini.

Dok rukovodstvo Srbije izvlači za sebe rezultate nimalo jednostavnih događaja na severu Kosmeta, a visoki komesar za spoljnu politiku EU, baronesa Ketrin Ešton, izveštava o “mirnom karakteru proteklih izbora u Kosovskoj Mitrovici” nazivajući ih “važnom etapom na putu Srbije i Kosova ka EU” – u samoj EU sazrevaju novi ozbiljni problemi.[1]

Učesnici druge runde pregovora SAD i EU koja je započela u ponedeljak raspoloženi su za dostizanje odlučnog proboja. Do sada je stranama pošlo za rukom da samo u opštim crtama usaglase parametre odgovarajućih mapa puta.

Značajan pad popularnosti vladajuće Demokratske Partije Kosova (DPK) Hašima Tačija i pojačan razdor unutar srpskog bloka – to su glavni rezultati kosovskih lokalnih izbora koji su održani 3. novembra. Razume se – lokalni izbori nisu isto što i sveopšti izbori. Doduše, izvori u Prištini javljaju da se govorka o vanrednim sveopštim izborima za Skupštinu Kosova kao o gotovoj stvari. Uprkos svemu i ishod sadašnje bučne i kontraverzne kampanje daje važan materijal za razmišljanje.

Dok premijer Srbije Ivica Dačić podvrgava ponižavajućoj kritici sve one koji sumnjaju u neophodnost što skorijeg stupanja zemlje u EU – pošto je, jeli, geografski ona daleko od Rusije – u samoj EU se odigravaju događaji potpuno suprotnog usmerenja.