Pročitaj mi članakOperacija je dobro prošla. Novak Đoković je podelio sa svojim navijačima lepe vesti iz Pariza, poručivši da jedva čeka da ponovo izađe na teren.
– Морао сам да донесем неке тешке одлуке, после пуцања менискуса током последњег меча. Још увек све проживљавам, али срећан сам што могу да вас обавестим да је операција прошла добро – написао је Новак на друштвеним мрежама.
Своју објаву пропратио је фотографијом на којој, насмејан, и наслоњен на штаке, позира заједно са расположеним члановима свог тима и супругом Јеленом, на париској тераси иза које се, у позадини, уздиже Ајфелова кула.
У својој поруци, Ђоковић је имао и речи захвалности хирушкој екипи која је извршила захват, као и својим највернијим навијачима који су се бринули за његово здравље:
– Веома ценим тим лекара који је био уз мене, као и огромну подршку коју сам добио од обожаватеља.
Оно што је све обрадовало, јесте Новакова одлучност да брзо настави тамо где је стао у црвеној прашини стадиона „Филип Шатрије“ у Булоњској шуми.
– Даћу све од себе да будем здрав и спреман да се што пре вратим на терен. Моја љубав према овом спорту је јака и жеља за такмичењем на највишем нивоу је оно што ме води напред – поручио је.
Најбољи тенисер свих времена је своју објаву завршио оптимистичким и обећавајућим речима које све говоре:
– Идемоооо!
Операцију је дан раније извршио на спортској клиници „Рамзе Санте“ у 5. париском арондисману, специјализованој за овакве врсте повреда. „Новости“ су биле на лицу места, све се одвијало брзо, интервенција је извршена током преподнева, а већ око 16 сати најближи Новакови сарадници су дошли по њега да га, уз помоћ штака, али усправног, изведу на кућни опоравак.
Напустио је клинику и кренуо у постоперативну фазу за коју стручњаци истичу да би требало да траје око три седмице, после чега би му у принципу било потребно још толико да се тренинзима врати у пуну форму, таман на време за почетак олимпијског турнира заказан за 27. јули на истом оном терену на коме је доживео тешку повреду.
Експресно је Новак санирао последице настале у мечу осмине финала Ролан Гароса против Аргентинца Франсиска Серундола, дуела из кога је, после више од четири и по сата игре, понео победу, али и повреду која га је спречила да настави даљу борбу за одбрану титуле.
Одлука коју је донео са својим тимом била је брза и ефикасна. Није губио време, желећи да што пре буде спреман за нове изазове. Ако изузмемо предстојећи Вимблдон где би тешко могао да игра практично без припрема, сви погледи упрти су на Олимпијске игре у Паризу, где му је јуришање на злато, једно од ретких знамења које му недостаје у пребогатој каријери, међу највећим преосталим спортским жељама.
